Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je svrgnut predsednika Muhamed Bazum. Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete”, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
U saopštenju na nacionalna]oj televiziji, pučisti su dali garancije ličnog imuniteta zvaničnicima vlade svrgnutog predsednika.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike”, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu. Komanda vojske Nigera saopštila je danas da podržava puč, koji su prethodnog dana izveli pripadnici predsedničke garde, i navela da je njen prioritet izbegavanje destabilizacije zemlje.
Vojska je morala da očuva fizički integritet predsednika i njegove porodice i da izbegne „smrtonosnu konfrontaciju koja bi mogla da izazove krvoproliće i utiče na bezbednost stanovništva“, navodi se u saopštenju komande vojske.
Predsednik Nigera Mohamed Bazum i šef diplomatije Hadumi Masudu ranije su pozvali “demokratske snage u zemlji” da se odupru preuzimanju vlasti.
Reč je o sedmom državnom udaru u zapadnoj i centralnoj Africi od 2020. godine. Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zbaci aktuelna vlast.
Zašto se državni udari vraćaju u Afriku pokušali smo da objasnimo u ovom članku.
Osude sa zapada
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je neustavnu promenu vlasti u Nigeru.
Generalni sekretar je duboko uznemiren pritvaranjem predsednika Mohameda Bazuma i zabrinut je za njegovu bezbednost i dobrobit. On poziva sve aktere koji su uključeni u ovaj žalosni čin da oslobode predsednika odmah i bez ikakvih preduslova, rekao je njegov portparol Stefan Dižarik.
Odmah se angažovao i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je u telefonskom razgovoru sa Bazumom istakao da će nastavak saradnje Vašingtona sa Nigerom zavisiti od daljeg demokratskog upravljanja u toj zemlji.
Pučevi zahvatili francuske kolonije
Bazum, predsednik izabran na izborima 2021. godine, smatra se ključnim zapadnim saveznikom u borbi protiv islamskih ekstremista u zapadnoj Africi. Smatra se bliskim saveznikom Francuske, pre svega.
U dve susedne zemlje, Maliju i Burkini Faso, poslednjih godina takođe su se odigrali državni udari. U obe zemlje, nova vojna vlast je pokvarila odnose sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, koja je takođe ranije vladala Nigerom.
U Nigeru deluju grupe povezane i sa Al-Kaidom i sa Islamskom državom. Jedna grupa je došla na jugozapad zemlje 2015. godine iz susednog Malija, a druga deluje na jugoistoku.
Vojni puč se dešava uoči samita Rusija-Afrika, koji će biti održan u Sankt Peterburgu 27. i 28. jula, što se tumači kao namera ruskog predsednika Vladimira Putina da dodatno proširi uticaj u Africi, tvrde zapadni mediji i dodaju da Putin nije poslao pozivnicu za samit sada već svrgnutom predsedniku Bazumu.
U susednom Maliju, ruski plaćenici iz kompanije Vagner pomažu vojnom režimu u borbi protiv džihadističkih pobunjenika.
