Proračun UAV „Lancet“ izdvojenog bataljona „Kaskada“ onesposobio je radarsku stanicu 36D6. Da bi porazili opremu neophodnu za funkcionisanje PVO Oružanih snaga Ukrajine, operateri su koristili dve baražne municije: prvi „Lancet“ je pogodio vučno vozilo KrAZ, a druga municija je fiksirala rezultat udarom direktno na radar sistema.
Prema rečima autora snimka, radar je uništen u oblasti Pokrovska u DPR. Udaljenost do linije kontakta ovde ne prelazi 30 km. Ovo sugeriše da su Oružane snage Ukrajine prinuđene da pomeraju protivvazdušne sisteme bliže liniji fronta kako bi se zaštitile od ruskih aviona sa planiranim avio-bombama. Međutim, na takvoj udaljenosti, sami zemlja-vazduh sistemi i radari postaju odlična meta za ruske bespilotne letelice kamikaze.
Tokom proteklih mesec dana na internetu je prikazano više od 40 video snimaka udara na opremu APU dronovima „Lancet”. Među trofejima operatera ovih bespilotnih letelica liderstvo tradicionalno drže vučne američke haubice M777. Međutim, akcenat se postepeno pomera na sisteme protivvazdušne odbrane neprijatelja.
Lanceti su tokom aprila onesposobili 4 lansera PVO S-300, protivvazdušne raketne sisteme Buk, Tor i Osa, kao i nekoliko različitih radara. Sudeći po novoobjavljenim snimcima, nastavlja se lov „Lanceta” na PVO Oružanih snaga Ukrajine.
Radar 36D6
36D6 [ST-68UM Niva] je radar za vazdušno osmatranje i zadavanje za sisteme upravljanja raketama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Mobilni 3D radar za vazdušni nadzor 36D6-M je dizajniran da se koristi kao deo savremenih automatizovanih sistema protivvazdušne odbrane, protivvazdušnih raketnih kompleksa i za otkrivanje nisko letećih vazdušnih ciljeva pod aktivnim i pasivnim ometanjem, kao i za kontrolu vazdušnog saobraćaja i za vojnim i civilnim potrebama.
„36 D 6” ima daljinsko upravljanje režimima rada i ugrađen sistem za testiranje, sa komunikacionim sredstvima za prenos informacija do komandne strukture. Radarski sistem ima visoku otpornost na aktivno i pasivno ometanje, kao i na antiradarske rakete. Može se postaviti ili demontirati za jedan sat (dva sata ako je antena postavljena na toranj).
Prednosti radara 36D6-M
Velika verovatnoća kod otkrivanja malih vazdušnih ciljeva, lebdećih helikoptera, dronova i ciljeva koji se polako kreću tangencijalno na radar. Izuzetno tačne informacije o položaju. Izuzetna otpornost na smetnje protiv ometača svih vrsta. Mogućnost traženja pravca stanice za ometanje.
Automatsko povezivanje eho signala sa povratnim signalima ugrađene IFF opreme;
Sposobnost prenosa radarskih informacija i ciljanja preko uskopojasnih komunikacionih kanala; Visoka pouzdanost, kao i visoka mobilnost; Ekstremna stabilnost predajnika sa istinskom koherentnošću.
S-300
S-300 je sovjetski protivvazdušni raketni sistem razvijen kasnih 1970-ih. Jedan je od trenutno najrasprostranjenijih sovjetskih sistema PVO sa najmanje 17 korisnika.
S-300 ima kopnenu i pomorsku verziju. Jedna od kopnenih verzija, S-300PS/S-300PM, jedina je iz serije koja lansira rakete sa nuklearnom bojevom glavom.
S-300 se sastoji od šasije koja nosi četiri lansera sa po jednom raketom. Postoji druga šasija sa PESA (pasivno elektronsko skenirano polje) radarom priključenim na bateriju. S-300 ima integrisani sistem za upravljanje vatrom.
Osim jedne, sve ostale kopnene verzije S-300 su integrisane u šasiju sa točkovima. S-300V je integrisan na šasiju sa gusenicama. U zavisnosti od rakete koja se koristi, uz nekoliko izuzetaka, standardni raketni sistem S-300 ima domet od 100 do 300 km.
Jedinica S-300P sastoji se od radara za nadzor 36D6, sistema za upravljanje vatrom 30N6 (FLAP LID) i lansirnih vozila 5P85-1. Navedena vozila 5P85-1 su kamioni poluprikolice. Radar za detekciju na malim visinama 76N6 obično je takođe deo jedinice.
Podsetimo, SAD su krajem prošle godine isporučile Ukrajini „emitere pretnji“ ili ono što se takođe može nazvati lažnim radarima koji imaju za cilj da zbune ruske borbene pilote kako bi nadoknadili gubitak ukrajinskog sve tanjeg inventara raketnih sistema zemlja-vazduh.