Ukrajinci na obuci za tenk Abrams od samo 22 nedelje

Ukrajina je zatražila posebne sisteme naoružanja – 300 tenkova, 500 borbenih vozila pešadije i 500 artiljerijskih topova. Međutim, njihovi saveznici nisu prihvatili te brojke pa Kijev morao da se snađe sa 50% traženih tenkova, 50% pešadijskih vozila i 20% artiljerije.

Ukrajinskim oružanim snagama je ponovo dato gorivo da nastave rat sa Rusijom. Međutim, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim problemom. Tražena količina neće biti dobijena a na to dodajte i vreme.

Ukrajinske tenkovske posade moraće da prođu kompleksnu obuku. Tenkovi Challenger, Leopard i Abrams nisu tenkovi sa kojima su do sada radili, čak ih videli. U ratnim uslovima ova obuka će biti logično skraćena. Veliko je pitanje da li će doći na vreme i koliko će to biti realno efikasno. Takođe, verzije koje im zapad dostavlja biće izmenjene.

Skraćeni kurs obuke američkog Abramsa je 22 nedelje. tj. do kraja juna. Realna operativna stručnost se postiže nakon godinu dana obuke, vrlo često čak i u drugoj godini. Te 22 nedelje će dati samo temelj ukrajinskim tenkovskim posadama.

Sovjetskim tenkovima upravlja posada od tri člana, dok zapadnim tenkovima upravlja posada od četiri člana. To znači još jednu osobu koja treba da stekne znanje, kao i narušavanje ravnoteže postojeće ukrajinske tenkovske posade.

Zapadni tenkovi koriste ručno punjenje municijom glavnog tenkovskog oružja, dok ruski tenkovi koriste automatsko punjenje. tj. nove ukrajinske posade će morati da se prilagode dinamici koja se razlikuje od njihove prethodne obuke i rada na bojnom polju.

22 nedelje je optimalna opcija za trening. Realno, ni Challenger 2, Leopard, ni Abrams nemaju jedinstven kurs obuke. To su različiti sistemi, iako prate zapadni tehnološki razvoj. Takođe tu je i kompatabilnost. Ako posada izgubi svoj tenk Leopard a preživi, ne može odmah da pređe na komandovanje i vođenje rata sa Challenger 2 ili Abramsom.

Ovo sve može uticati na motivaciju, iako, rukovodstvo Ukrajine pokazuje snažnu motivaciju da upotrebi svoje ljudstvo. Međutim nedostatak kompatabilnosti mogao bi da dovede do oklevanja i neposlušnosti pogotovo usled isčekivanja brzih rezultata Kijeva i pravdanja silne pomoći.

Tenkovi, koliko su efikasni, toliko su i neefikasni. tj. tenk može da izazove velike probleme neprijatelju, ali isti često zakaže. Već bi bilo apsurdno očekivati da će Ukrajinci izvršiti terenske popravke oštećenih tenkova. Naprotiv, moraće da se transportuju nazad u radionice u blizini Ukrajine kako bi ih servisirali specijalno obučeni za popravku.

Ovo otvara još veći problem – oko Ukrajine treba izgraditi logističke centre kako bi se tenkovi mogli popraviti.

Postoji jedna činjenica koju prosečan čitalac ne zna – priprema tenka. Za Abramsa, na primer, poznato je da jedan sat na bojnom polju i izvođenje borbenih dejstava košta tri sata prethodne pripreme. tj. neće uvek tenkovi biti dostupni. Potrebna je ozbiljna taktička priprema.

Ako štab vojske Ukrajine poštuje sva pravila isporuke i logistike, tenkovi ni neće ući u borbu. Unapred se planira logistika tenkova, procesi njihove popravke, nabavka municije i rezervnih delova. Čak i ako se ovo sve radi sada dok pišemo ovaj članak, kasno je za poštovanje pravila.

Mogući scenario ne ide u korist Ukrajini. Kada izađete na bojno polje i uđete u bitku, vraća se poznati problem rezervnih delova. Već smo videli odložene isporuke municije, traženje rezervnih delova širom sveta, ponovnu proizvodnju rezervnih delova i kanibalizaciju zdravih sistema kako bi se koristili za rezervne delove.

Bolna istina, koju niko ne želi da pomene iz straha da će biti označen kao „putinista“ ili „proruski propagandista“, jeste da će Ukrajina sa novim tenkovima zadržati sadašnji nivo, ali ne i ojačati. Da li je ovo pohod u samoubistvo?