Nemačka smanjuje zalihe municije. Njihova isporuka ukrajinskim oružanim snagama, ili za popunu nemačkih zaliha, značajno kasni. Problem je naglo usporavanje uvoza kineskog materijala. Reč je o pamučnim linterima iz Kine – ključnoj komponenti uključenoj u proizvodnju pogonskog goriva za male topove i artiljeriju.
Informaciju je krajem prošlog meseca prva objavila nemačka publikacija Die Welt. Prema izveštaju, rat u Ukrajini je utrostručio zahteve za uvoz, a Kina ih usporava. Prvi put je ovaj problem pomenut na simpozijumu u Minhenu od strane predstavnika nemačke odbrambene industrije. Prema njihovim rečima, svi evropski proizvođači zavise od ove komponente, a iako se komponentom slobodno trguje, Kina je najveći proizvođač.
Volfgang Helmih, portparol odbrane vladajuće Socijaldemokratske partije [SPD], opisao je ovo pitanje kao problematično. Ispostavlja se da su pamučni linteri potrebni i za proizvodnju municije i za proizvodnju specifičnih čelika, kaže Helmih (nitroceluloza).
Tokom simpozijuma održanog u Minhenu, odbrambena industrija je razmatrala mere za ublažavanje uvoza pamučnog linta. Razgovaralo se i o tome kako da se ova kineska komponenta uveze brže od dosadašnje prakse. Bilo je kritika na račun nemačke vlade da Berlin ne može da se nosi sa planiranjem uvoza i da Nemačka mnogo sporije isporučuje pamučno lino nego druge evropske zemlje. Kritika je stigla od jednog od nemačkih proizvođača municije – MEN Metallwerk Elisenhuette.
Rat u Ukrajini pokazao je da nemačka vojska nema dovoljno municije. Berlin ne može da podnese razmere ove pobede, kažu stručnjaci. Svakodnevna upotreba municije od strane ukrajinske vojske, koja više puta preopterećuje svoju artiljeriju, iscrpljuje municiju ne samo Nemačke već i drugih evropskih zemalja. Pre samo nekoliko dana, Ralf Kecel, šef minhenskog proizvođača tenkova Krauss-Maffei Wegmann, izjavio je za nemački onlajn portal Merkur.de „Evropske deopnije su prazne“.
Govor gospodina Kecela je u skladu sa domaćim problemima Nemačke. Na početku rata Berlin je obećao 106 milijardi dolara za modernizaciju nemačke vojske. Međutim, vlada je dovedena u ćorsokak – ovim novcem se nemačka vojska trenutno modernizuje, a istovremeno se popunjavaju zalihe municije, koje, međutim, nestaju višestruko brže od planiranog. Da situacija bude još dramatičnija – Berlin u velikoj meri zavisi od Pekinga ako želi da nastavi sa proizvodnjom municije.
Svaka članica NATO-a mora imati zalihe sistema naoružanja i municije koje mogu da izdrže 30 dana borbe. Ovo je pravilo koje je potpisala svaka članica saveza. Nemačka trenutno ne može da izdrži toliko dugo u slučaju rata.
Gospođa Eva Hogl, komesar za odbranu nemačkog parlamenta, ranije je rekla da je njenoj naciji potrebno dodatnih 20 milijardi evra [19,4 milijarde dolara] da kupi dovoljno municije samo kako bi ispunili kriterijume NATO-a.
Zapadnoevropske zemlje uporno izjavljuju da ne mogu dozvoliti da Rusija pobedi u ratu. Međutim, zalihe municije se tope. Neke zemlje su čak dostavile Ukrajini kompletan arsenal starog sovjetskog oružja u nadi da će dobiti novo od SAD. Mnoge evropske zemlje uslovljene su i u velikoj meri zavise od američke industrije oružja.
