Grčka planira da modernizuje svoju vojsku, pre svega kupovinom novih američkih lovaca F-35 kao i francuske proizvodnje Rafale, ali i razvojem protivvazdušnog sistema.
Grčka je u pregovorima sa Izraelom da razvije vazdušnu i protivraketnu odbrambenu kupolu od 2 milijarde evra, što je deo šireg pokreta za modernizaciju njenih oružanih snaga dok se oporavlja od dugotrajne dužničke krize, rekli su prošle nedelje.
Grčka razmatra nekoliko opcija za protivvazdušne sisteme, uključujući francusko-italijansko rešenje SAMP/T, koje je razvio evropski konzorcijum EUROSAM.
Ako bi odabrala izraelske sisteme, odbrana Grčke bi verovatno oponašala poznatu izraelsku „Gvozdenu kupolu“ i druge sisteme koji presreću rakete kratkog i dugog dometa lansirane tokom napada suseda na Izrael usred tekućih sukoba u Gazi i Libanu.
Grčka želi da investira u svoju odbranu kako bi održala korak sa svojim “saveznikom” u NATO-u i najvećim rivalom Turskom, koja takođe razvija sopstvenu protivvazdušnu odbranu uprkos određenim poboljšanjima u odnosima.
„Plan je da se stvori višeslojni sistem protiv aviona i bespilotnih letelica“, rekao je za Rojters izvor upoznat sa tim nakon zatvorenog brifinga sa grčkim ministrom odbrane Nikosom Dendijasom. „Mi smo u pregovorima sa Izraelom“, rekao je izvor.
Drugi zvaničnik je potvrdio obim potencijalnog sporazuma, dodajući da Grčka mora potrošiti 12,8 milijardi evra do 2035. godine za modernizaciju svojih oružanih snaga.
Ambiciozan plan modernizacije Grčke vojske
Protivvazdušna odbrana je deo 10-godišnjeg plana vojnih nabavki Atine, koji uključuje kupovinu do 40 novih američkih borbenih avion F-35 i dronova, kao i četiri fregate Belharra, kao i najmanje 24 aviona Rafale iz Francuske.
„Naši napori su usmereni na brzu tranziciju naših oružanih snaga u 21. vek“, rekao je ministar odbrane Dendias pre konferencije za novinare u četvrtak.
Grčka trenutno koristi američke sisteme Patriot i stare ruske sisteme S-300 za zaštitu svog vazdušnog prostora. Za blisku odbranu Grčka se trenutno oslanja na francuski Crotale NG i ruske sisteme Tor-M1 (SA-15) i OSA-AKM (SA-8).
Uprkos izvesnom otopljenju problematičnih odnosa Grčke sa Turskom, dve zemlje su i dalje u sukobu oko niza pitanja, uključujući pomorske granice, energetske resurse i vazdušni prostor u istočnom Mediteranu.
Iron Dome (Gvozdena Kupola) ukratko
Raspoređene u južnom Izraelu 2011. nakon rata između Izraela i Hezbolaha, SAD su pomagale i finansirale razvoj odbrambenog raketnog sistema kratkog dometa. Oni su doprineli najmanje 1,6 milijardi dolara sistemu Gvozdene kupole od 2011. do 2021. godine, plus još jednu milijardu 2022. godine.
Sastoji se od radarske jedinice i kontrolnog centra koji može da otkrije obližnje projektile, kao što su rakete nakon lansiranja, i izračuna njihovu putanju i cilj, a sve ovo za nekoliko sekundi. To je neophodno, jer u odnosu na udaljenost od pojasa Gaze, Izraelci imaju samo 15 do 90 sekundi da pobegnu od nadolazeće rakete i zaklone se.
Sistem može da prati rakete dometa do 70 kilometara. Prema ekspertima, za zaštitu cele zemlje bilo bi neophodno 13 sistema. Izrael koristi i druge sisteme da se zaštiti. „Gvozdena kupola” je usmerena na rakete kratkog dometa.
Izraelske odbrambene snage su navele „da je svrha Gvozdene kupole da zaštiti izraelske građane od stalne pretnje raketama tako što će ih presresti“. ID je opisao Gvozdenu kupolu sa tri prideva: „Precizan, brz i sposoban“.
Naoružan raketama presretačima Tamir, odbrambeni sistem sposoban za više misija može da obori neprijateljske rakete i artiljeriju na udaljenosti do 70 kilometara. Napredni raketni sistem ima radarsku stanicu koja detektuje i prati putanju neprijateljskih projektila pre nego što lansira raketu da ih presretne. Rakete prate svoju metu elektro-optičkim senzorima i detoniraju u vazduhu kada se približe.
Iako Gvozdena kupola nema savršenu evidenciju presretanja, presrela je većinu neprijateljske vatre na izraelski vazdušni prostor, posebno tokom perioda jake vatre od strane Hamasovih boraca.
Međutim, Gvozdena kupola je samo jedan nivo onoga što se smatra jednim od najnaprednijih sistema protivvazdušne odbrane na svetu. Rakete imaju mnogo veći domet od projektila, ali imaju i nedostatak što su skupe. Procenjuje se da rakete Tamir lansirane iz Gvozdene Kupole koštaju oko 50.000 dolara.
