Neuništivi i nezamenljivi Kalašnikov

Tokom skoro godinu dana sukoba u Ukrajini, uglavnom se pisalo o tenkovima, artiljerijskim sistemima, raketama, vazduhoplovstvu, dronovima i drugim manje ili vise modernism većim sistemima.

O osnovnom, streljačkom oružju, osim ponekih senzacionalističkih vesti kada bi se na društvenim mrežama pojavio snimak nekog esktravagantnog primerka, malo je ili nimalo pisano.

No, ako se pažjlivo prate svi vizuelni zapisi sa fronta, pada u oči da obe strane, još od februara 2022, u 99% slučajeva isključivo koriste ”staro, dobro” automatsko oružje sistema Kalašnikov.

Kao opravdanje se može uzeti činjenica da su obe suprotstavljene armije godinama bile u sastavu jedne celine pa samim tim i naoružane jednoobraznim oružjem. Kao relikt tog vremena, i Rusi i Ukrajinci raspolažu verovatno neiscrpnim rezervama istog oružja i municije.

No, ako pažljivije analiziramo sukobe širom sveta do početka ”specijalne vojne operacije”, možemo zaključiti da je jeftini, pouzdani Kalašnikov uglavnom i tamo preovlađivao. Katastrofa sa 5.56mm Heckler & Koch G36 u opremi nemačke 3. čete 373. padobranskog bataljona u Afganistanu 2. aprila 2010, samo jedan od primera da je jedno marketing a drugo – borbeno iskustvo. Kada govorimo o ostalim medijskim favoritima, uključujući i američki M4,  koje hvale i mngi naši analitičari, treba reći da ni jedan od njih nije imao prilike da se iskaže u krajnje surovoj borbenoj sredini u dužem vremenskom periodu, uz dugotrajna dejstva, do granica iscrpljenja projektima predviđenih resursa.

Tako se i dalje svi tvrdoglavo drže proverene ’’mašine’’ zasnovane na principima starim skoro osam decenija! Pri tome, treba uzeti u obzir da je ’’stota serija’’ Kolašnikova obuhvatila praktično sve aktuelne kalibre i municiju tako da prema raspoloživoj logistici treba samo odabrati odgovarajući model.

AK 100 (stota serija) predstavlja razvoj treće generacije jurišnih pušaka Kalašnjikov – jurišne puške zasnovane na AK-74. Prektično, AK stote serije predstavlja oružje četvrte generacije. Stota serija AK uključuje AK-74M (indeks GRAU – 6P34) i njegove varijante. Glavna ideja jurišnih pušaka četvrte generacije bila je maksimalna unifikacija različitih jurišnih pušaka. AK-74M je istovremeno mogao da zameni tri jurišne puške koje su bile u upotrebi – AK-74, AKS-74, AK-74N, a koje su imale bočnu šinu za pričvršćivanje nišana i kundak koji se preklapao na levu stranu.

Proizvodnja AK-74M startovala je 1992, a ostalih jurišnih pušaka serije 100 nešto kasnije. Drugi modeli utomata stote serije i ideja o širokoj standardizaciji nisu predstavljali zahtev vojske nego su potekli iz koncerna IžMaš.

Postoje dve varijante AK-74M. Automatske puške proizvedene pre 1995. godine imale su kundak bez udubljenja sa spremištem na glavi kundaka za pribor i izduženo metalno dugme za rasklapanje kundaka. Oružje proizvedeno posle 1995. imalo je gnezdo za pribor i dugme za rasklapanje kundaka okruglog preseka od poliamida. Svi kundaci AK-74M nemaju otvor za kaiš za gumeni podkov-amortizer glave kundaka koji se isporučuje uz komplet podcevnog bacača granata GP. Kod jurišnih pušaka stote serije ovaj nedostatak je nadomešten.

• Najbolja jurišna puška na svetu (Top 6)
• 25 Neobicnih Primeraka Obicnog Oružja
• ”Kalašnikov” Tip 56 u Vietnamskom ratu
• Domaći Kalašnikov

Kao neunifikovani delovi automata iste dužine su cev, zatvarač, zadnji nišan (zbog potrebe za postavljanja nišana pod različitim uglovima), veličina usadnika okvira magazine i sam usadnik. Primera radi, širina otvora usadnika kod AK-74N, AKS-74N i AK-74M je 24,5 mm, a na AK-103 -26 mm. Usadnici okvira kod automata kalibra 5,56 mm i 7,62 mm su bili isti. Ovi gabariti su zadržani zbog potrebe za korišćenjem starih AK okvira na već proizvedenim automatima 5,45 mm i 7,62 mm, a bilo je nemoguće ubaciti okvire za municiju jednog kalibra u otvore usadnika oružja drugog kalibra.

No, u početnoj fazi razvoja novih serija automati 5,56 mm još nisu postojali, što je mogućilo izbor standardizovanog otvora. Kako je kalibar 5,56 mm veći od 5,45, ali manji od 7,62, odlučeno je da se na automatima 5,56 mm izrađuje prijemnik sa otvorom sa automata 7,62, sa tim da je sam okvir izrađivan sa zadebljanjem u gornjem delu.. No, originalni okviri za oružje kalibra 5,56 mm i 7,62 mm razlikuju se i nisu zamenljivi.

Nestandardizovani delovi automata različite dužine su cev, dodatak na ustima cevi (skrivač plamena, nephodan zbog potrebe prigušenja snažnijeg bleska zbog kraće cevi na automatima AK-102, AK-104, AK-105), gasni cilindar u kombinaciji sa postoljem zadnjeg nišana (zbog potrebe za postavljanjem nišana pod različitim uglovima).

Kako bi se povećao stepen usklađenosti sa savremenim zahtevima, 2008. godine je na osnovu stote serije započet razvoj sledeće generacije jurišnih pušaka Kalašnjikov, odnosno, dvestote serije.

Tokom eksperimentalnnih konstrukcionih radova (опытно-конструкторские работы, OKR) na novoj borbenoj opremi “Ratnik”, Ministarstvo odbrane Rusije je postavilo taktičko-tehničke zahteve i za novi automtat. Na konkurs su pristigle poboljšane verzije jurišnih pušaka AK-103 (nazvane AK-103-3), AK-107 i AK-109.

Nakon pojave automata AK-12 konstruktora Zlobina (Владимир Викторович Злобин), iz daljih ispitivanja je isključeno oružje sa balansiranom automatikom, Automat AK-103-3 je ipak ostao i dalje u konkurenciji pošto Zlobin nije ispunio sve TTZ, odnosno, nije predstavio verziju u kalibru 7,62×39 mm. Nakon što Zlobinov AK-12 nije zadovoljio na testovima, u igru su ušli AK-12 M.2016. i AK-15 zasnovan na istom principu a AK-103-3 je definitivno ispao iz konkurencije.