Činjenica je da je film veoma brzo našao mesto i okarakteristao svoju ulogu u oružanim snagama, ali i u ratnim naporima. Prodor filma u svet vojske i rata počeo je, naravno, najpre žurnalističko-dokumentarno, beležeći ratne događaje.
Kao jedno od najubedljivijih izražajnih sredstava, uradio je to s lakoćom, uspešno i trajno. Nezavisno od ogromnog područja žanra ratnog (i antiratnog) filma, on se koristi za promocije, propagandu mirnodopskih i ratnih napora, ali i kao dragoceno školsko učilo u svim armijama sveta.
Izreka da ”slika govori više od hiljadu reči” ovom prilikom ima puno pokriće. Svi mi koji smo prošli obuku dobro pamtimo da su nam upravo najupečatljivija znanja (osim sa poligona i logorovanja) stizala upravo s ekrana. Isključi se svetlo, počne karakteristično zujanje ”šesnaestice” i kreću kadrovi ”Zastave filma” na neku temu. Sve oružane snage imaju svoje filmske kuće ili stalne saradnike za tu oblast. Pogledajmo kako to rade najveći.
Film u OS SAD
U velikoj državi i birokratizovanim OS, sve je složeno, pa i ova oblast. Službeni naziv segmenta koji se bavi popularizacijom vojske kao i izradom odgovarajućeg obrazovnog materijala je ”Military-entertainment complex”. Tako je ozvaničena saradnja između Ministarstva odbrane i industrije zabave na obostranu korist. U to ulaze filmska produkcija, multimedijalni sadržaji, virtuelna stvarnost i multisenzorska proširena realnost. Njima se bave ”Odeljenje za medije i zabavu Ministarstva odbrane” ( ”Entertainment Media Unit”) u sklopu Kancelarije ministra odbrane, kao i službe za odnose s javnošću raznih vojnih službi koje su usmerene samo na saradnju sa industrijom zabave u Los Anđelesu. Saradnja je dvosmerna: kada neka filmska kompanija želi da snimi film s vojnom tematikom, a da pri tom koristi vojnu opremu i lokacije, dužna je da se prijavi Ministarstvu odbrane, dostavi scenario i da se usaglasi s zvaničnom politikom države, kao i opštim smernicama kada je reč o predstavljanju OS. Ministarstvo odbrane ima konkretan uticaj na produkciju filmova u SAD kada producenti koriste njegove resurse koji nisu dostupni na otvorenom tržištu. Podsetimo da u SAD postoji mnogo privatnih zbirki oružja, opreme, uniformi, pa i stalnih setova, međutim to nije dovoljno za snimanje savremenih filmova.
Da je reč o veoma ozbiljnom, strateški važnom poslu, nije nikakva novost. Odavno smo već navikli, bar mi koji profesionalno pratimo razvoj filmske industrije, da nam preko tih filmova stižu određene poruke, naznake pa i predviđanja nekih događaja. Filmovi kao što su ”Tri dana kondora”, ”Duboki udar”, ”Armagedon”, ”Lov na ‘Crveni oktobar’ ” i slični, anticipirali su neke pojave koje su danas izvesne i prosečnom posmatraču. Film ”Životinjska farma”, snimljen prema romanu Džordža Orvela, poznat je kao primer neverovatno vešte manipulacije i zamene teza, kako bi se u što gorem svetlu prikazao dojučerašnji (iznuđeni) savetnik, hladnoratovski rival – SSSR. Istoričar Hladnog rata, Toni Šo (Tony Shaw) obelodanio je da je CIA tajno otkupila prava na taj film, pa je ”prerežirala” film tako da su svinje, koje predstavljaju komuniste, izbacile druge životinje s farme. O filmu ”Top gan” pisali smo u knjizi ”Kalibar 35” kao primeru vrhunske manipulacije, nezavisno od drugih kritičara koji su se bavili drugim aspektima tog filma. Don Simpson i Džeri Brukenhajmer (poznati scenaristi svetski popularnih serija) iz kompanije ”Paramount Pictures”, dobili su zadatak (i uspešno ga obavili) da ”rebrendiraju” imidž američke mornaričke avijacije posle debakla u Vijetnamu. Efekat je bio merljiv: porastao je odziv regruta koji su se prijavljivali na punktovima postavljanim ispred bioskopa (!). Gvožđe se kuje dok je vruće, a kajanje stiže kasnije. Do ranih devedesetih, holivudski producenti posebno su nagrađivali scenariste koji bi doneli uspešan scenario vezan za moć i uspehe američke vojske. Čak su i istinski ratni debakli, kakav je bio onaj u Somaliji, u filmu ”Pad crnog jastreba” ili ”Bili smo vojnici” u Vijetnamu, predstavljeni (pri tom do guše u patetici), kao uspeh pojedinaca koji, eto, nisu mogli sve sami, ali se nisu obrukali.
Da ovo nije teorija zavere ili priča kojom se potencira animozitet prema takvoj vrsti manipulacije, treba imati na umu da niko drugim državama ne brani da to isto rade, ”samo” što treba da imaju dovoljno sredstava, moći, želje i upornosti da to sprovedu. Uostalom, evo užeg spiska filmova koji su direktno manjim ili većim delom finansirani od strane Ministarstva odbrane SAD, pa procenite koliko je ova tvrdnja osnovana. Neki naslovi će vas iznenaditi, ali sumnjamo da će posle ovog teksta bilo šta za vas biti iznenađenje:
”Air Force One”, ”Apollo 13”, ”Armageddon”, ”Batman & Robin”, ”Battleship”, ”Behind Enemy Lines”, ”Black Hawk Down”, ”Captain Phillips”, ”Deep Impact”, ”Godzilla”, ”The Green Berets”, ”I Am Legend”, ”Indiana Jones and the Last Crusade”, ”Iron Man”, ”Iron Man 2”, ”The Jackal”; Džems Bond serije: ”Goldfinger”, ”Thunderball”, ”Licence to Kill”, ”Golden Eye”, ”Tomorrow Never Dies”, ”Jurassic Park III”, ”The Karate Kid Part II”, ”The Next Karate Kid”, ”King Kong”, ”Midway”, ”Last Action Hero”, ”Red Dawn”, ”The Silence of the Lambs”, ”Star Trek IV”, ”The Voyage Home”, ”Top Gun”, ”Top Gun – Maverick”, ”Transformers”, ”Transformers: Revenge of the Fallen”, ”Transformers: Dark of the Moon”, ”True Lies”, ”Wonder Woman 1984”, ”Wings”.
Vebsajt ”Spy Culture” objavio je punu listu od 410 igranih filmova koje je sponzorisalo Ministarstvo odbrane. Na njemu se navodi da je i CIA vrlo aktivno učestvovala u produkciji filma ”Zero Dark Thirty” iz 2012. godine. No, ni to nije sve. Dokument ”Theatres of War” koji je izašao prošle godine pobrojao je više od 2.500 filmova i televizijskih emisija koje su nadgledane od strane vojske, tačnije, od strane njenih bezbednosnih službi.
Vojna kinematografija u SSSR i Rusiji
Metode, cilj i program ove oblasti vezane za filmsko stvaralaštvo Ministarstva odbrane ništa se značajno ne razlikuju od poslova i zadataka njihovih kolega iz Holivuda, samo što su direktnije vezani za samo Ministarstvo. U sklopu tog Ministarstva radi Filmski studio. To je jedinstveno produkcijsko preduzeće čiji je osnovnih zadatak izrada svih vrsta obrazovnih filmova za potrebe Oružanih snaga RF. Reč je o vojno-obrazovnim, dokumentarnim, naučno-popularnim, tehničko-propagandnim i promotivnim filmova koji govore o aktivnostima OS. Pri tom Filmski studio kreira i posebna vizuelna pomoćna sredstva i pomagala za obuku i obrazovanje, kako u trupi, tako i u školskom sistemu vojnog obrazovanja.
Studio je osnovan u Lenjingradu 1960. godine s ciljem da objedini različita filmska studija, laboratorije i filmska odeljenja. Ona su do tada radila u sastavima armija, vojnih oblasti, komandi vidova i rodova, obrazovnih ustanova. Na taj način su koncentrisana sredstva i stručnjaci, nije dolazilo do rasipanja snaga, ponavljanja tema ili različitosti u pristupu temama i održavanju kvaliteta. Dve godine kasnije, 1963. preseljen je u bivši PVO gradić Vihino (Выхино) u blizini Moskve. Stvoren je ”vojni Holivud” u kome se nalazilo na jednom mestu sve što je bilo potrebno za takvu aktivnost. U Generalštabu je tada zvanično formirana ”Grupa za planiranje i stvaranje filmova” za potrebe OS. Centralizacija je imala svoju negativnu stranu što u ovoj ogromnoj zemlji, ako neko želi iz sibirskog vojnog okruga da napravi neki film, mora da putuje za Moskvu, ali to nije bilo problem. Filmovi se ne prave kao vesti, za jedan dan. Prednosti su bile ogromne. Između ostalog, u Moskvi se nalazi najveći vojni muzej na svetu na Poklonskoj gori. Bili smo u prilici da se uverimo da se u tom muzeju nalaze (kao deo posebnog kompleksa van izložbenih paviljona) ogromni fundusi s originalnom tehnikom, opremom, uniformama iz minulih sukoba. Na teritoriji SSSR moglo se zateći oružje iz celog sveta, čime smo se jednom prilikom bavili, pa sineasti imaju ogromne mogućnosti za verističko prikazivanje svojih ideja.
Sedam godina kasnije, 1970. ”Grupa za snimanje filmova” transformisana je u ”Odeljenje vojnoobrazovnih filmova” Ministarstva odbrane SSSR. Godine 1985. Studio je odlikovan veoma visokim ordenom Crvene zvezde. Decenije rada doprinele su da se u tom Studiju formira svojevrsna filmska škola prepoznatljivog stila. U njoj su stalno radili ne samo oficiri i službenici OS, već i školovani sineasti, diplomci VGIK (Всероссийский государственный институт кинематографии), Lenjingradskog instituta filmskih inžinjera, Lenjingradskog instituta za pozorište, muziku i kinematografiju, Studija Moskovskog umetničkog pozorišta (MHAT), Višeg kursa režije, kao i drugih fakulteta za kulturu i filmskih tehničkih škola. Na vrhuncu svog razvoja, sredinom osamdesetih, u Studiju je bilo zaposleno 19 aktivnih oficira i 516 građanskih lica. Posle raspada SSSR i ovaj Studio je pretrpeo značajne udarce. Sastav i sredstva su drastično smanjena i on je izmešten u Boljševo, na teritoriju jednog od svojih ogranaka. Studio je, zahvaljujući entuzijazumu i ogromnom iskustvu, sve to preživeo. Godine 1998. direktno je podređen Glavnoj upravi za borbenu obuku i službu OS RF. Počelo je oživljavanje Studija, došlo je do modernizacije i ulaganja u opremu i materijalnu bazu. Za više od pedeset godina rada, Filmski studio je stvorio više od pet hiljada filmova za vojsku i mornaricu i oko hiljadu i po filmova po narudžinama preduzeća iz vojne industrije.
Na brojnim filmskim festivalima strukovnih filmskih studija ovaj Studio je osvojio desetine najprestižnijih nagrada. Trenutno radi u izvanrednim uslovima: poseduje studijski prostor za setove sa površinom od preko 400 m² i digitalizovanom opremom. Zaposleno je 125 ljudi koji snime prosečno 35 filmova godišnje. Treba napomenuti da su i Sovjeti, kao i Amerikanci, imali manje-više neskriven uticaj na snimanje filmova s ratnom tematikom, bilo kroz iznajmljivanje (ustupanje) svoje tehnike i objekata, bilo kroz konsultantsku ulogu. Ako pogledate pažljivije špicu bilo kog sovjetskog ili ruskog filma (što gledaoci obično ne rade), primetićete obavezno imena vojnih konsultanata, zahvalnost vojnicima nekog vojnog okruga i slične posvete. Veoma često se može naći i fusnota da je film snimljen uz podršku Ministarstva odbrane.
”Zastava film”
U predratnoj Jugoslaviji bilo je mnogo filmskih entuzijasta i relativno razvijena bioskopska mreža. Sve je to trebalo posle rata obnoviti. Najveći uticaj imali su Sovjeti (prvi naš film snimljen je u koprodukciji sa Sovjetima – ”U planinama Jugoslavije”), pa nije čudo da smo mi, hteli ne hteli, preuzeli i model vojno-filmskog preduzeća za izradu filmova. ”Zastava film” formirana je već u leto 1948. godine kao ”Odeljenje za proizvodnju filmova JA” u Beogradu.
Najpre su snimani ”Filmski pregledi” iz JA, hronike iz armijskog i društvenog života, neka vrsta žurnala koji je prikazivan pre početka igranih filmova ili samostalno. Prvi načelnik bio je major Marijan Marinc, a naslov po kome svi znamo ovo preduzeće, ”Zastava film” pojavljuje se 1962. godine. Osnova je bila na izradi nastavnih filmova za potrebe trupe, ali i vojnog obrazovanja. Film ”Obuka u bacanju ručnih bombi” bila je obrazac kojim pravcem će ići ukupni razvoj.
”Zastava film”, koja se u svetu afirmisala svojim izvanrednim dokumentarno-igranim filmovima po čemu je bila avangardna, imala je sluha za saradnju s građanskim filmskim kompanijama. Pored toga što je bila neprikosnovena u oblasti ”kratkog metra”, ona počinje da razvija kratki igrani film, veoma interesantnu i prijemčivu žanrovsku podvrstu. Izvanredni kratkometražni igrani film ”Vodnik, bombe i…” zahvaljujući svom ogromnom uspehu, pretočen je u serijal ”Kad sam bio vojnik” koji je isto tako bio izvanredno primljen kod gledalaca.
Tokom svog rada, autori ”Zastave filma” doneli su 133 nagrade sa međunarodnih filmskih festivala. Posle perioda punog procvata, ni ”Zastavu film” nisu mimoišle muke iz tragičnih devedesetih. Od 1991. do 2000. godine ekipe ovog preduzeća snimile su desetine hiljada sati dokumentarnog materijala sa ratišta, tokom bombardovanja itd. Pored dokumentarnih filmova, kompanija je učestvovala i u snimanju igranih celovečernjih filmova ”Jedini izlaz” (1958), ”Stepenice hrabrosti” (1973), ”Bombaši” (1983), ”Igmanski marš” (1984), ”Vojnici” (1989), ”Najbolji” (1992), ”Policajac s Petlovog brda” i ”Ptice koje ne polete”.