U svetu postoje tehnologije koje tvrde da menjaju sferu u kojoj postoje. Toliko je nepoznatih projekata rođenih na tabli za crtanje koji nikada nisu dobili priliku da se ostvare. Neki su prevazišli „prokletstvo papira“ i dobili priliku da se iskupe u najmanje jednom prototipu. I to je to.
I SAD i Rusija i svako ko ima čak i industriju malokalibarskog oružja prekinuli su projekte za koje nikada nećemo saznati. Međutim Su-47 postoji, barem kao prototip.
Suhoj Su-47 je takođe poznat kao S-3, ali i S-37, kao i njegovo ime je Firkin, ili ruski Berkut, što znači zlatni orao. Mnogo imena za samo jedan prototip, ali Su-47 nije razvijen kao avion za serijsku proizvodnju, već kao budući eksperimentalni demonstrator ruskog borbenog aviona sledeće generacije. Tako vidimo da se idalje tehnologije, prakse, greške i prepreke savladane u prototipu Su-47 koriste za unapređenje sposobnosti ruske avijacije. Su-47 nije slučajan, posebno ako se ima u vidu da je tehnološki napredak napravljen u njegovoj konstrukciji pomogao Rusima da naprave Su-35 Flanker i Su-57 Felon.
Postoji nešto što ćete uvek primetiti o ovom modelu. Čak i ako ne znate svaku oznaku ruskih lovaca, kada vidite krila Su-47 odmah vam je jasno da je potpuno drugačiji od ostalih. Njegova krila su krila zakošena ka napred, što je navodno dalo avionu odličnu agilnost i upravljivost. Osim obrnutih delta krila, Su-47 nema horizontalni stabilizator. S druge strane, postoje dvostruki vertikalni stabilizatori.
Teško je reći koja je prednost takvog dizajna. Mišljenja se razlikuju. Neki tvrde da ovaj dizajn krila pruža veoma visok napadni ugao sa nivoom stabilnosti i kontrole bez presedana. tj. letelica je veoma manevarska i efikasna kada leti nisko iznad površine, bilo da se radi o zemlji ili vodi. Prema drugim stručnjacima, brzina aviona pati zbog ovakvog rešenja. Spor je i za postizanje visine pri maloj brzini mora imati naknadno sagorevanje.
Životni vek ovog projekta je veoma kratak. Su-47 je rođen pri kraju hladnog rata i pada gvozdene zavese a „umro“ je raspadom Sovjetskog Saveza, što nas uopšte ne bi trebalo iznenaditi. Mnogi projekti su u to vreme takođe naišli na svoj kraj. Neki kažu da je to mogao biti neverovatan avion, ali nikada nećemo saznati.
Međutim, 2002. godine, Su-47 je dobio neuobičajenu ulogu, ulogu ispitnog zamorčeta za kompozitne materijale, kao i žičane komande. Međutim, moramo napomenuti jednu činjenicu: avion je imao ozbiljno naoružanje. Bio je sposoban da nosi četiri rakete vazduh-vazduh i sedam projektila vazduh-zemlja.
Danas je Su-47 služi kao eksperimentalni demonstracioni model. Poslednji put javnost je to mogla da vidi pre skoro tri godine u Moskvi tokom međunarodnog aeromitinga.
