Voz sa najmanje 10 operativno-taktičkih raketnih sistema Iskander-M stigao je u Belorusiju sa ruskog raketnog poligona Kapustin Jar. Očekuje se da ovaj ešalon neće biti poslednji u okviru nabavke ovog tipa naoružanja.
Ministarstvo odbrane Belorusije potvrdilo je da je novi komplet operativno-taktičkog raketnog sistema Iskander-M došao u posed beloruske vojske.
Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti Ruske Federacije jedan je od najvećih raketnih poligona u zemlji, tačnije, 4. državni centralni međuvrsni poligon Ruske Federacije. Odavde se i neretko izvode probna lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa.
Rusko Ministarstvo odbrane je u maju 2020. izvestilo da je na poligonu Kapustin Jar nadograđen merni kompleks za testiranje naprednog naoružanja.
Smatra se da je Iskander-M već uveden u sastav Oružanih snaga Republike Belorusije (OS RB).
Treba napomenuti da je Iskander-M jedan od najmodernijih raketnih sistema koji može da nosi različite vrste bojevih glava, uključujući i nuklearne.
Iskander je mobilni balistički raketni sistem u službi ruske vojske. Još tri zemlje poseduju Iskander – Jermenija, Alžir i Belorusija. Međutim, verzija „M“ je prvenstveno razvijena samo za rusku vojsku.
Ima visoku manevarsku sposobnost i sposobnost savladavanja protivraketnih odbrambenih sistema, što ga čini veoma efikasnim sredstvom za udaranje.
Balistička raketa je razvijena za operativne udare kratkog dometa. Navedeno je da je sposobna za domet od 500 km, iako je trenutno dokumentovan domet od 415 km.
Verzija sistema „M“ je naoružana sa dve rakete 9M723. Prema izvorima, brzina leta svake rakete je između 6 i 7 maha. Svaka raketa 9M723 dostiže maksimalnu visinu leta od 6 do 50 km.
Karakteristika 9M723 je da nema balističku putanju, ali može biti naoružana nuklearnom bojevom glavom. Rusi tvrde da projektil ima i stelt svojstva.
Od lansiranja, 9M723 kreće se nepravilno . Time se, prema ekspertima, želi izbeći njeno presretanje i uništenje drugom vrstom projektila – antibalističkim. Putanja 9M723 je haotična, odnosno ova raketa stalno manevriše u letu kako bi izbegla presretanje.
Zašto su napadi balističkim raketama opasni, pogotovo raketama 9M723
Napad balističkim projektilima je nekoliko puta opasniji od napada krstarećim raketama, a kratko vreme i malo sposobnih sredstava za presretanje su posebno kritični faktori. Primera radi, uzmimo trenutni sukob u Ukrajini. Ukoliko je vazdušna uzbuna objavljena u Kijevu oko 11, prve rakete nad gradom su već 10 minuta kasnije.
Tokom napada krstarećim raketama, stalno se beleže poletanje strateških bombardera, njihov let u područje lansiranja ili odlazak ruskih brodova u Crno more. Rakete H-101, H-555 lete brzinom od 800-900 km/h, a vreme od objave samog alarma do udara može se meriti satima.
Ali u slučaju napada balističkim projektilima, sve je mnogo komplikovanije za protivnika. Osim toga, presretanje balističkih raketa može da uradi samo nekoliko protivraketnih sistema i to veoma sofisticiranih.
