Nedeljama se očekuje da će ruska regularna vojska ili VČK Vagner zauzeti Artjomovsk, sada poznat kao Bahmut. Pri tome, najžešće borbe se, kao i u Mariupolju, vode oko jedne gigantske fabrike. Kao i kod Azostala, slušamo da su Ukrajinci utvrđeni u podzemnim postrojenjima duboko pod zemljom. No, za raliku od prošle godine, sada je vrlo malo vesti o teško osvojivoj bahmutskoj fabrici.
Artjomovski (Bahmutski) „Cvetmet“ (AZOT, AZOTsM, Артёмовскй завод по обработке цветных металлов, Товариство з обмеженою відповідальністю “Завод кольорових металів) je najveća metalurška fabrika u Donbasu, projektovana da radi čak i u uslovima nuklearnog rata.
Sada je to odbrambena tvrđava za ostatke Oružanih snaga Ukrajine u gradu. Prema poslednjim podacima, Kijev koristi sva sredstva da zadrži Bahmut (Artjomovsk). Koristeći mobilisani sastav, pojačavao je grupisanje oružanih snaga jugozapadno i severozapadno od grada.
Deo ukrajinskih jedinica, zatvorenih u Bahmutu, zauzeo je teritoriju Artjomovskog metalurškog kombinata i spustio se u podrume. Priča je skoro identična sa onom koja je bila tokom opsade Azovstala u Mariupolju. Tokom 13. marta pojavili su se prvi izveštaji da su se ukrajinske jedinice zabarikadirale na teritoriji industrijske zone Artjomovskog kombinata obojenih metala. Da bi izbegle uništenje, počele su da se spuštaju u podrume i podzemne spratove najveće fabrike u Artjomovsku.
Vojni stručnjaci upoređuju lokalne podzemne komunikacije sa katakombama Azovstala, gde su prošlog proleća vođene intenzivne borbe između Oružanih snaga RF i ukrajinskih trupa. AZOTsM je manji od mariupoljskog metalurškog giganta, ali se dugo vremena smatrao najvećim proizvođačem valjanih proizvoda od obojenih metala. Zbog obimne infrastrukture, napad na postrojenje može imati svoje specifičnosti
Ukupna površina Bahmuta (Artjomovsk) je 41,6 km2. Industrijska zona se nalazi na lokaciji sa površinom od preko 10 ha (100.000 m2) na kojoj su gusto izgrađeni objekti. Artjomovska (Bahmutska) fabrika obojenih metala (A/BZOTsM) je deo Fabrike obojenih metala DOO, koja obuhvata dve fabrike: jednu u Bahmutu (Artjomovsk) a drugu u Donjecku. AZOTsM je bivša fabrika obojene metalurgije.
U nekim izvorima se jednostavno naziva “Cvetmet”. Ako pogledate kartu grada, videćete da se fabrika nalazi u severnom delu, u ulici Heroja rada (dužina ulice od juga ka severu je 1,5 km, od zapada ka istoku – 0,4 km). Prema nekim izvorima, obimni sistem podzemne komunalne infrastrukture, prostire čak devet spratova ispod tla i, po svemu sudeći, ima izlaze van teritorije fabrike. Što se tiče dubine katakombi, podaci se razlikuju. Neki stručnjaci smatraju da dostižu 320 m dok drugi sugerišu da je maksimalna dubina na tim mestima samo 70-100 metara.
Kako je zavod projektovan da radi čak i u slučaju nuklearnog rata, to sugeriše da ima dovoljno prostora pogodnog za odbranu. Da bi se razumele razmere preduzeća, treba obratiti pažnju na činjenicu da je od 1960. godine AZOTsM isporučujivao uređaje za uduvavanje gasa u metalurške peći ili lonce svim pogonima metalurškog kompleksa Ukrajine i drugih sovjetskih republika. Od kasnih 1960-ih, kompanija je proizvodima snabdevala 30 velikih preduzeća u zemlji, a izvozila ih je u 32 zemlje u inostranstvu.
Postrojenje se sastoji od glavnih proizvodnih kompleksa, pomoćnih kompleksa, postrojenja za tretman i podzemnih lavirinata.
Proizvodni deo obuhvata topionice, radionice za proizvodnju bakarnih šipki, valjaonice, prese-izvlakače, kao i neproizvodne objekte. Sada se sve ovo pretvorilo u jednu od glavnih ispostava odbrane Oružanih snaga Ukrajine u opkoljenom gradu.
Prema različitim izvorima, pretpostavlja se da je na teritoriji fabrike raspoređeno nekoliko ukrajinskih jedinica: vodovi 20. motorizovanog bataljona 93. brigade i „Karpatske seče“, kao i delovi 206. i 207. bataljona 241. brigade teritorijalne odbrane, koje su se povukle iz istočnog dela grada. Pored toga, snajperski vodovi 1. bataljona 67. mehanizovane brigade takođe bi mogli da budu blokirani u industrijskoj zoni.
Od februara 2023. godine, broj ukrajinske vojske ukopane u drugim delovima industrijske zone Bahmut, odnosno, u trolejbuskom depou, u skladištima građevinskog materijala (postrojenje Strojdetal), u Artjomovskom elektrotehničkom kombinatu, iznosio je oko hiljadu ljudi. Tačan broj ukrajinskih boraca koji su se povukli u kazamate AZOTsM-a nije tačno poznat.
Artjomovska fabrika obojenih metala sastoji se od jakih betonskih zgrada, sa zidovima debljine i 3 do 4 metra. Podzemna skloništa su podrumi i polupodrumi pogodni za skladištenje municije, opreme ali i ljudstva. Postavlja se pitanje koliko dugo će Oružane snage Ukrajine da izdrže u ovoj tvrđavi, ukoliko ne dobiju naređenje ili sami ne donesu odluku da se povuku. Blokada Azovstala trajala je skoro tri meseca. Međutim, prema optimističkim prognozama vojnih stručnjaka, sa AZOCM stvari mogu ići brže – glavnu ulogu u njegovom zauzimanju imaju borci ČVK Vagner.
