Haubica – prva pratilja kraljice bitaka [2]

5. ”K9 Thunder” 155 mm (Južna Koreja)

Više puta smo se bavili oružarskom industrijom Južne Koreje. Ova država je uspela da srećno iskoristi mnogo istorijskih i geopolitičkih faktora i svrsta se u oružarsku i industrijsku velesilu.  Oprobala se, očigledno uspešno, i u artiljerijskim oruđima. Samohodna haubica ”Grmljavina” projektovana je još sredinom devedesetih godina u korporaciji ”Samsung Techwin”, po narudžbini Minstarstva odbrane. Trebalo je da to bude dopuna sa perspektivnom potpune zamene do tada korišćenih samohodnih oruđa ”K55/K55A1”. Prva poligonska ispitivanja počela su 1996. godine, a već 1999. prva partija je krenula iz fabrika u kasarne. Ovaj jevtin i pouzdan sistem brzo je naišao na prihvatanje od oružarske zajednice, pa je Turska 2004. godine otkupila licencu, pri čemu je kupila i partiju originalnih vozila. Turska verzija dobila je oznaku ”T-155 Firtina” (oluja) koja je u armiji označena kao T-155 K/M Obus  (bukvalno-haubica).  Ovaj ugovor bio je vredan milijardu dolara. U martu 2017.  godine Indija je potpisala sa ”Samsungom” ugovor za zajedničku proizvodnju sa transnacionalnim konglomeratom ”Larsen & Toubro” (Bombaj) 100 haubica za potrebe KoV.  U indijskoj armiji ona je dobila ime ”Vajra-T” (udar groma). Poljski ”Krab SPH” je takođe jedan od derivata ovog uspešnog modela koji koristi englesku kupolu ”AS 90”.

Ovo gusenično vozilo ima masu od 47 tona i opslužuje ga pet ljudi. Do sada je u originalnoj verziji napravljeno gotovo 2000 komada.  Kalibar je standardni – 155 mm, kao i dužina cevi – 52 kalibra. Kao pomoćno oružje ima jedan teški mitraljez ”HMG” 12,7mm. Vozilo pokreće agregat ”MTU MT881 Ka-500” od 1000KS koji razvija brzinu na putu od 67 km/h i ima autonomiju od 480 kilometara. Koriste ga OS Južne Koreje, Poljske, Indije, Finske, Norveške, Estonije, Australije i Egipta. U toku su završni pregovori sa Velikom Britanijom i Rumunijom, a jedino je Danska odustala odlučivši se za komšijski ”Caesar”.