Uobičajena izreka da je vojska škola života za mnoge je upravo to i značila: mogućnost školovanja, obezbeđivanje egzistencije, sigurnu budućnost. To nije važilo samo za buduće starešine, već i za vojnike. Na pitanje – ”šta bi želeo da budeš u vojsci”, veliki broj njih je smesta odgovarao – ”vozač!”. I zaista – mnogi su na taj način stekli dozvolu, parče hleba, priliku da se dokažu kao profesionalni vozači; to je uvek bila tražena profesija, posebno za one kojima škola nije baš išla, kako se to obično kaže. Interesantno je da u našem narodu retko koje zanimanje automatski dobija i epitet ”majstor”, pa je tako ova imenica postala pojam za sve profesionalne vozače. A vozač u vojsci? E, to je već bila privilegija. On nije morao da ide na stražu kao drugi, imao je obavezno vreme odmora, mogao je na logorovanju da spava u kabini…Ovo je priča o najomiljenijem i najmasovnijem vozilu koje pamte svi vojnici – legendarnom dajcu, odnosno teretnom vozilu (kamionu) ”TAM 4500/5000”. Naša vojska je koristila više tipova vozila, tzv. ”njuškara”, a ”FAP 1314” i tzv. ”Dajc” su bili najzastupljeniji, kako u vojsci, tako i u građanstvu. U našoj vojnoj nomenklaturi oni su svrstavani u kategoriju ”automobil, teretni”; imenica kamion, preuzeta bez ikakvih izmena iz francuskoj jezika (camion – veliko teretno vozilo), korišćena je samo kolokvijalno.
Školovanje i obuka
JNA je bila veliki korisnik svih vrsta saobraćajnih sredstava, pa je imala i odlično razvijen sistem školovanja za te potrebe. Automobilski nastavni centri (ANC) u JNA bili su u Slavonskoj Požegi, Čapljini, Beloj Crkvi, Kraljevu, Kičevu, Kovinu, Rijeci i kasnije Titogradu. Obuka je trajala nepuna dva meseca. JNA je za sobom ostavila i autodrome ”Beranovac” kod Kraljeva, ”Grobnik” kod Rijeke i ”Glavicu” kod tadašnje Slavonske Požege. U Kovinu je bio ANC (automobilski nastavni centar) za potrebe RV i PVO jer su oni imali specifična vozila. U Rijeci je bio takođe ANC za potrebe Ratne mornarice, pa je 1984. godine prebačen u tadašnji Titograd. U Kraljevu je bio ŠC SbSl (Školski centar saobraćajne službe) i u njemu su se na trećoj i četvrtoj goini školovali pitomci Tehničke vojne akademije i Tehničkih srednjih vojnih škola za smer saobraćajna služba. Centar je bio intervidovski. U SVŠ i VA obavezan predmet bio je Održavanje i upotreba motornih vozila. U spomenitim centrima (Čapljina, Kičevo, Bela Crkva i Kraljevo) obučavali su se pitomci KoV, u Kovinu za RV i PVO, a u Rijeci i Titogradu za pitomce MŠC.
Zašto ”Dajc”?
Okupiravši Jugoslaviju, Nemci su u Mariboru odmah osnovali fabriku za proizvodnju avionskih delova, u kojoj je sredinom rata radilo preko četiri hiljade radnika. Fabrika se zvala ”Tovarna letalskih delov”. Godine 1944. fabrika je bombardovana i tada je poginulo mnogo iskusnih radnika. Već 14. maja 1945. godine, dan pre konačnog završetka rata na teritoriji Jugoslavije, radnici su pozvani nazad u pogone. Fabrika je svečano otvorena 31. decembra 1946. godine i dobila je ime “Tovarna avtomobilov Maribor”. Iz nje su najpre izlazile čuvene ”Prage RN – pionir”, čija prozvodnja je prebačena iz predratnog ”IMADA” (”Industrija motora – akcionarsko društvo”) Rakovica. ”Prage” su licencno proizvođene do 1962. godine (1.700 komada). Bavila se i sklapanjem vozila iz programa pomoći UNRA; to su bili kamion ”GMC”. Iskustva je sticala na ”Pioniru”, ali i na eksperimentalnim kamionima ”Prvenac” i ”Luka” (nazvan prema narodnom heroju Francu Leskovšeku – Luki). Godine 1957. nakon ispitivanja više modela različitih proizvođača, naša država rešila je da potpiše licencni ugovor s nemačkom firmom ”Klöckner Humboldt Deutz AG (KHD)”. Iduće godine, posle montiranja linija i osvajanja proizvodnje, ”TAM” počinje da proizvodi vozila i motore ”Magirus Dajca” (”Magirus Deutz”). Fabrika je 1961. godine promenila ime u ”Tovarna avtomobilov i motorjev Maribor”, ali je u logotipu ostalo samo jednom M, kao i do tada. Do 1986. godine ”TAM” je proizveo 200.000 vozila za vojnu i privrednu upotrebu.
Početak serijske proizvodnje
”TAM” je ozbiljnu serijsku proizvodnju počeo sa modelom ”4500”. To je bio sandučar, kiper, nosivosti 4,5 tona (odatle broj u modelu), sa četvorocilindričnim dizel agregatom 5.3 snage 85 KS. To je bio licencni model ”Magirus – Deutz S4500” koji je ova firma proizvela za Vermaht do 1943. godine u količini od oko 600 primeraka. Iz tog modela Nemci su razvili modele ”A 4500”, ”A 4500/112”, ”A 6500” i ”A 7500”. Za naše uslove bila je to idealna konfiguracija i za vojsku i za privredu, a zahvaljujući svom vojničkom izgledu (šasija je bila nepromenjena u odnosu na model iz rata), on je mnogo puta bio i učesnik ratnih filmova. Na vozilu je primenjena šasija ”U” profila i poprečnih nosača. Elementi karoserije su spajani zakivcima, pa su se oštećeni delovi mogli lakše zameniti. Za pogon kamiona korišten je redni četvorocilindrični vazdušno hlađeni dizel motor oznake ”F 4 L 514” zapremine 5.322 kubika koji je razvijao 85 KS pri 2.650 o/min. i 350 Nm pri 1.400 o/min.
Ovaj kamion u verziji 4×4 stigao je da učestvuje i u Jomkipurskom ratu. Izvanredne osobine ovog vozila bile su veoma pogodne za razvoj brojnih modifikacija: ”TAM 4500 D” – prednji i zadnji pogon, ”TAM 4500 DV” – prednji i zadnji pogon i vitlo, ”TAM 4500 K” – vozilo za samoistovar (kiper) na sve tri strane i ”TAM 4500 DK” – vozilo sa prednjim i zadnjim pogonom i mogućnošću samoistovara.
Pored njih, ”TAM” je proizvodio i komunana vozila:
Kamion za odvoz fekalija, ”TAM P” – za pranje i polivanje ulica, ”TAM SM” – za odvoz smeća, ”TAM VL” – tegljač, ”TAM HS” – hladnjaču i ”TAM G” – vatrogasni. Postojala je čak i autobuska verzija. ”TAM” je imao i izvoznu varijantu, ”TAM 4000” sa smanjenom nosivošću kako bi motor lakše podneo pustinjske uslove rada. Zna se da je prvih 50 primeraka izvezeno u Indoneziju.
Početkom šezdesetih godina, pojavila se potreba za vozilom povećane nosivosti i prohodnosti. U vizuelnom smislu gotovo istovetan, na scenu je stupio model koji je imao nosivost od 5.000 kilograma i dobio je oznaku ”TAM 5000”. On je iz JNA konačno potisnuo iz upotrebe ranije modele kao što su bili ”Pionir”, ”GMC” i ”Dodž”. I on je, kao njegovi prethodnici, u vojsci korišćen za prevoz ljudstva, opreme, vuču prikolica i artiljerijskih oruđa. Sa pogonom na dva ”mosta” i čekrkom sa 60 metara čelične ”sajle” posebno se pokazao dobar na teškim terenima i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Za JNA je projektovano više verzija koje su kao sufiks imale sledeća slova:
- D – sa dva pogonska mosta.
- DV – vozilo s vitlom.
- DK – vozilo sa uređanjem za samoistovar (”kipovanje”).
Zahvaljujući robusiranoj izradi i izvanredno čvrstoj konstrukciji, ovaj kamion je mogao da ponese čak i do dve tone više tereta od deklarisanog.
Karakteristike i označavanje: ”TAM 5000DV 4×4”
- Početna godina proizvodnje 1969.
- Ukupna masa vozila 4.680 kg.
- Dužina vozila 6.510 mm.
- Širina vozila 2.190 mm.
- Visina vozila 2.810 mm.
- Broj cilindara 4L.
- Radna zapremina 5.322 ccm.
- Snaga motora 63 kW.
- Broj stepena prenosa 5.
- Dimenzije pneumatika 8.25 x 20.
- Zapremina rezervoara: 120 l.
- Dubina gaza: 500 mm.
Razlike između modela ”TAM 4500” i ”TAM 5000” bile su neznatne: model ”5000” bio je 30 kilograma teži i 310 mm viši, mogao je da ponese 500 kg tereta više, a svi ostali eksploatacioni podaci (osim povišene potrošnje jer je stariji model trošio 18,5 l/100 kom, a novi 25 l/100km) bili su praktično isti. Verzija ”4500” imala je motor 62,5kW, a verzija ”5000” motor od 63 kW. Razvojem putne mreže, kao i standardizacijom paletiranih i kontejnerskih tereta, pojavila se potreba za povećanjem nosivosti; tako su 1965. godine nastali modeli ”5500” i ”6000” izvedeni iz modela ”Magirus Deutz” ”5500” i ”6500” uvedenih krajem 50-ih godina, koji su se razlikovali širokom maskom, odnosno ”njuškom”. Razlog proširenja bio je motor od 125 KS u V konfiguraciji pod oznakom ”F6 L 614”. Blokovi su bili pod 90º što je bio optimalan odnos, s obzirom na to da su V6 motori obično bili pod 60º.
”TAM” je svoja vozila označavao na sledeći način:
- -Prvi broj označavao je snagu motora u KS.
- -Slovo T označavalo je teretni (slovenski – tovornjak).
- -Drugi broj označavao je ukupno dozvoljenu masu u tonama.
Ovih vozila i danas ima u oružanim snagama bivših republika SFRJ, a često se mogu videti širom zemlje kako vredno vuku posečena stabla, ugalj i druge kabaste terete. To je dokaz mudrosti i praktičnosti konstruktora i nema boljeg komplimenta za njih kada vide proizvod koji je napravljen da traje, preživevši mnoge svoje vršnjake, pa i mlađe modele.
