Ako tražite razjašnjenje ove abrevijature, nećete ga naći. Reč je o fabričkom indeksu. Međutim, kada se spomene koncern ”Degtarjov” (”Завод имени Дегтярёва”) u Kavrovu (Ковров), mesto u kome je ”rođen” prvi kalašnikov, onda stvari postaju jasnije.
Konstruktorska ekipa koju je predvodio Stanislav Ivanovič Kokšarov razradila je ovaj model 1978. godine. Glavni pomoćnik bio mu je B. A. Garev. Kao uzor poslužio im je ”Automat sistema Konstantinov (”SA-006”) na kome je Kokšarov radio kao bliski saradnik Konstantinova.
Skraćenica ”SA” označava inovaciju koja je podstakla Kokšarova da se dohvati ovog rešenja: izbalansirana automatika (сбалансированная автоматика). Koristeći se iskustvima svog nekadašnjeg rukovodioca, krenuo je u izazov da napravi oružje koje će nadmašiti ne samo svoj uzor, već i legendarni ”AK-47”.
Očigledno je pojava mladog M.T Kalašnikova unela novi elan u ionako bogatu i talentovanu rusku konstruktorsku školu. U periodu od 2013-2015. godine modifikacija automata ”AEK-971” pojavila se pod indeksom ”A-545” na konkursu za univerzalni automat svih rodova i vidova. U aprilu 2015. godine zamenik predsednika kolegijuma komisije Vojno-industrijskog kompleksa saopštio je da će automat biti uveden u naoružanje zajedno sa automatom ”AK-12” o kome je naš portal više puta pisao.
Automat je najpre bio razrađen za onaj čuveni konkurs iz 1978. godine pod nazivom ”Abakan”. Prednost je tada data Nikonovoj (Никонов, Геннадий Николаевич) jurišnoj pušci ”AN-94”. Puna oznaka ovog oružja bila je ”5,45-мм автомат Никонова обр. 1987 г. Индекс ГРАУ-6П33”, da bi kasnije, po nazivu konkursa dobila sada već svetski poznato ime – ”Abakan”.
Tada je prototip ”AEK 971” izgubio bitku, ali ne i rat. Konstruktori su nastavili s usavršavanjem, jer je Ministarstvo odbrane mnoge inovacije na ovom oružju smatralo viškom, te je došlo do pojednostavljenja opšte konstrukcije. Konačno, devedesetih godina prošlog veka automat je modifikovan i proizvođen je u malim serijama u Kovrovskom metalskom zavodu do 2006. godine za razne bezbednosne službe Rusije, posle čega je proizvodnja prebačena u zavod ”Degtarjov”. To je učinjeno iz ekonomskih razloga jer je bilo neisplativo graditi nove pogone za relativno male serije i bez velikih porudžina.
Na prvi pogled ”AEK” ima klasičan raspored (prednji položaj magacina) i strukturno ponavlja rešenja Kalašnikova. Projektovan je za metak 5,45x39mm, a postoje i varijante za metak 5,56mm NATO (”AEK-972”) i 7, 62x39mm (”AEK-973”). Koristi standardne magacine od ”AK-74” (”6L20” i ”6L23”) ili od ”AKM” u zavisnosti od kalibra.
Ono što je novo kod ovog oružja je redizajn automatike kako bi se otklonio jedan od nedostataka kališnikova – nedovoljna preciznost u režimu automatske paljbe čiji je uzrok podrhtavanje puške uzrokovano kretanjem zatvarača prilikom svakog donošenja metka u usta cevi. Konstruktor je ubacio inovacije (kasnije primenjene u jurišnim puškama ”AK-106” i ”AK-108” tako što je ubacio balanser koji po masi odgovara zatvaraču sa nosačem.
U trenutku pucnja, pod pritiskom barutnih gasova, oni se pokreću istovremenom brzinom u suprotnim smerovima tako da se impulsi njihovog kretanja poništavaju. Kao rezultat toga, trzaj oružja izazvan automatikom je minimalan. Preciznost dejstva iz nestabilnih položaja (bez korišćenja naslona) jeste jedan i po do dva puta veća od one kod ”AK – 74M” (!). Samo telo automata je metalno, a rukohvati su napravljeni od specijalne plastike visoke tvrdoće.
Novost je i u mehanizmu koji obezbeđuje tri režima dejstva: pojedinačni, automatski i kratki ”rafali” sa grupom od tri metka (ranije dva). Automat poseduje stožer za bajonet ”6Ks4”, mušicu koja je slična onoj na ”AK-74” i nišanski blok koji se nalazi na uobičajenom mestu. Kundak se na prvobitnoj verziji sklapao ulevo, potom je zamenjen fiksnim kundakom, da bi u novim verzijama sklapan na desnu stranu.
Prvi model je imao gasnu kočnicu – kompenzator na ustima cevi s mogućnošću promene rupa u zavisnosti da li se dejstvuje iz stabilnog ili nestabilnog položaja, a u kasnijoj verziji dobio je kompenzator sa ”AK-74”.
Kada je reč o tačnosti, kasnije, pojednostavljene verzije ”AEK-971” bile su oko 20% preciznije od ”AK-74”, a u poređenju s Nikonovom puškom (”Abakanom”) tačnost drugog pogotka bila je lošija pri rafalnom gađanju. Međutim, tačnost se povećavala i bila bolja kod dugih rafala. Garantni rok je isti kao kod ”AK-74” i iznosi 10.000 metaka. Brzina gađanja je 40 metaka u minuti jedinačno i 800-900 (u ranijoj verziji 1.500) metaka pri rafalnoj paljbi. ”Abakan” je u prednosti kada je reč o pucanju sa prekidima. Energija na ustima cevi za kalibar 5,45 je oko 1.500 J pri početnoj brzini metka od 880m/SEC, a kod metka 7,62 oko 2.200 J.
Za ruska oružja ovo sredstvo ima relativno veliki broj varijanti, dakle ne samo sitnijih, kozmetičkih izmena kakve imaju sva oružja.
- ”AEK-971” osnovni model za metak 5,45×39 m (Indeks GRAU 5P67). Ovaj model ima i svoju modifikaciju ”A-545” koja je uvedena u naoružanje s minimalnim modifikacijama.
- ”AEK-972” – varijanta ”AEK-971” za metak 5,56×45 mm NATO (izvozna)
- ”AEK-973” – varijanta ”AEK-971” za metak 7,62×39 m (indeks GRAU-6P68) i koristi magacine od ”AKM”. On ima svoju podvarijantu ”A-762” koja je s minimalnim modifikacijama uvedena u naoružanje.
- ”AEK-973 S” – varijanta ”AEK-97300 ima izvlačeći kundak sa izmenjenim oblikom i uglom pištoljskog rukohvata.
Osnovna i najpoznatija modifikacija je ”Kord” (”6P67”). ”Kord” je predstavljen na međunarodnom vojno-tehničkom forumu ”Armija 2022”. Na osnovu uslova konkursa za novi univerzalni automat, ”Kord” je prošao državna ispitivanja 2014. godine u projektu ”Ratnik” (konkurs za ratnika budućnosti), zajedno sa ”AK-12” koncerna ”Kalašnikov” i zadovoljio je sve taktičko-tehničke uslove MO RF.
Tokom ispitivanja ”6P67” pokazao je bolju tačnost u gađanju dugim rafalima, ali je bio slabiji u parametru ”cena-kvalitet”. Na osnovu rezultata ispitivanja doneto je rešenje o uvođenju u naoružanje oba modela tokom 2015. godine. Od svog ”oca” razlikuje se najpre po konstrukciji gornjeg dela koji omogućava pričvršćivanje Pikatinijeve šine za montažu različitih optičkih sredstava.
Početkom 2017. godine u ”Trećem Centralnom naučno-istraživačkom institutu MO” nastavljena su ispitivanja četiri automata: ”AK-12”, ”AK-15”, ”6P57” i ”6P68”. Januara 2018. godine u naoružanje Snaga za specijalne operacije Rusije uvedeni su ”6P57” i ”6P68”, tada kada su konkurentski automati ”AK-12” i ”AK-15” usvojeni kao opštevojni.
Po dostupnim podacima, tokom ispitivanja ”6P67” pokazao je za 10% bolju preciznost i verovatnoću uništenja cilja u poređenju sa ”AK-12” na daljini do 300 metara, ali i 10% slabiju efektivnost na većim daljinama, posebno pri pojedinačnoj paljbi. Inače, varijanta ovog automata označena kao ”6P68” koristi klasični metak 7,62×39 mm.
Automat ”Kord” takođe je imao nekoliko modernizacija. Omogućena je montaža standardnih podcevnih bacača granata ”GP -25”, ”GP-30” i ”GP-34”. Na levoj strani dodato je još jedno ojačanje u formi ”lastinog repa” radi montaže različitih nišana. Komanda (”zastavica”) regulatora paljbe prebačena je na desnu stranu. Automat je takođe mogao da dejstvuje ”rafalima” od tri metka.
Automat ”AEK-972” nalazi se u naoružanju snaga Ministarstva unutrašnjih poslova i Snaga za specijalne operacije. Masa mu je (bez municije) 3,53 kg. Prazan magacin za ”AK 74” ima masu 0,23 kg, a prazan magacin ”AKM” od lake legure 0,17 kg. Dužina mu je 960 mm s izvučenim kundakom, a 720 mm sa sklopljenim. Dužina cevi je 420 mm. Automat koristi već spomenute magacine, s mogućnošću korišćenja magacina od 45 metaka od puškomitraljeza ”RPK” i ”RPK 74”.
