Pre 24 godine, 24. marta 1999, započeta je agresija 19 članica NATO saveza na SRJ. O svim posledicama ovog čina svesni smo i danas, pogotovo u jeku novog, daleko obimnijeg konflikta na evropskom tlu. No, tokom 78 dana agresije na našu zemlju, ostaće zapamćen jedan uspeh domaćih heroja odbrane, sa kojim se ne može meriti ni jedna akcija dve zaraćene strane u Ukrajini za proteklih više od 12 mesesi.
Tokom agresije, zabeležen je prvi i jedini potvrđeni gubitak aviona Alijanse izrađenog u stelt-tehnologiji. Radilo se o Lockheed F-117 Nighthawk 82-0806 “Something Wicked” sa repnom oznakom “HO” (“Vega 31”). Ovaj aparat je 20. avgusta 1984. testirao potpukovnik David L. “Dave” Ferguson (1938-2011) a u operativnu upotrebu je primljen 12. septembra iste godine. U nedelju, 21. februara 1999, 12 F-117A sletelo je u vazdušnu bazu Aviano u Italiji da bi podržalo NATO vazdušne udare na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Raspoređivanje aparata Nighthawk bilo je najavljeno 17. februara a posade, mehaničari i podrška (oko 250 ljudi) su 20. februara prebačeni iz vazduhoplovne baze Holloman u Italiju transportnim avionima C-17. Dvanaest aparata F-117A stiglo je u Aviano u tri odvojene formacije od po četiri letilice. Za formacije su korišćene pozivne šifre “Zesty 11-14, 21-24, 31-34”. Piloti stelt lovca leteli su skoro 14 sati bez prestanka od baze Holloman do Aviana. Tokom leta, svaki Nighthawk je 18 puta dopunjavan gorivom.
U ovoj misiji su učestvovale tri različite grupe vazdušnih tankera – Boeing KC-135 Stratotanker iz aviobaze Grand Forks, Sevrna Dakota, McDonnell Douglas KC-10 Extender iz baze McGuire, Njujork i Boing KC-135 iz baze Fairchild, Vašington. F-117A su raspoređeni kao deo 31. vazduhoplovnog ekspedicionog krila (31st Air Expeditionary Wing) sa sedištem u Avianu, kojim je zapovedao brigadni general Daniel P. “Fig” Leaf .
Svih 49 članova tima detaširani su u 8. ekspedicioni borbeni skvadron (8th Expeditionary Fighter Squadron) 31. vinga. Druga grupa od 12 F-117A raspoređena je u nemačku bazu Spangdahlem. Prvu borbenu akciju nad Jugoslavijom F-117 su izveli 24. marta 1999. godine. Inače, pre bombardovanja Jugoslavije, F-117 je korišćen u invaziji na Panamu (Operation Just Cause) 1989. i u Zalivskom ratu 1991 godine (Operation Desert Storm).
Kod Buđanovaca, 27. marta, oko 20,42 časova, 3. divizion 250. raketne brigade PVO VJ, kojim je komandovao potpukovnik Zoltan Dani, raketnim sistemom S-125 Neva, uspeo je da obori nevidljivi F-117 82-0806 “HO”. Pilot se katapultirao i uspešno prizemljio a nakon 6 časova ga je izvukla spasilačka ekipa iz Tuzle.
Radilo se o helikopteru MH-60 Pave Hawksa brojem 009, tada u sastavu 55. eskadrile za specijalne operacije (55th Special Operations Squadron) iz Hurlburt Field, Florida. Helikopterom, kome su podršku pružala dva MH-53 i 6 A-10, komandovao je general-major Chad P. Franks. Portparol Pentagona, Kenneth Bacon, iste noći je potvrdio obaranje aviona i uspešno spasavanje pilota.
Sutradan ujutro, svi mediji su na olupini ”nevidljivog” zabeležili kurzivom ispisano ime Capt. Ken “Wiz” Dwelle. Iako to nije bilo važno za senzacionalni uspeh naše PVO odbrane, Amerikanci su munjevito odbacili vest da se radi o imenu pilota koji je upravljao avionom.
Associated Press je već 29. marta 1999. u Alamogordu, 10 km udaljenom od baze Holloman, intervjuisao kapetana Kena “Viza” Dvela zvanog “Bandit 475”, koji je “sa olakšanjem izjavio da je srećan zbog spasavanja kolege”. Dvel je imao devetogodišnje iskustvo na F-117A i za mesec dana je očekivao penzionisanje. Potvrdio je da se na aparatu 82-0806 “HO” nalazilo njegovo ime zato što je “tradicija baze bila da se na avionu nalazi ime – pilota koji je istim najduže upravljao”!
No, i Dvel, kao i svi zvaničnici Pentagona, uporno su odbijali da otkriju identitet pilota koji je, navodno, zaista oboren. Tek 2012, kada je reditelj Zeljko Mirkvović režirao i producirao film “Drugi susret”, uz Zoltana Danija se pojavio “pravi pilot” – Darrell Patrick “Dale” Zelko.
Zašto bi ime oborenog pilota toliko bilo skrivano ostaje zagonetka.
250, raketna brigada je za svoj podvig odlikovana ordenom Narodnog heroja.
Tokom 2004. godine započeta je transformacija i reforma Vojske SiCG, koja se najviše odrazila smanjenjem broja jedinica.
Ove transformacije nisu zaobišle ni jedinice PVO, te je 30. septembra 2004. godine rasformiran 450. raketni puk naoružan raketnim sistemima ”Neva”. Jedinice puka iz Kraljeva ušle su u sastav 250. raketne brigade.
U Batajnici je 26. aprila 2007. obeleženo je ponovno ”formiranje” brigade, ali drugačije organizacije i sastava. U njen sastav ušle su sve raketne jedinice PVO Vojske Srbije, 230, 240 i 310 samohodni raketni puk PVO.
