Haubica – prva pratilja kraljice bitaka [2]

4. ”CAESAR” 155mm (Francuska)

Maštovito ime predstavlja abrevijaturu koje nema nikakve veze sa Gajem Julijem Cezarom, već srećno uklopljen naziv sredstva – Camion équipé d’un système d’artillerie. Ona  je prozvod znanja i iskustva francuske industrije, odnosno firme ”Nexter” (ranije poznata kao ”GIAT Industries”  -Groupement des Industries de l’Armée de Terre), u Roanu na Loari. Ovom samohodnom oružju prethodila je vučena haubica ”TRF1”(Canon tracté de 155 mm Tr F1) koja je imala mogućnost samostalnog kretanja na kraćim relacijama po bojištu, kao i samohodna haubica ”GCT AUF1”. Krajem osamdesetih ceo Zapad prelazi sa vučenih oruđa na samohodna. Međutim, zamena dotadašnjih vučenih haubica pokazala se nedostižnom jer je  ”GCT AUF1” bilo veoma skupo oruđe, a pri tom je ono samo tražilo duboku modernizaciju. Zato se pristupilo potpuno novom konceptu – samohodnoj haubici – točkašu koja će nositi raniji top, ali sa novim sistemom za upravljanje vatrom. Neki delovi za novu haubicu preuzeti su sa ”GCT AUF1”. Prvi primerci, prema ugovoru iz 2000. godine imali su podvozje kamiona ”Unimog U2450” (6×6) fabrike ”Mercedes Benc”. Nešto kasnije,  2004. potpisan je novi ugovor gde je za ovu haubicu izabrano podvozje na osnovi ”Renault Sherpa 5” proverene domaće firme ”Renault Trucks”. 

”Cezar” se nalazi u naoružanju Francuske, Danske, Saudijske Arabije, Tajlanda i Ukrajine, a očekuje se isporuka Belgiji, Kolumbiji, Češkoj, Litvaniji i Maroku. Perspektivni kupci su i OS Brazila.

Vozilo je vrlo lako za ovu klasu. Masa mu je svega 17,7 tona, a poslužuje ga ekipa od četiri do pet ljudi. Naoružana je haubicom 155 mm ”TR F1”, dužine 52 kalibra. U borbenom kompletu ima 18 metaka. Krajnji domet s klasičnom municijom je 41 kilometar. Brzina na putu je do 80 km/h, sa veoma štedljivim dizel motorom može da pređe bez dopune 600 kilometara.