Potpisivanje mirovnog sporazuma između Jermenije i Azerbejdžana je neizbežno, izjavio je u ponedeljak predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
„Smatramo da je potpisivanje mirovnog sporazuma neizbežno i pokušavamo da uložimo konstruktivne napore da bismo postigli ovaj cilj. Naravno, ovaj mirovni sporazum treba da obuhvati međunarodne norme i principe, rekao je on posle razgovora sa svojim litvanskim kolegom Gitanasom Nausedom u Viljnusu.
U međuvremenu, jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da 86,6 hiljada kvadratnih kilometara azerbejdžanske teritorije, koju je Jerevan spreman da prizna, uključuje i teritoriju Karabaha, prenela je Ria.
Pašinjan je prošle srede rekao da Jermenija i Azerbejdžan priznaju teritorijalni integritet jedni drugima u okviru sovjetskih administrativnih granica.
„Tih 86,6 kvadratnih kilometara uključuje Nagorno-Karabah. Takođe treba navesti da se o pitanju prava i bezbednosti Jermena Nagorno-Karabaha treba razgovarati u formatu Baku-Stepanakert“, rekao je Pašinjan na konferenciji za novinare.
Jermenija je spremna da prizna teritorijalni integritet Azerbejdžana na površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara, a jermenska strana smatra da je Azerbejdžan spreman da prizna teritorijalni integritet Jermenije površine 29,8 hiljada kvadratnih kilometara.
On je dodao da je neophodno stvoriti garancije pod kojima se politika etničkog čišćenja i genocida nad Jermenima u Karabahu neće nastaviti.
Konflikt u Karabahu je počeo u februaru 1988. godine, kada je Nagorno-Karabaška autonomna oblast objavila da se povlači iz Azerbejdžanske SSR. Kao rezultat oružanog sukoba 1992-1994, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih oblasti.
Nakon toga, sukob je eskalirao više puta – počele su vatreni obračuni na granici između republika, sukobi su izbijali u većem ili manjem obliku sporadično godinama.
Sovjetska vlada je 1923. godine uspostavila Nagorno-Karabahsku autonomnu oblast (NKAO), sa ukupnom površinom od 4.400 kvadratnih kilometara u planinskom delu Karabaha, postavljajući temelje separatističkim trendovima u tom regionu, koji su zatim raspirili “dugogodišnji protivnici Rusije nekada SSSR-a”.
Zbog sukoba interesa oko trgovine energentima, koji vlada između Zapada i Rusije, Moskva je podržala Azerbejdžan kao svog partnera u izvozu enrgenata. Sa druge strane, SAD otvoreno podržavaju Jermeniju ne samo zbog protoka ruskih energenata, već i u cilju slabljenja ruskih pozicija na ovim prostorima.
Destabilizacija regiona svakako utiče ne samo na Rusiju i Zapad, nego i na Tursku i Iran.
Zanimljivost: sukob u Nagorno-Karabahu doveo do prve vojne jedinice u Jermeniji sastvaljene samo od žena.
