Teški mitraljez Vladimirova

Vitalni veteran – KPV(T)

Na mnogo snimaka i fotografija s ukrajinskog ratišta (i ne samo s njega) mogli smo da vidimo ”redak zver” –  mitraljez velikog kalibra iz Doba SSSR poz oznakom ”KPVT” (”Крупнокалиберный пулемёт Владимирова танковый” – krupnokalibarski mitraljez Vladimirova, tenkovski).

Viđali smo i ”mošinke”, ali ovaj veteran zaslužuje, zbog svoje vatrene moći, da mu posvetimo jedan tekst, posebno stoga što može još uvek da se vidi i u naoružanju naše vojske. Reč je o modifikovanoj varijanti istoimenog pešadijskog mitraljeza namenjenoj za montažu i upotrebu na oklopnim sredstvima.

Kada se pojavio, dobio je u katalogizaciji ”GRAU” (”Главное ракетно-артиллерийское управление Министерства обороны Российской Федерации” – Glavna raketno-artiljerijska uprava Ministarstva odbrane RF, sada ”GAU”) oznaku ”56-P-562T”. U prvobitnoj varijanti to je bio mitraljez na lafetu (”станковый”), kako zbog svoje težine, tako i zbog mogućnosti da ga vuku i laka terenska vozila.

Razvijen je za potrebe pešadije relativno kasno, 1944. godine, a uveden je u naoružanje 1949. godine. Konstruktor je bio Semjon Vladimirov (Семён Владимирович Влади́миров), školovani konstruktor koji je poginuo od svog oružja  12. jula 1956. godine od udarca opruge dok je rastavaljao prototip jednog modela! Mitraljez je u to vreme lako našao svoje mesto na bojnom polju  jer je bio predviđen za borbu protiv lako oklopljenih ciljeva, improvizovanih zaklona, a do pojave reaktivne avijacije mogao je da se uspešno koristi i protiv ciljeva u vazduhu, dok je za helikoptere još uvek smrtna opanost.

Ono što ga je razlikovalo od drugih mitraljeza te klase jeste ogromna energija na ustima cevi od 31 kJ (mitraljez ”brauning M2 HB1” u kalibru 12,7 mm  ima energiju od 17kJ, a avionski top ”ŠVAK” oko 28kJ). Uz kineski ”KJG-02”, nemački ”MG-151” i čehoslovački ”ZB-60” to je jedan od najmoćnijih mitraljeza ikad napravljenih.

Sovjeti su već pred rat imali odličan mitraljez ”DŠK” (12,7 мм крупнокалиберный пулемёт Дегтярёва — Шпагина образца 1938 года — ДШК), no Sovjetima je trebao jedan veći i jači, ”protivtenkovski” mitraljez, pošto su metak za njega već imali. Napravljeno je 50 opitnih primeraka i jedan PA komad, pa je posle ispitivanja ovaj mitraljez dobio oznaku ”KPV-44”. Još uvek je bio opasan za tenkove jer je mogao da pokida gusenicu, zaglavi kupolu, uništi nišanske sprave, itd.

Vladimirov je kao osnovu iskoristio avionski top ”V-20 ŠVAK” (”Шпитальный-Владимиров авиационный крупнокалиберный”). U to vreme sovjetska industrija nije raspolagala odgovarajućim alatljikama pa su terenska ispitivanja počela tek u maju 1848. godine. Decenijama, pa i danas, NATO članice dejstvo ovog mitraljeza uzimaju kao parametar prilikom konstruisanja i profilisanja zaštite svojih lakih oklopnih vozila.

Konstrukciono, automatika se zasniva na kratkom hodu cevi. Zahvaljujući masivnosti, može da izdrži relativno dugo rafalnu paljbu. Puni se metalnim redenikom koji u tenkovskoj varijanti pokreće motor povezan sa zatvaračem i akumulatorskom baterijom. Teorijska brzina gađanje je 600 metaka u minuti, a praktična do 90 metaka u minuti. ”KPVT” ima i brojač hitaca, kao i daljinski mehanizam za punjenje na bazi pneumatike. Za razliku od drugih varijanti, ima povećan prečnik kućišta cevi.

Pored pešadijske i tenkovske varijante, ovaj mitraljez je imao i PA varijante – ”ZGU-1” (зенитная одиночная горно-вьючная пулемётная установка, jednocevni protivavionski mitraljez za brdske i teško prohodne predele, najpre korišćen u Koreji kao izuzetno opasan protivnik helikoptera, a zatim i u Vijetnamu), ”ZPU-2” i ”ZPU-4” (dvocevni i četvorocevni spareni PVO sistem). Plafon dejstva je do 1.500 metara, a mogu da dejstvuju i po kompnenim ciljevima.  Ovim mitraljezima našlo se mesta i na brodovlju (posebno rečnom i jezerskom), gde je lafet mitraljeza sa redenikom imao masu oko 160 kilograma. Osnovni model za brodove bio je ”2M-5” (”Корабельная пулемётная установка”). Spareni mitraljezi ”2M-5” i ”2M-7” u flotu su uvedeni između 1951. i 1952. godine i do danas se nalaze u naoružanju ne samo ruskih brodova, već i mnogih zemalja sveta. Brojne su modifikacije upravo kod brodske upotrebe (”2M-6/6T”, ”2M-6”, ”2M-6T”, ”2M-7”, ”MTPU”).

Ovaj mitraljez, i njegove modifikacije, često su bili i zaplenjivani, ali ih protivnik po pravilu nije mogao koristiti za prvobitnu namenu jer su zahtevali specifične lafete. Stoga su sledile brojne modifikacije kako bi pešadija mogla da ih koristi. Najpoznatija improvizacija nastala je u primitivnim radionicama Afganistana i ta modifikacija dobila je popularno ime ”Zikrat”.  

Mitraljez koristi  razne vrste municije. U osnovi je reč o metku 14,5 x 114mm. Razrađen je 1938. godine s pancirnim zrnom ”B-32”, a uveden u naoružanje prve ratne godine. Iste godine ovaj metak je dobio i varijantu sa karbidno-keramičkim jezgrom. Prvobitno je bio namenjen PT puškama (Degtarjev i Simonov), a pojavom ”KPV” i ”KPVT” počeo je da se koristi i kod njih. ”KPVT” je najpre korišćen na oklopnim transporterima, počevši od ”BTR-60” do ”BTR-80”, kao i ”BTR-82” i ”BRDM-2”. Najpopularniji meci za ovaj mitraljez bili su ”B-32” (obr. 1941. godine, indeks ”57-B3-561S”) i ”BS-4”1(pancirno-zapaljivi sa karbidnim, metalokeramičkim jezgrom težine 63,5 grama). Pod pravim uglom može da probije 21,2 mm homogenog oklopa na daljini do 800 metara. Za ovaj metak je karakteristično da na daljini do 100 metara može da probije 40mm homogenog oklopa, ukoliko se dejstvuje iz PT puške. Daljina doleta je sedam do osam kilometara, maksimalno devet. Početna brzina zrna je 1000m/sec. Metak sa zapaljivim zrnom trenutnog dejstva (MDZ) na avionu je pravio rupu do 400 milimetara. Korišćena je i modifikacija sa hemijskom kapsulom u zrnu koja je prilikom probijanja tenka uništavala celu posadu.   

U Rusiji ovaj mitraljez proizvodi ”Zavod Degtarjev”, u Rumuniji kompanija ”Kudžirski mehanički zavod” (Uzina Mecanică Cugir), a u Kini se proizvodio pod oznakom Type 58, Type 75/1 i Type-80.

Mitraljez ”KPVT” korišćen je ili se koristi na sledećim nosačima:

• Automobili povišene prohodnosti i oklopni automobili:
  • ”Varta” Ukrajina”, ”GAZ 3937” (RF) i ”KamAZ 43269” (RF).
• Borbena izviđačka vozila:
  • ”BRDM-2” (SSSR), ”BRDM-2DI” (Ukrajina), ”BRDM-2LD” (Ukrajina) i ”BRDM-2T” (Ukrajina).
• Oklopna vozila:
  • ”BMP-1” (SSSR), ”Objekt 6MA – MTLB” (SSSR, amfibija), ”RHM-4” (SSSR, oklopno PNHBO vozilo) i ”RHM-6” (Ruska Federacija, oklopno PNHBO vozilo).
• Oklopni transporeri
  • ”BTR-7” (Ukrajina), ”BTR-60” (SSSR), BTR -60M” (Ukrajina), ”BTR-70” (SSSR), BTR-70 DI” (Ukrajina), ”BTR-70M” (Ukrajina), ”BTR-80” (SSSR), ”BTR-80UP” (Ukrajina), ”BTR-82” (Ruska Federacija), ”GT-L” (SSSR, gusenični, nije proizvođen serijski), ”K-78” (SSSR, gusenična amfibija, nije proizvođena serijski), ”V-33” (Rumunija), ”OT-90” (Čehoslovačka), ”TAB-71”, ”TAB-77” i ”TAB-79” (Rumunija).
• Samohodna artiljerijska oruđa:
  • ”Objekt 268” (SSSR, eksperimentalni primerak), ”Objekt 610” (SSSR, eksperimentalni primerak) i Su-122/54 (SSSR, na bazi T-54).
• Tenkovi
  • ”IS-7” (SSSR, eksperimentalni tenk), ”Objekt 139” (SSSR, kasnije T-54), ”Objekt 140” (SSSR, eksperimentalni), ”Objekt 141” (SSSR, T-54/55), ”Objekt 277” (SSSR, eksperimentalni), ”Objekt 278” (SSSR, eksperimentalni), ”Objekt 279” (SSSR, teški eksperimentalni), ”Objekt 430” (SSSR, nije proizvođen serijski), ”Objekt 435” (SSSR, eksperimentalni), ”Objekt 770” (SSSR, eksperimentalni), ”Objekt 907” (SSSR, eksperimentalni), ”Songun-915” (Severna Koreja), ”CT-1” (SSSR, eksperimentalni), ”T-10” (SSSR, teški tenk), ”WZ-111” (Kina, eksperimentalni).
• Oklopni čamci i artiljerijski čamci (ranije ”monitori”):
  • Oklopni čamac ”Projekt 191M” (SSSR, napravljeno više od 110 primeraka).
  • Artiljerijski čamci ”Projekt 1204 prve serije” (SSSR, napravljeno 118).

Taktičko-tehničke karakteristike KPVT

• Klasifikacija: tenkovski i PA teški mitraljez.
• Period korišćenja: od 1963. do danas.
• Težina (bez metaka): 52, 2 kg.
• Kalibar: 14,5 mm.
• Dužina: 2.000 mm.
• Metak: 14,5 x 114 mm u raznim varijantama (pancirni, pancirno-zapaljivi, pancirni s karbidno-keramičkim zrnom).
• Tempo gađanja (u minuti): 550-600 teorijska brzina, 70-80 praktična.
• Obeležana daljina gađanja: 2.000 metara.
• Kapacitet magacina: redenik sa 40 i 50 metaka.
• Korisnici: 48 država među kojima i naša (vojska i policija). Pored njih, koriste ga i deset nepriznatih država.
• Licencni i nelicencni proizvođači: DNR Koreja, NR Kina i Rumunija.
• Korišćeni u 14 ratova i u neutvrđenom broju lokalnih sukoba.

Kao svako oružje, ni ovo nije bez mana, bez obzira na poslovičnu rusku jednostavnost prilikom konstrukcije. Sa protokom vremena kod ovog mitraljeza dolazi je habanja delova i sklopova, zaglavljivanja metka, gnječenja ili neizvlačenja čaure, kvarova električnog okidača kao i drugih zastoja. To je i očekivano, s obzirom na snagu metka i situacije u kojima se oružje koristi. Rešenje su konstruktori ponudili u obliku poboljšanja obuke rukovalaca kako bi pravovremeno opazili moguće zastoje i kvarove. Pored toga, nezavisno od učestalosti upotrebe, ovaj mitraljez podleže redovnom servisiranju, što dodatno umanjuje rizik zastoja. Sve u svemu, ovo je jedan od retkih mitraljeza koji je nadživeo svoje vršnjake, a pitanje je kada će biti povučen iz naoružanja jer je veoma prilagodljiv mnogim platformama.