Policajac se rve sa osumnjičenim i obojica padaju na tle. U borbi, osumnjičeni uspeva da se domogne policajčevog pištolja, skače na noge i cilja u glavu čuvara reda… Povlači obaraču i – ne događa se ništa, nema pucnja. Policajac ustaje, savlada negativca i hapsi ga, lično nepovređen. To je bio scenario kojim je čuvan firma Colt 1996 godine reklamirala svoj najnoviji prototip oružja – ”pametni pištolj” (smart gun).
Krajem XX veka statistike su pokazivale da je 16% agenata FBI ubijeno iz sopstvenog ili oružja svog partnera a čak svaki šesti policajac je ginuo od sopstvenog pištolјa (revolvera) koji mu je oteo kriminalac. Podaci su bili još tragičniji kada su u pitanju deca: u Americi, godišnje, 500 maloletnika je ginulo od porodičnog oružja a čak 1400 adolescenata je izvršavalo samoubistvo. Što je najgore, praktično je nemoguće ustanoviti broj kriminalnih delikata izvedenih uz upotrebu ukradenog oružja.
Tako se još ranih sedamdesetih godina javila ideja o „sigurnom” ili „personalizovanom” oružju kojim bi mogao dejstvovati samo vlasnik. Firma ”Smit i Veson” je u to vreme bezuspešno pokušala da ovim zahtevima prilagodi svoj revolver .38 Special S&W Military & Police.
Istovremeno, grupa entuzijasta iz Nјu Hempšajra razvila je prototip oružja koje je blokirao magnet. Vlasnik je na ruci nosio gvozdeni prsten i na taj način je deaktivirao pištolj.
Pitanje razvoja ”pametnog” oružja na bazi elektronike pokrenuo je direktor ”Džon Hopkins centra za prevenciju i politiku nasilja oružjem” (Johns Hopkins Center for Gun Violence Prevention and Policy) Stefen Teret (Stephen Terret) a ideju je 1994. godine podržao i Nacionalni institut Ministarstva pravde (National Institute of Justice). Pretpostavlјamo da je ideja u suštini preuzeta od već razvijenih alarmnih i sigurnosnih elektronskih sistema namenjenih obezbeđenju sefova, stanova i kola. Izazov je prihvatila ”Nacionalna laboratorija Sendia” iz Albukerkija (Albuquerque), inače deo Ministarstva energetike SAD. Ministarstvo pravde je laboratoriji participiralo 620.000 USD, što je znatno doprinelo da se do 19. juna 1995. završi elektronski deo projekta i podnese „Preliminarni izveštaj o zahtevima za pametno oružje”. Uprkos potencijalu, vodeći autor studije, Daglas R. Vajs (Douglas R. Weiss), rekao je da do tada razvijena rešenja ne mogu da zadovolje nivo pouzdanosti koji zahtevaju organi reda. “Ne želim da budem negativan, samo sam oprezan”, izjavio je Vajs. Naime, „primenjena tehnologija je je dobila ocenu B, nije dostigla ni B+. Vajs je upozorio da se čitava ideja mora razvijati polako, bez brzanja, kako bi policajci dobili sigurnu zaštitu. Njihovi a time i naši životi zavise od toga da li će oružje raditi kada im zatreba“. Bez obzira na oprez stručnjaka, političari su hvalili ”izglede za transfer vojnih tehnologija u policiju i civilnu upotrebu. Bezbednosne implikacije pametnog pištolja nisu samo za policajce, već i za civile”, rekao je Šreder. “Ako kriminalac ukrade ovaj pištolj, on neće moći da ga (zlo)upotrebi. Ako dete pronađe pištolj, on će biti nefunkcionalan. Ova tehnologija mi daje nadu da možemo da pronađemo način da sprečimo smrt od oružja.”
Dalјu razradu, i to sopstvenim sredstvima, nastavila je kompanija Colt’s Manufacturing Company. Ova firma je 1996. godine na ”pištolјu snaga reda” (LEP, Law Enforcement Pistol) ugradila ”Sendia” tehnologiju kontrole radio-frekvencijom (RF). Prvi prototip poluautomatskog pametnog pištolja kalibra 40 S&W (10 × 22 mm Smith & Wesson) je 18. septembra 1996. u Vašingtonu prezentovan članovima Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma (House Judiciary Committee), među kojima su se nalazili Patriša Šroder (Patricia Schroeder), Stiven Skif (Steven Schiff), Sam Gejdenson (Sam Gejdenson) i Barbara Keneli (Barbara Kennelly). Podpredsednik „Koltovog” inženjeringa, Dag Overbjuri (Doug Overbury), desnom rukom je ispalio hitac iz pištolјa. Potom je oružje prebacio u levu ruku, podigao ga iznad glave gospođe Šroder, povukao obaraču i – pucanj je izostao.
Fascinirana članica Demokrastke stranke odmah je izjavila: „Nije dovolјno biti samo
uporan u borbi protiv kriminala: treba biti i pametan. Visoka tehnologija nije privilegija Džejmsa Bonda – treba je dati i običnim policajcima kako bi sačuvali svoje živote”. Direktor „Kolta”, Stiven Sliva (Steven Sliwa), pred Komitetom Senata je izjavio da je Ministarstvo pravde ”toliko oduševlјeno pametnim oružjem da je tokom fiskalne 1998. godine u njegov dalјi razvoj uložilo 500.000 dolara”. Testiranje drugog, savršenijeg prototipa trebalo je da započne krajem iste i da traje tokom 1999. godine. Podpredsednik razvojnog sektora firme ”Colt”, Dag Overberi (Doug Overbury), rekao je da će novo vatreno oružje biti dostupno agencijama za sprovođenje reda do 2000 godine. O mogućnosti prodaje široj javnosti tek je trebalo da se odlučuje. Inače, planirano je da oružje bude oko 50 odsto skuplјe od klasičnog (900 umesto 500 dolara). Na konferenciji za štampu nakon prezentacije pametnog pištolja, portparol NRA (National Rifle Association), Čip Voker (Chip Walker), pozdravio je novu tehnologiju koja je imala za cilj da olakša sprovođenje zakona. Prema Vokeru, i sama visoka cena novog oružja smanjila bi njegovu dostupnost kriminalcima. No, kako je naglasio, ipak će vreme pokazati koliko će se ova novotarija pokazati korisnom. Naime, ”pametnim korisnicima nije neophodno pametno oružje”. „Proizvođač i političari će morati da dokažu da je ova tehnologija jednako pouzdana kao i dotadašnje standardno oružje“. rekao je Voker. Ne treba smetnuti sa uma da je NRA inače najveći zagovornik američkog prava na posedovanje oružja i opasan politički protivnik uvođenja bilo kakvih restriktivnih mera.
Šta je toliko fasciniralo činovnike Miistarstva pravde? „Koltov” pištolј je u okviru imao ugrađen minijaturni elektronski sistem sa baterijskim napajanjem, koji je blokirao oružje i na dalјinu do 1 metra (zahtev NIJ) emitovao kodirani radiosignal. Vlasnik oružja je nosio prsten ili narukvicu sa ugrađenim transponderom koji je identifikovao signal, vraćao ga odašilјaču i tako aktivirao oružje. U kompletu se nalazio uređaj za programiranje odnosno kodiranje i punjač baterija. Interesantno je da Ministarstvo pravde nije posvetilo pažnju prototipu „pametnog oružja” firme „Fulton Arms”. „Fultonov” revolver SSR-6 je radio na daleko jednostavnijem i jeftinijem principu magnetnog enkodera i dekodera. Ovo oružje je razvijeno još 1993. godine (na Nacionalnoj izložbi pronalazaštva dobilo je prvu nagradu) a prema rečima direktora kompanije, Keneta Pjua (Kenneth Pugh), na komercijalno tržište trebalo je da bude plasirano u leto 1997. godine. No, Fultonovi kooperanti su u međuvremenu bankrotirali tako da je ovo rešenje palo u zaborav.
Konačno, šta o „Koltovom” smart pištolju kažu oni kojima je i namenjen – znači, policajci? Većina njih polazi od činjenice da su o elektronici razmišlјali činovnici i inženjeri a ne operativci kojima od pouzdanosti oružja zavisi život. Šta će se desiti ako elektronika zataji ili ako policajac bude ranjen u ruku sa prstenom, pa dejstvo mora da nastavi drugom rukom? Kriminalac koji otme oružje neće se udalјavati nego će odmah okrenuti cev i pucati, Oružje će idealno funkcionisati jer je u dometu transpondera, tako da će policajac svakako nastradati. Džim Pasko (Jim Pasco), izvršni direktor Nacionalnog profesionalnog udruženja policije (National Fraternal Order of Police), rekao je da su policajci zabrinuti zbog pouzdanosti tehnologije pametnog pištolja i zbog gubitka onoga što je nazvao zamenljivošću. „Hipotetički, ako je jedan policajac oboren, neophodno je da njegov partner može da podigne to oružje”.
Konačno, zamislite policajca kome je kriminalac oteo oružje i koji iz sve snage trči kako bi se udalјio više od jednog metra. Scena bi bila posebno tragikomična u zatvorenom prostoru. Policajce je teško navići čak i da povremeno menjaju municiju u okviru. Kako ih tek naučiti da redovno misle na baterije? Ono što jedan inženjer izmisli, može i drugi. Drugim rečima, kriminalci mogu da „provale” kod ili konstruišu uređaj za elektronsko ometanje i tako policajcu blokiraju oružje u rukama.
Očigledno, policajci jednostavnim rezonovanjem dovode u pitanje inteligenciju „pametnog oružja”. Drugi problem su civilni vlasnici. Naime, interesovanje građana SAD za pametno oružje naraslo je nakon pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk (Sandy Hook Elementary School) u Njutaunu (Newtown), 14. decembra 2012, kada je Adam Lanza hladnokrvno usmrtio 26 ososba od kojih su 20 bila deca od 6 i 7 godina starosti. Ovo je po ko zna koji put pokrenulo debatu o kontroli oružja. I, opet se pokazalo da pametno oružje ipak nije idealno rešenje niti uživa nepodeljeno interesovanje. Primera radi, hakeri su 2014. godine provalili u radio-frekventnu identifikaciju (RFID) proizvoda nemačkog proizvođača Armatiks, a magneti su takođe mogli da onesposobe mehanizam za zaključavanje. U SAD je još uvek jak i uticaj vlasnika oružja. Navedimo primer upravo spominjanog Armatiksa. U večernjim časova 1. maja 2014, vlasnik američke maloprodajne prodavnice sportske opreme i oružja ”Engage Armament llc” iz Rokvila (Rockville, Maryland), Endi Rejmond (Andy, Andrew Starr Raymond), postavio je video kameru i, sa flašom viskija i cigaretom u ustima, seo ispred zida prekrivenog oružjem. Naslonivši ruke na stakleni pult, u objektiv je izjavio: ”Ja sam Endi iz Engejdž Armamenta, Danas je ovde bilo mnogo uzbuđenja. Uzbuđenje je izazvao kompakti desetometni pištolj Armatix iP1 u kalibru .22lr., proizvod nemačke firme Armatix GmbH, Unterfering (Unterföhring). Armatix iP1 je pametan pištolj, što znači da može da opali samo ako je u rukama svog vlasnika. Tačnije, može opaliti ako je u krugu od 250 mm od pratećeg iV1 časovnika, koji se nalazi na ručnom zglobu vlasnika. Isto oružje može se blokirati ili otključati pomoću tajmera ili PIN koda”. No, Endi je oružje povukao iz prodaje nakon 24 časa, pošto su ga zagovornici prava na posedovanje oružja napali na Fejsbuku i pozvali prodavnicu, preteći da će pucati na Rejmonda, njegovu devojku i psa!
Bez obzira na sve metode kodiranja, izgledalo je da pametno oružje još dugo neće dostići popularnost pametnih telefona, što je osnovna zamisao američkog pravnog sistema. U januaru ove, 2022 godine, agencija Rojters je sa optimizmom najavila da bi personalizovano pametno oružje konačno moglo postati dostupno američkim potrošačima. Radi se o pištoljima kompanija LodeStar Works i SmartGunz LLC, koji su se, navodno nalazili u gazi testiranja neidentifikovanih vladinih agencija.
