Kada govorimo o ruskim privatnim vojnim kompanijama, uočljivo je da su one uglavnom formirane po uzoru na američke, i to prvenstveno u cilju zaštite interesa velikih kompanija u inostranstvu. Bezbednost ruskih energetskih giganata usložila se nakon početka operacija u Siriji.
Poslednji sukob ruskih privatnih snaga u Bahmutu Ukrajini je odlično poslužio u marketinške svrhe. Pitanje je oko čega je zaista nastao problem. Naime, o Prigožinovom ”Vagneru” već je sve rečeno. Pogledajmo ko mu je pritekao u ”pomoć” i sa kime je izbio spor.
Naime, Sirija se još 2016. godine obratila “Lukojlu” i “Gazprom-njeftu” radi pomoći u obnovi gasne infastrukture a sirijska gasna kompanija je izgradnju “Arapskog gasovoda prečnika 36 inča” poverila ruskom društvu “Strojtrangaz”. Istovremeno, “Gazprom-njeft” je započeo svoje radove u Iraku (Kurdistanu).
Javnа akcionarskа društvа ”Gazprom” i ”Gaspromnjeft” su dva različita preduzeća i različita pravna lica. Početkom devedesetih godina XX veka proizvodnja i prerada nafte u Rusiji je pala na katastrofalan nivo. Tada je predsednik zemlje Boris Jeljcin ujedinio ostatke naftne industrije u nekoliko velikih kompanija i podelio ih u privatne ruke. Među njima je bila i ”Sibirska naftna kompanija”, rodonačelnik ”Gaspromnjefta”. Prvo je otišla u ruke Borisa Berezovskog a, potom, Romana Abramoviča.
Promenom predsednika federacije promenila se i politika prema naftnim kompanijama. Početkom XXI veka počela je intenzivna monopolizacija ruskog tržišta goriva.
Tokom ovog procesa, ”Gazprom” je kupio ”Sibirsku naftnu kompaniju” i odlučio da stvori podružnicu – ”Gaspromnjeft”. U suštini, ”Gaspromnjeft” nije postao deo ”Gasproma”, već zasebna, nezavisna kompanija, iako pod nominalnim tretmanom ”Gasporma”. To znači da njime upravlja drugi odbor direktora, kompanija samostalno gradi poslovnu strategiju i, bez obzira na matičnu kompaniju, odlučuje o profitu.
S druge strane, preduzeće ”Langepas UrajKogalimnjeft” je 1991 godine formiran kao državno preduzeće. Pod skraćenim nazivom ”Lukoil” potpuno je privatizovano 2004. godine. Sa širenjem tri najveće ruske kompanije na izvore u nestabilna područja poput Azije i Afrike, ali i bezbednosti u samoj zemlji, uprave su radile na uspostavljanju sopstvenog obezbeđenja.
Agencija “Lukom-A” formirana je18. septembra 1992. Osnivač i generalni korisnik usluga bilo je naftno otvoreno akcionarsko društvo “Lukojl”. Važno je napomenuti da su novoformiranu agenciju uglavnom vodili bivši pripadnici tada čuvenog antiterorističkog odreda specijalne namene “Vimpel”. Zahavaljujući njihovom iskustvu, nastala je jedna od najprofesionalnijih kompanija za obezbeđenje industrijskih i naftnih postrojenja “Lukojla”.
Tokom 1998. godine “Lukom-A” je pokrenula i nevladin obrazovni centar “Vimpel-cenar” koji je obučavao buduće kadrove. Društvo “Lukojl” je 1. januara 2010. godine odbacilo zvanje osnivača “Lukoma-A” i agenciju je nadalje angažovalo po ugovoru. Agencija se 27. maja 2004. preregistrovala kao “Privatna bezbednosna organizacija (ЧОП) Lukom-A” na čelu sa Igorom Gromovim.
“Nova” orgaizacija je u svom sastavu imala i “Grupu za brzo reagovanje” (ГБР). Danas se “Lukom-A” tretira kao jedna od najvećih bezbednosnih kompanija u Rusiji, koja pruža usluge integrisane bezbednosti proizvodnje, prerade, transporta i marketinga nafte i naftnih derivata a efektivno posluje u 65 ruskih regiona i u inostranstvu.