Nakon saopštenja na samitu Severnoatlantskog saveza (NATO) u Vilnjusu u julu, Nemačka je saopštila da je Ukrajini predala još dve baterije za rakete zemlja-vazduh (SAM) Patriot.
Sistemi dodatno jačaju protivvazdušnu odbranu Ukrajine od ruskih aviona, ograničavajući vazdušni prostor i prisiljavajući njihove lovce da deluju sa ruske teritorije, sprečavajući potpunu vazdušnu superiornost.
Prema izveštaju Kijiv Independenta, korišćenje dva raketna sistema Patriot u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani prvi put je potvrdilo ukrajinsko vazduhoplovstvo krajem aprila.
Jednu je obezbedila Nemačka, a drugu SAD. Dakle, Ukrajina će sada imati četiri raketna sistema Patriot, ukoliko su prethodna dva u potpunosti preživela ili obnovljena.
Berlin je takođe najavio još jedan paket vojne pomoći, koji uključuje 10 terenskih vozila BV206, preko 6.500 metaka dimne municije kalibra 155 mm, četiri izviđačka drona Vector, pet vozila za zaštitu granica i šest tegljača sa poluprikolicama.
Berlin je takođe isporučio 100 mitraljeza MG-5, 40.000 kompleta prve pomoći, materijal za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava, dvoglede i zaštitne naočare.
Samit NATO
Na samitu NATO-a u julu, Francuska i Nemačka su obećale da će Ukrajini isporučiti krstareće rakete SCALP-EG, oklopne transportere (APC), tenkove Leopard, dronove i municiju, saopštili su Makron i Šolc.
Rusija je, međutim, uništila i zarobila, sve gore navedene sisteme. Slike oborene Storm Shadow i uništenih tenkova Leopard među ostalim zapaljenim oklopnim konvojima preplavile su društvene mreže. To ukazuje da je pripremljena ruska armija tehnički i vojno vodila računa o svim nepredviđenim situacijama.
Ova saopštenja i transferi oružja označavaju možda čak i očajnički krik, sobzirom da je ukrajinska kontraofanziva dala slabe rezultate na bojnom polju.
Zapadna koalicija predvođena SAD mogla bi u narednom periodu odlučiti da li će nastaviti da naoružava Ukrajinu na neodređeno vreme ili će možda početi da signalizira Moskvi želju za kompromisom.
Razlog tome može biti i mala verovatnoća članstva Ukrajine u NATO-u, na šta ukazuju izjave lidera i tiha opozicija među zemljama članicama. Stoga, može se primetiti da Pariz i Berlin preterano kompenzuju ovaj razvoj situacije odobravanjem izdašnih transfera oružja, čak i na štetu sopstvenih vojnih kapaciteta.
Francuska i Nemačka zalivaju Ukrajinu oružjem
Kako prenosi Rojters, predsednik Emanuel Makron je rekao da će Scalp-EG omogućiti kijevskim snagama da se brane.
U izveštaju Le Monda navodi se da Makron „implicira“ da se Ukrajina obavezala da neće koristiti SCALP protiv ciljeva duboko unutar ruskog kopna, izvan aneksiranih teritorija u Donjecku i Lugansku.
Rakete se daju „u skladu sa našom doktrinom, to jest, da bi se omogućilo Ukrajini da brani svoju teritoriju“, rekao je francuski predsednik u izveštaju.
Makron takođe nije rekao koliko će projektila biti poslato, ali se smatra da Francuska ima ukupan arsenal nešto manji od 400.
Ukrajina je koristila SCALP/Storm Shadow protiv ruskih ciljeva. Najnoviji napad dogodio se 6. avgusta na most Čonhar, koji je povezivao Krim pod ruskom kontrolom sa spornom Hersonskom regijom na jugu Ukrajine.
Prema rečima guvernera Krima Sergeja Aksjonova, Ukrajina je takođe gađala most koji se proteže preko obližnjeg prolaza Heničesk, ispalivši 12 projektila.
Nemačka će u međuvremenu poslati oružje i municiju u vrednosti od 700 miliona evra, navodi Berliner cajtung. Isporuka uključuje između ostalog i 40 borbenih vozila pešadije Marder (IBV), 25 borbenih tenkova Leopard 1A5, pet oklopnih vozila za spasavanje, dva lansera za PVO sistem Patriot, izviđačke bespilotne letelice i anti-dron sisteme.
Zapad se suočava sa nedostatkom municije
Zanimljivo je da izveštaji još od prošle godine primećuju manjak municije u Nemačkoj zbog naoružavanja Ukrajine pošto je oružje poslato iz sopstvenih zaliha.
Blumberg je u martu ove godine izvestio da nemački proizvođač oružja Rheinmetall okrivljuje vladu za nestašicu municije. Kompanija primećuje nespremnost vlade da troši i izdaje narudžbine koje će je podstaći da proširi proizvodne kapacitete.
Slična situacija se javlja i u SAD, posebno oko artiljerijskih metaka od 155 milimetara. Američka industrija ne može da zadovolji nedeljne potrebe Ukrajine od 20.000 metaka, jer je u stanju da proizvede te količine tek za mesec dana.
Članstvo Ukrajine u NATO-u na dugom štapu
U međuvremenu, odluka o članstvu Kijeva u NATO-u, koja je uznemirila Rusiju i pokrenula njenu vojnu intervenciju, takođe se završava u korist Moskve. Grupa nije postavila nikakav vremenski okvir za ulazak Ukrajine u blok, na veliku frustraciju Zelenskog.
„Neke zemlje članice strahuju da bi skoro automatsko članstvo Ukrajine moglo da podstakne Rusiju da eskalira i produži rat. Fokus će se sada pomeriti na koje dugoročne bezbednosne garancije će članice NATO-a obećati Ukrajini kao alternativu ranom članstvu“, navodi se u izveštaju Bi-Bi-Sija.
U intervjuu za Si-En-En uoči njegovog putovanja u Evropu, Bajden je izjavio kako je „preuranjeno“ da se započne proces koji bi Ukrajini omogućio da se pridruži alijansi usred rata i da se taj proces može odvijati samo nakon sklapanja mirovnog sporazuma sa Rusijom.
Nadam se da ce Berlin ponovo biti u sastavu Ruske Federacije