- 3. maj 2023. – tragedija u onovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ – ubijeno je osmoro DECE i radnik obezbeđenja, teško je povređeno sedmoro DECE i jedna nastavnica. Počinilac zločina – dečak od 14 godina….
- 4. maj 2023. – u školi ‘Ruđer Bošković’ povređen DEČAK od 15 godina i nastavnica. Počinilac – devojčica od 15 godina…..
- 4. maj 2023. – Dubona kraj Mladenovca – osam mrtvih i 14 ranjenih. Počinilac – mladić star 21 godinu….….
Zbog onoga što se desilo u ova dva dana – bukvalno smo zanemeli. U savremenoj istoriji Srbije, u mirnodopskim uslovima, nije zabeležena ni približna tragedija kada su u pitanju deca. Mediji su 24 časa preplavljeni vestima, tragedija je preokupirala pažnju svih ljudi. Na površinu je uglavnom isplivala empatija i zaprepašćenost. S druge strane, ponekad agresivan nastup medija u cilju dobijanja vesti, verovatno je mnoge uznemirio. Pojedine komentare na društvenim mrežama, neodgovorne, nerazumne, čak sulude, ne vredi komentarisati – ispoljavaju zlo jednako počinjenom zločinu.
Šta nam se to događa? Mislili smo da je to moguće samo u dalekim, bogatijim zemljama. Preživeli smo devedesete, kada su ulice bile preplavljene oružjem sa ratišta i – nije se dogodio ni jedan ovako stravičan masovan zločin. Bilo je ranjavanja, ubistava, ali, počinioci i žrtve su uglavnom bili iz svere kriminala. Početkom ovog tragičnog maja žrtve su upravo deca i časni ljudi, a počinioci – u sva tri slučaja, takođe deca i momak od 21 godine.
Motive ovoga što nam se desilo otkriće istraga. Ma kakvi bili – neće opravdati zlodela.
Sredstvo zločina su bili jedan legalni pištolj, jedan kuhinjski nož i jedna nelegalna automatska puška. Mere koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić a usvojila Vlada Srbije uglavnom se i odnose na oružje. Dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za posedovanje i nošenje lovačkog i oružja za ličnu odbranu, ponovna provera podobnosti postojećih vlasnika istog, provera načina čuvanja legalnog oružja i provera rada streljana. Predlog o pooštravanju kaznenih sankcija za prekršioce Zakona o posedovanju, proizvodnji i prometu oružja i municije. Na sve mere teško je dati bilo kakvu primedbu. No, treba reći da je postojeći zakon svakako već dovoljno rigorozan i precizan po ovim pitanjima. Da bi čovek stekao pravo na posedovanje oružja morao je proći (i prolaziti) lekarske kontrole kako bi se potvrdila njegova zdravstvena i psihička podobnost, vršena je provera krivične prošlosti, morala se završiti obuka u rukovanju i obezbediti sigurni uslovi za čuvanje oružja. Prema svim ranijim procedurama, vršena je i terenska provera profila podnosioca zahteva ali, trebalo je navesti i razlog za posedovanje oružja.
Veliki problem je u tome što zakon nije poštovan od strane svih vlasnika. Kada je u pitanju oružje korišćeno u sva tri zločina, da su se počinioci pridržavali slova zakona – do tragedije ne bi došlo. Dečaka – učenika škole ‘Vladislav Ribnikar’ navodno je otac obučavao u rukovanju pištoljem. Na žalost, prema tragičnim rezultatima, u tome je postigao ‘zavidne’ rezultate. Tu se postavlja prvo pitanje – ukoliko je maloletnicima čak i dozvoljen pristup registrovanim strelištima, izlazak na vatrenu liniju bi svakako morao biti zabranjen. Drugo, kao i u sportskom streljaštvu, obuku je mogao vršiti samo profesionalni ovlašćeni instruktor. Konačno, presudno pitanje – ako je pištolj po zakonu morao biti pohranjen u sigurnom sefu sa posebnom šifrom, i to odvojeno od municije, kako je dečak došao ne samo do pištolja nego i do tri okvira sa po 15 metaka? Nameću se dva zaključka – ili oružje i municija nisu držani propisno ili je maloletnik znao šifre za dve kase – onu sa oružjem i onu sa municijom. I bez tragičnih posledica, ovo je samo za sebe predstavljalo krivični prekršaj nesavesnog roditelja. Teba se setiti koliko su ove mere bile važne upravo zbog dece: najveći broj tragedija, bar do sada, događao se zbog radoznalosti, kada su maloletnici uspevali da se dokopaju pištolja i nastradaju slučajno, usled nestručnog rukovanja. Na drugom mestu je dolazio suicid izvršen porodičnim oružjem. Upravo navedeni slučaj kazuje na opravdanost provere pravilnog čuvanja oružja.
Slučaj iz okoline Mladenovca ne treba ni komentarisati – u ovoj zemlji automatsko oružje je oduvek zakonom bilo zabranjeno i ubica ga je posedovao ilegalno. Nije samo automat bio u posedu izvršioca – kod njega su pronađene čak i ručne bombe. Ovde ukazujemo na veliki problem: ma koliko sankcije bile rigorozne, ilegalno tržište a time i ilegalno posedovanje praktično je nemoguće potpuno suzbiti. Predsednik Vučić je kao primer rešenja naveo Australiju. Za nas je indikativniji primer Japana. U ovoj zemlji postoje verovatno najstrožiji zakoni na svetu. No, upravo ovi zakoni su doveli do podzemnog ilegalnog tržišta oružja na kome se zarađuju neverovatna sredstva.
Društvene mreže i neodgovorni, nepodobni, često ilegalni sajtovi, svakako spadaju u rasadnike agresivnosti koje mogu dovesti do ovakvih tragedija. Televizijski programi su na neki način abolirani pošto deca navodno ne prate televiziju. Možda je ne prate ali, u rijaliti programima, punim agresivnosti, učesnici najčešče imaju onoliko godina koliko i ubica iz Dubone.
Živote dece i ljudi stradalih za samo dva dana niko ne može povratiti. Predložene mere Vlade svakako će dati svoje rezultate. Ostaje otvoreno pitanje edukacije dece, razvijanja empatije i vraćanja nekim zaboravljenim vrednostima.