U noći 26. decembra ruski aerodrom strateške avijacije u gradu Engels Saratovske oblasti bio je objekat vazdušnog napada. Ovo je drugi udar po istom objektu u roku od samo jednog meseca.
Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da je Ukrajina napala aviobazu Engels (zvanični naziv Энгельс-2, za razliku od stare, zatvorene baze Энгельс-1) uz pomoć ”jurišnog dronа” (samoubice) ali da je PVO oborila neprijateljski projektil: ”26. decembra, oko 1.35 časova, ukrajinska bespilotna letelica oborena je na maloj visini sredstvima PVO Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije pri približavanju vojnom aerodromu ”Engels-2”.
Usled pada olupine, smrtno su ranjena tri pripadnika tehničkog osoblja”. Istovremeno, izjavljeno je da vazduhoplovna sredstva nisu oštećena. Tri sata pre saopštenja Ministarstva odbrane od 26. novembra,, gubernator Saratovske oblasti Roman Busargin (Роман Викторович Бусаргин) izjavio je da se u stambenim naseljima grada Engelsa nisu dogodili ”nikakvi vanredni događaji. Nema apsolutno nikakve pretnje za stanovnike. Sve priče o evakuaciji iz grada su laži stvorene van zemlje. Objekti civilne infrastrukture nisu oštećeni”, napisao je na svom Telegram kanalu.
Istovremeno, publikacija ”Baza” prenela je vest da je površina prostora obuhvaćena požarom nakon eksplozije oko 120 m2. U Kijevu su u početku bili uzdržani kada je u pitanju napad.
No, uskoro su eksplozije na aerodromu ”Engels-2” nazvane ”posledicama ruske agresije na Ukrajinu. Kijevski zvaničnici su nagoveštavali da je to bila odmazda za raketne udare po ukrajinskoj infrastrukturi. ”Rusi treba da razmisle ko je to uradio, kako se sve dogodilo i da imenuju krivce, pošto je to za njih svakako uznemirujući signal”, rekao je na kanalu ”FreeДом” Jurij Ignat (Юрій Робертович Ігнат), portparol komande Vazduhoplovnih snaga Ukrajine. Prema njegovim rečima, podaci sa satelita su pokazali da Rusija sa ovih strateških aerodroma priprema nove udare na Ukrajinu. Incidente na ruskim aerodromima prokomentarisao je i predsednički savetnik Mihail Podoljak (Михайло Михайлович Подоляк). ”Zemlja je okrugla… ako nešto vrlo često lansirate u vazdušni prostor drugih zemalja, pre ili kasnije će se nepoznati leteći objekti vratiti na mesto polaska”, napisao je on na Twiteru.
S druge strane, Zapad je napad na ruske strateške vazdušne baze okarakterisao kao šok i „velikо poniženje“ za Kremlj. Prema dnevnom izveštaju britanske obaveštajne službe, Rusija bi ove incidente mogla tretirati ”kao strateški najznačajnije neuspehe” od početka napada na Ukrajinu.
Vazdušna baza ”Engels 2” se nalazi 700 km od ukrajinske granice. Na njemu su bazirani ruski strateški bombarderi koji čine deo ”nuklearne trijade” Rusije, odnosno mogu da nose nuklearno oružje.
Ista baza je prvi put pogođena dronom 5. decembra 2022. Istoga dana odjeknule su eksplozije i na aerodromu ”Djagiljevo” (Дягилево) u Rjazanskoj oblasti i ”Kalino” kod Kurska (Халино, Курск). Zna se da su tada poginuka trojica i da su ranjena četvorica vojnika koji su bili nedaleko od aviona. Prema izveštajima medija, u Engelsu su možda oštećena dva strateška raketna bombardera Tu-95 (Cтратегический ракетоносец Ту-95 Туполев). Ovo je svakako bilo iznenađenje za Kremlj, pošto se objekti nalaze u pozadini i na znatnoj udaljenosti od granice sa Ukrajinom а Kijev, kako se verovalo, nije imao tako dalekometno naoružanje.
Rusija je saopštila da je Ukrajina za napad koristila stare sovjetske bespilotne letelice. Vojni komandant Aleksandr Koc (Александр Игоревич Коц) rekao je da je reč o Tu-141 „Striž“ (Туполев Ту-141 ”Стриж”).
Opšte je poznato da su takve reaktivne bespilotne letelice ostale u Ukrajini nakon raspada Sovjetskog Saveza, ali su se dugo vremena koristile samo kao mete za obuku snaga PVO. Kako prenosi ”ВВС News Україна”, nakon početka ruskog napada, u ukrajinskim preduzećima su obavljeni radovi na pretvaranju Tu-141 u ”borbene jurišne” bespilotne letelice. Njihov domet je do 1.000 km, ali u vreme SSSR-a nisu imali borbenu jedinicu, već su korišćeni za izviđanje. Oružane snage Ukrajine nisu zvanično prijavile upotrebu ”Striža” za napade na ruske vazdušne baze..
Кako je 13. novembra pisao proruski Telegram kanal ”Hronika operatera bespilotnih letilica” (Хроніка оператора БПЛА), Oružane snage Ukrajine su u jednom trenutku prestale da koriste Tu-141 i Tu-143. Prema verziji ovog kanala, zalihe dronova ”Striž” su Ukrajinci ili istrošili, ili su ih iz nekog razloga štedeli.
- Kremlj ne može zaustaviti ukrajinske sve češće udare po ruskoj teritoriji
- Ukrajinski Tu-141 Striž verovatno kotišćen za napad na ruske vazdušne baze
- Zalutale letilice iz Ukrajine
Vojni analitičar Mihail Žirohov (Михайло Олександрович Жирохов) kaže da su Ukrajinci od početka rata ”Striž” koristili u borbenim dejstvima najmanje dva puta kao ”jurišni” dron. Prema rečima stručnjaka, Ukrajinci su skinuli sovjetsku izviđačku kameru i umesto nje postavili običan automobilski digitalni video-rekorder. To je omogućilo da se ”zanatskom” metodom dobiju obaveštajne informacije o položajima i kretanjima neprijatelja.
Od marta ove godine, kaže Žirohov, u Ukrajini su počeli i radovi na pretvaranju ”Striža” u ”jurišni” dron – ”dron-samoubicu”.
Informisani izvor ”BBC News Україна”, upoznat sa razvojem događaja, napominje da je prva municija koju su Ukrajinci uspeli da ugrade na Tu-141 bila vazdušna bomba od 500 kg. Međutim, ovo je značajno smanjilo domet leta. ”Umesto borbene jedinice postavljena je avio-bomba od 500 kg (verovatno OFAB-500U – ОФАБ-500У). Ali takva jurišna bespilotna letelica može da se koristi na daljinama samo do 100-200 km”. Isti izvor napominje da se više nije radilo o ”zanatskoj majstoriji” nego o proizvodnji po narudžbini države.
Mihail Žirohov kaže da je zaista moguće ugraditi bojevu glavu na Tu-141 ako uklonite nepotrebnu i glomaznu sovjetsku opremu, kao što je instalacija za snimanje iz vazduha. Međutim, postavlja se pitanje o dometu leta i snazi udara adaptirane letilice. Na primer, ako je suditi po satelitskim snimcima aerodroma ”Engels”, dron je uspeo da delimično ošteti samo jedan ili dva aviona. Analitičar pretpostavlja da je u ovoj situaciji kao bojeva glava u dronu korišćena artiljerijska granata.
Treba napomenuti da je udaljenost od saratovskog aerodroma ”Engels-2” do ukrajinske granice približno 600 km, od rjazanskog aerodroma ”Djagilevo” – oko 450 km, od Kurska – 100 km.
Originalni stari “Striž” može da preleti 1000 km. Njegov ”brat” ,dron Tu-143 (Ту-143 Рейс) ima još manji domet od samo 200 km. Oba uređaja su razvijena u Opitno-konstruktorskom birou ”Tupoljev” a proizvodnja je započeta 1974 godine u zavodu u Harkovu Харківське державне авіаційне виробниче підприємство. Nakon raspada Saveza, zalihe bespilotnih letelica su se prvo nalazile u eskadrili u Harkovu (Харківська авіаційна ескадрилья, kasnije rasformirana), a zatim u Hmeljničkom puku, kao i u nekim drugim jedinicama.
Ali „Striž” nije zamišljen kao borbena bespilotna letelica, već kao dron za vojno obaveštajnu službu. Pretpostavljalo se da će uređaj superzvučnom brzinom (preko 1.230 km/h) probiti liniju fronta, izvršiti izviđanje na udaljenosti od nekoliko stotina kilometara, a zatim se na isti način probiti nazad. ”Reis” je nastao kao jednostavniji model sa konstantnom brzinom krstarenja od 950 km/h za izviđanje na dubini od 60-70 kilometara. Obe bespilotne letelice su prilično masivne i ne liče na modernе, dobro poznate bespilotne letelice kao što je ”Bairaktar”.
Bez obzira na sve, očito je da su od početka ruskog napada u februaru 2022, stare sovjetske bespilotne letelice dobile novu ulogu na frontu. Ovo potvrđuju i stručnjaci grupe ”Oryx”, koja analizira podatke iz otvorenih izvora. O zagrebačkom Strižu pisali smo vise puta. Iako nikada nije zvanično potvrđeno njegovo poreklo, posle ovih napada je ipak jasno da se radilo o ukrajinskoj prepravci, odnosno, da su Ukrajinci znatno ranije počeli sa adaptacijom ”Striža” u ”kamikaze”.
Glavna prednost ”Striža” je njegova reaktivnost, sposobna da savlada protivvazdušnu odbranu protivnika. “Glavna prednost je mlazni motor. On zapravo leti brže od aviona. Ako ne znate njegovu rutu, protivvazdušnoj odbrani je veoma teško da to otkrije”, kažu ukrajinski analitičari.
Pored toga, „Striž” teoretski može da leti na veoma malim visinama, što takođe otežava otkrivanje.
Ali, postoje i problemi kao što je sistem za navigaciju i ciljanje. Dronovi Tu-143 i Tu-141 su bili autonomni, odnosno njima je upravljao ne eksterni operater, već ugrađeni računar – automatski sistem upravljanja ABS-143 – inercijalni navigacioni sistem ili, jednostavno rečeno, autopilot.
Zadatak izviđačke bespilotne letelice je bio da preleti određenu oblast i fotografišući ”kvadrate”, a ne konkretne, male objekte. Odstupanje od nekoliko desetina metara nije bilo kritično. Čak ni povratak i sletanje nisu zahtevali veliku preciznost – “Striž” je sletao uz pomoć padobrana, a za ovo je bilo dovoljno izabrati livadu.
No, sudeći po fotografijama koje su se pojavile na internetu, tokom napada na aerodrom Djagiljevo, dron je eksplodirao u blizini bombardera Tu-22M3 na stajanci. To potvrđuje satelitski snimak ”ImageSat”, koji pokazuje tragove vatre na jednom od bombardera. Znači, dron je promašio avion za samo nekoliko metara. To je ukazivalo na modernu krstareću raketu.
Navigacioni sistem ”Striž” najverovatnije ne bi mogao da obezbedi takvu tačnost. Rakete i precizno vođena municija obično koriste dva različita sistema. Jedna navigacija je odgovorna za isporuku projektila do cilja. To može biti satelitski navigacioni sistem ili inercijalni navigacioni sistem ili oboje. Uz njihovu pomoć raketa stiže do područja gde se nalazi meta. Nakon toga, uključuje se glava za navođenje – radar koji skenira područje u potrazi za metom, pasivni sistem koji hvata signal sa neprijateljskog radara, infracrveni senzor koji vodi projektil do izvora toplote, ili senzor koji gleda za tačku laserskog zraka koji osvetljava metu. Današnji sistemi za satelitsku navigaciju visoke preciznosti su već dostigli takav nivo tačnosti da neke rakete mogu pogoditi metu koristeći samo njene koordinate, ali Tu-141 kontroliše konvencionalni autopilot iz 1970-ih, čija je tačnost daleko od GPS. Takav navigator je pogodan samo za rakete sa nuklearnom bojevom glavom, za koje odstupanje od desetina metara ne igra ulogu.
Ukrajinski vojni analitičar Mihail Žirohov sugeriše da su Oružane snage ovaj problem rešile uz pomoć stranih jeftinih navigacionih sistema. ”Mislim da je za Tu-141 prikačeno nešto jeftino, kinesko, sa drugih bespilotnih letelica”.
No, sada se postavlja i pitanje da možda Ukrajinci nisu uspeli da razviju sasvim novu letilicu. Tako je početkom novembra menadžer Ukroboronproma Oleg Boldirjev najavio da će do kraja godine Ukrajina dobiti novi teški dron sa dometom od ”hiljade” kilometara i bojevom glavom od 75 kilograma. “Ovo je teška mašina, sa više od 200 kg poletne mase. Ovo je razvoj koji ispunjava zadatke koje nam je Valerij Zalužni postavio početkom avgusta. Mislim da ćemo do nove godine to predstaviti Oružanim snagama Ukrajine”, rekao je on.
Ova verzija bi mogla da objasni informaciju koju širi ”New York Times”, pozivajući se na neimenovanog visokog ukrajinskog vojnog oficira. Prema ovim informacijama, u jednom od napada 5. decembra učestvovala je ukrajinska diverzantsko-izviđačka grupa, koja je pomogla u navođenju drona do cilja. U ratnim uslovima takvu informaciju je nemoguće proveriti, ali ako bi se ispostavilo da je tačna, to bi objasnilo preciznost kojom su dronovi udarali po avionima.
Međutim, ova okolnost bi pokrenula novo pitanje – o zaštiti strateških aerodroma u dubinama ruske teritorije.
Бez obzira da li se radi o adaptiranom ”Strižu” ili ukrajinskoj ”novotariji”, postavlja se pitanje o ruskoj nonšalantnosti i uverenju da su objekti unutar njihovih granica nedostupni. Ako u Hrvatskoj niko nije očekivao ”Striž”, Rusi svakoga dana na svakom mestu moraju očekivati udare. Da li se radi o propustima PVO ili čak obaveštajne službe ako uzmemo u obzir tvrdnje da su projektile navodile ukrajinske diverzantsko-izviđačke grupe? Konačno, zar se ne sećaju da su pre vise od dve decenije operativci SAS u dubini naše teritorije navodili NATO projektile? Još je zagonetnije zašto ruske snage na početku ofanzive, kada su bile u realnoj mogućnosti, nisu uništile harkovsko Державне авіаційне виробниче підприємство i time Ukrajincima oduzele mogućnost da rade na reparaciji i razvoju novih letilica!