Još početkom avgusta, SAD su Ukrajini obećale isporuku NASAMS-a. Skoro tri meseca kasnije, prva NASAMS baterija je raspoređena iznad Kijeva. Integrišući NASAMS, ukrajinska prestonica smatra da značajno jača svoju protivvazdušnu odbranu.
NASAMS je norveško-američka proizvodnja. Sistem koristi nove rakete, kao što su AIM-9X, AMRAAM i AMRAAM-ER. Sistem PVO je sistem kratkog do srednjeg dometa, tj. može da gađa vazdušne ciljeve udaljene do 50 km, a radar sistem ih detektuje na udaljenosti od 120 km.
Isporuka NASAMS-a Ukrajini takođe je privukla mnoge protivnike ove ideje. Posebno u SAD, gde stručnjaci kažu da upotreba novih projektila znači da bi i one mogle da završe u rukama Rusa. Međutim, u ovom trenutku, raspoređivanje NASAMS-a van linije fronta, u Kijevu, ne daje Rusima pristup tehnologiji u AIM-9Ks, AMRAAM i AMRAAM-ER.
Očekuje se još najmanje jedan
Ovaj NASAMS koji je isporučen i raspoređen neće biti poslednji. Vašington je naručio proizvodnju još takvih sistema. Svi su planirani za Ukrajinu.
Međutim, prema Pentagonu, ovi sistemi nisu planirani za sada, već ubuduće. Kao optimalna opcija smatra se 2024 godina kada će Kijev dobiti još najmanje jedan NASAMAS sistem.
Isporuka američkog PVO sistema i njegovo postavljanje kao stub protivvazdušne odbrane u Kijevu znači da je sistem redizajniran pre isporuke. NASAMS radi na linku za podatke zvanom Link 16. To znači da sistem prepoznaje „ ko je prijatelj a ko neprijatelj“ a podrazumeva su u pitanju neprijateljske tehnologije oružja sovjetskog i ruskog dizajna.
Rekonfiguracija ili prerada NASAMS-a neće biti novost u ratu u Ukrajini. Pre nekoliko nedelja, oruzjeonline.com objavio je informaciju da su Amerikanci pronašli način da integrišu projektil HARM ispod krila MiG-29, koji je sovjetskog dizajna i kojim upravlja Ukrajina. Kasnije je potvrđena još jedna činjenica – pored MiG-29, Su-27 je dobio i raketu HARM, nakon procesa integracije u prethodni model sovjetskih lovaca.
NASAMS
NASAMS je nacionalni sistem protivvazdušne odbrane Norveške. Njegov domet je maksimalno srednji i dizajniran je za uništavanje dronova, helikoptera i svih vrsta borbenih aviona. NASAMS se uspešno pokazao i protiv krstarećih raketa.
Trenutno devet zemalja koristi ovaj protivvazdušni raketni sistem, a još pet je u redu čekajući odgovor na njegovu nabavku. NASAMS ima prosečan domet: između 25 i 30 km, u zavisnosti od rakete koja se koristi. Maksimalna visina na kojoj leti raketa je 21 km.
NASAMS se može integrisati u terenska vozila i tako sa zemlje postaje mobilni sistem pogodan za teško pristupačne terene. NASAMS se često može videti na kamionima vuče 6×6, ali njegova praktičnost je u tome što se nakon brze modifikacije može lako integrisati i u manja vozila sa 4×4 pogonom.
NASAMS 1 sistem radi sa američkim MPK-64 Sentinel PVO X band 3D radarom. Međutim, NASAMS 2, pored spomenutog Link 16, ima poboljšano ažuriranje radarskog sistema. Treba napomenuti da NASAMS ima sekundarno naoružanje koje služi posadi sistema za blisku borbu. Sekundarna integrisana oružja su MANPADS sistem RBS 70 uz pomoć laserskog snopa i Oerlikon Contraves FCS2000 mono-pulsni dopler radar za praćenje koji kontroliše top Bofors 40 mm L70.
