Kada govorimo o ruskim privatnim vojnim kompanijama, uočljivo je da su one uglavnom formirane po uzoru na američke, i to prvenstveno u cilju zaštite interesa velikih kompanija u inostranstvu. Bezbednost ruskih energetskih giganata usložila se nakon početka operacija u Siriji.
Poslednji sukob ruskih privatnih snaga u Bahmutu Ukrajini je odlično poslužio u marketinške svrhe. Pitanje je oko čega je zaista nastao problem. Naime, o Prigožinovom ”Vagneru” već je sve rečeno. Pogledajmo ko mu je pritekao u ”pomoć” i sa kime je izbio spor.
Naime, Sirija se još 2016. godine obratila “Lukojlu” i “Gazprom-njeftu” radi pomoći u obnovi gasne infastrukture a sirijska gasna kompanija je izgradnju “Arapskog gasovoda prečnika 36 inča” poverila ruskom društvu “Strojtrangaz”. Istovremeno, “Gazprom-njeft” je započeo svoje radove u Iraku (Kurdistanu).
Javnа akcionarskа društvа ”Gazprom” i ”Gaspromnjeft” su dva različita preduzeća i različita pravna lica. Početkom devedesetih godina XX veka proizvodnja i prerada nafte u Rusiji je pala na katastrofalan nivo. Tada je predsednik zemlje Boris Jeljcin ujedinio ostatke naftne industrije u nekoliko velikih kompanija i podelio ih u privatne ruke. Među njima je bila i ”Sibirska naftna kompanija”, rodonačelnik ”Gaspromnjefta”. Prvo je otišla u ruke Borisa Berezovskog a, potom, Romana Abramoviča.
Promenom predsednika federacije promenila se i politika prema naftnim kompanijama. Početkom XXI veka počela je intenzivna monopolizacija ruskog tržišta goriva.
Tokom ovog procesa, ”Gazprom” je kupio ”Sibirsku naftnu kompaniju” i odlučio da stvori podružnicu – ”Gaspromnjeft”. U suštini, ”Gaspromnjeft” nije postao deo ”Gasproma”, već zasebna, nezavisna kompanija, iako pod nominalnim tretmanom ”Gasporma”. To znači da njime upravlja drugi odbor direktora, kompanija samostalno gradi poslovnu strategiju i, bez obzira na matičnu kompaniju, odlučuje o profitu.
S druge strane, preduzeće ”Langepas UrajKogalimnjeft” je 1991 godine formiran kao državno preduzeće. Pod skraćenim nazivom ”Lukoil” potpuno je privatizovano 2004. godine. Sa širenjem tri najveće ruske kompanije na izvore u nestabilna područja poput Azije i Afrike, ali i bezbednosti u samoj zemlji, uprave su radile na uspostavljanju sopstvenog obezbeđenja.
Agencija “Lukom-A” formirana je18. septembra 1992. Osnivač i generalni korisnik usluga bilo je naftno otvoreno akcionarsko društvo “Lukojl”. Važno je napomenuti da su novoformiranu agenciju uglavnom vodili bivši pripadnici tada čuvenog antiterorističkog odreda specijalne namene “Vimpel”. Zahavaljujući njihovom iskustvu, nastala je jedna od najprofesionalnijih kompanija za obezbeđenje industrijskih i naftnih postrojenja “Lukojla”.
Tokom 1998. godine “Lukom-A” je pokrenula i nevladin obrazovni centar “Vimpel-cenar” koji je obučavao buduće kadrove. Društvo “Lukojl” je 1. januara 2010. godine odbacilo zvanje osnivača “Lukoma-A” i agenciju je nadalje angažovalo po ugovoru. Agencija se 27. maja 2004. preregistrovala kao “Privatna bezbednosna organizacija (ЧОП) Lukom-A” na čelu sa Igorom Gromovim.
“Nova” orgaizacija je u svom sastavu imala i “Grupu za brzo reagovanje” (ГБР). Danas se “Lukom-A” tretira kao jedna od najvećih bezbednosnih kompanija u Rusiji, koja pruža usluge integrisane bezbednosti proizvodnje, prerade, transporta i marketinga nafte i naftnih derivata a efektivno posluje u 65 ruskih regiona i u inostranstvu.
U Sankt Peterburgu su još 1992. godine nezavisni preduzetnici pokrenuli poslove vezane za usluge iz oblasti bezbednosti. Tokom 1999, ujedinili su se u društvo sa ograničenom odgvornošću “Grupa kompanija iz oblasti bezbednosti Staf Alijansa”.
Godinu dana nakon početka sukoba u Ukrajini, jedna od podružnica “Staf Alijanse”, “Staf-Centr” sa svojim odeljkom “Staf-Zaštita” iz Omska, na čelu sa pukovnikom, pomoćnikom načelnika Uprave FSB Omske oblasti, Sergejem Točilinom, odlučila se da pokrene zajednički posao sa naftnim gigantom “Gazprom-njeftom”.
Premijer RF, Mihail Mišustin, 4. februara 2023. je izdao javnom akcionarskom društvu “Gazprom-njeft” dozvolu №. 240-r da osnuje privatnu bezbednosnu kompaniju. U kompaniju je “Gazprom-njeft” ušao sa 70%, a “Staf-Centr” – sa 30% kapitala. Pri tome, “Gazprom-njeft” je precizirao zadatke nove kompanije; to su bile “zaštita civilnih proizvodnih pogona kompanije u regionima njenog delovanja u Ruskoj Federaciji, kao što su Hanti-Mansijski autonomni okrug Jugra, Jamalo-Nenecki autonomni okrug, Omsk, Tomsk i Orenburška oblast.
No, kada je u pitanju bezbednost, prema dostupnim otvorenim informacijama, izgleda da je ”Gazprom” krenuo drugačijim putem. Naime, tvrdi se da je ovaj gigant formirao čak tri paravojna odreda: radnicima ”Gazproma” ponuđen je kontrakt u bataljonu “Potok” (Голубой Поток, pežorativno, prema naftovodu ispod Crnog Mora), a paralelno su plaćenici angažovani i u bataljone “Fakel” i ” Plamja”.
Borci bataljona ”Potok” su, prema rečima pripadnika ČVK ”Vagner”, Jevgenija Prigožina, 24. aprila dovedeni na prvu liniju Bahmuta ali su 26. aprila napustili položaj i oslabili bokove ”muzikanata”. Ovim je i počeo razdor među privatnim ruskim vojskama. Prigožin je, naime, ”kolege” optužio za kukavičluk dok su se radnici ”Gazproma” obratili lično Putinu tvrdeći da nisu raspoređeni u obećanu jedinicu, da nisu dobili adekvatnu opremu i oružje, vatrenu podršku i saradnju ”muzikanata”.
O čemu se, zapravo, radi? ”Dobrovoljci” koji su se prijavili na oglas, nisu dobili, prema obećanju ”Gazproma”, ugovor sa Ministarstvom odbrane nego privatnom ČVK ”Redut”. Pri tome ugovor je nastao prema instrukcijama 16. posebne brigade specijalne namene iz Tambova (vp. 54607).
”Redut” je jedna od najstarijih i najprofesionaalnijih privatnih vojsi Rusije. Nastala je još 2008. godine u vidu organizacije “Redut-Antiteror” ili “Centar-R”. Kostur ove grupacije činili su bivši pripadnici ministarstva odbrane, kontraobaveštajne službe i 45. posebne gardijske brigade specijalne namene vazdušno-desantne vojske (Kubinka, Moskva).
Borci ”Reduta” morali su imati borbeno iskustvo kao učesnici specijalnih i mirovnih operacija. Asortiman osnovnih usluga koje je pružao ”Redut” obuhvatao je bezbednosne aktivnosti, obuku bezbednosnih timova, sertifikaciju specijalista za pružanje usluga privatnog obezbeđenja, zaštitu rizičnih zona prema zahtevima UN i slično. Kompanija je, inače, 2018. godine obezbeđivala radove ”Strojtransgaza” u Siriji.
Baza ”Reduta” je u podmoskovskom naselju Kubinka, uz poligon 45. brigade vazdušno-desantne vojske tako da praktično kompanijom operativno upravljaju bivši padobranci. Suština je da potpisnici ugovora, uglavnom bivši radnici loačnog obebveđenja ”Gazproma” nisu ozbiljno shvatili u šta se upuštaju i da nisu svi bili spremni za surovu obuku vazdušno-desantne vojske. S druge strane, moguće je da ni Prigožin nije očekivao da će bataljon ”Potok” biti deo ”Reduta” i da ih je dočeko kao konkurenciju na terenu.
Dalje borbe oko Bahmuta najbolje će pokazati vrednnost privatnih vojski i korist od najamnika.
