Oružane snage Bosne i Hercegovine

Slušaj ovaj članak

Formalno, ovaj naslov bi trebalo da glasi: Oružane snage Bosne i Hercegovine (“dejtonske“), odnosno Federacije Bosne i Hercegovine (“vašingtonske“). 

oruzane snage bih
oruzane snage bih

Ni ovom prilikom nećemo se baviti političkim implikacijama koje se mogu uočiti na teritoriji države čijim se oružanim snagama bavimo. U BiH nalazi se Policijska Misija EU i EUFOR Altea. Takav status ne može biti večan. Međutim, može da traje i decenijama.

AMBLEM IFORA
AMBLEM IFORA

Podsetimo se zbog čega je uveden: Multinacionalne snage za sprovođenje ili implementaciju mira (IFOR –Implementation Force), poznatije po svom akronimu IFOR (Ajfor) bile su međunarodne vojne snage pod komandom NATO, sa glavnim ciljem da se obezbedi sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.  IFOR je za vreme svog postojanja, od 20. decembra 1995. do 20. decembra 1996. godine imao samo jednu operaciju pod nazivom “Operacija zajedničkog poduhvata“ (Operation Joint Endeavour). Te snage su brojale oko 60.000 vojnika, bile su odlično opremljene, sa veoma širokim ovlašćenjima da preduzimaju sve neophodne korake za poštovanje Sporazuma, uključujući i upotrebu sile. 

AMBLEM SFORA
AMBLEM SFORA

Posle godinu dana, 20. decembra 1996. godine snage IFOR su zamenjene Multinacionalnim vojnim snagama za stabilizaciju mira (SFOR – Stabilisation Force), koje su u početku brojale 32.000 vojnika, takođe pod vođstvom NATO i proširenim mandatom. On je sproveo operacije pod imenom “Operacija zajednička straža“ (Operation Joint Guard) od 21. decembra 1996. do 19. juna 1998. i pod imenom “Operacija zajedničko kovanje“ (Operation Joint Forge), od 20. juna 1998. do drugog decembra 2004. godine. Kao što se vidi, reč je o neprekinutom nizu akcija. 

“Eufor Alteja – EUFOR Althea, European Union Force Althea), nasleđujuje SFOR i IFOR. Najvećim delom to je bilo samo promena naziva i komandnog sastava, a četiri petine snaga ostalo je na svojim položajima, počevši od smene, drugog decembra 2004. godine.

MAPA KONFEDERACIJE
MAPA KONFEDERACIJE

Mandat EUFOR-a za operaciju “Altea“ (vrsta cveta, hibiskus) sastoji se iz dva dela: izvršnog i neizvršnog. Izvršni mandat daje Savet bezbednosti UN, a misija EUFOR sada se zasniva na zajedničkoj akciji Saveta bezbednosti UN i  Veća za inostrane poslove EU (FAC – Foreign Affairs Council). Ovaj program uključuje i podršku kolektivnoj i kombinovanoj obuci OS BiH. Misija praktično garantuje sprovođenje kako Dejtonskog sporazuma, tako i rezolucije Saveta bezvednosti (UNSCR) 1552 usvojene devetog jula 2004. godine koja je omogućila EU da pokrene vojnu misiju u BiH. Na taj način EU je preuzela ulogu SFOR-a koju je do tada sprovodio NATO. Vrlo brzo je usledila i Rezolucija SB UN 1575, 22. novembra 2004. godine koja je ovlastila države članice da uspostave multinacionalne stabilizacione snage (EUFOR) kao pravnog naslednika SFOR-a, pod jedinstvenom komandom i kontrolom. Njihov zadatak je definisan u vezi s implementacijom Aneksa 1-A i Aneksa 2 Dejtonskog/pariskog sporazuma. U tom smislu EUFOR je postao okosnica u sprovođenju vojnih aspekata Mirovnog sporazuma. Mandat EUFOR-a produžen je Rezolucijom SB UN 1639  21. novembra 2006. “ALTEA“ se sprovodi snagama NATO na osnovu dogovora “Berlin Plus“. Godine 2012. Operacija je redefinisana i fokus je usmeren na izgradnju kapaciteta i obuku Oružanih snaga. Ipak, zadržana je obaveza da se vlasti BiH podrže u održanju sigurnog okruženja (bolje rečeno, sprovođenja obaveza potpisanih u Dejtonu i Parizu). Taj program je uspešno okončan 2018. godine jer su OS postigle cilj da budu samoodržive u vojnoj obuci.

Godine 2010. BiH je dobila plan poslova koje treba da obavi da bi stupila u NATO. Nezavisno od toga u Sarajevu se, kao i u svim drugim članicama NATO sa ovog prostora nalazi štab (kancelarija) NATO čija je komanda u Napulju.

NOVI LOGO EUFOR
NOVI LOGO EUFOR

Bosna i Hercegovina se sastoji iz dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, dok Distrikt Brčko poseban status. On je formalno pod zajedničkom upravom Republike Srpske i Federacije BiH kao kondominijum, sa vlastitim institucijama. Republika Srpska do danas nije priznala taj status jer je podelio i odvojio RS na dva dela.  Time je  pored nacionalnog trodelnog sastava, određen i karakter njenih oružanih snaga, ali i sve ostalo što, za sada, ostavlja ili donosi mogućnost mirnog suživota.  

Oružane snage BiH

GRB OS BIH
GRB OS BIH

Reč je o profesionalnoj oružanoj sili. Osnovane su prvog januara 2006. godine, pošto su sa nivoa entiteta prenesene na državni nivo nadležnosti iz oblasti odbrane. Na taj način su formalno “nestale“ OS entiteta i stvorene su jedinstvene OS. Dan OS je prvi decembar, datum donošenja odluke o osnivanju OS BiH 2003. godine. Civilni komandant je Predsedništvo BiH, a u lancu komandovanja sledi ministar odbrane i načelnik Zajedničkog štaba koji je potčinjen ministru. Zajedničkom štabu su podređene Operativna komanda i Komanda za podršku. Sve brigade i bataljoni imaju multinacionalnu strukturu, osim tri pešadijska puka.

Sastav operativne komande:

AMBLEM PRVOG PEŠADIJSKOG PUKA
AMBLEM PRVOG PEŠADIJSKOG PUKA
  • Tri pešadijske brigade (Banja Luka, Čapljina, Tuzla). One imaju po tri pešadijska, jedan artiljerijski bataljon, izviđačku četu i vodove veze i vojne policije.  
  • Brigada taktičke podrške (Sarajevo) ima bataljone veze, inžinjerije, vojno-obavetštajni, deminerski, vojne policije i oklopni, uz četu ABHO i vod veze.
  • Brigada vazdušnih snaga i PVo (Banja Luka). Nju sačinjavaju dva helikopterska skvadrona, bataljon letačke podrške, bataljon PVO, bataljon vazdušnog osmatranja i javljanja i avijacijsku eskadrilu.
  • Komanda za podršku:
    • Komanda za upravljanje personalom (Banja Luka),
    • Komanda za obuku i doktrinu (Travnik)
    • Komanda logistike (Doboj).  
DRUGI PEŠADIJSKI RENDŽERSKI PUK
DRUGI PEŠADIJSKI RENDŽERSKI PUK
  • Tri pešadijska puka čuvaju tradicije i identitet jedinica i naroda iz kojih potiču i oni nemaju operativna i administrativna ovlašćenja (!).
    • Prvi pješadijski (gardijski) puk koji neguje tradicije Hrvatskog vijeća odbrane.
    • Drugi pješadijski (rendžerski) puk koji neguje tradicije Armije Republike Bosne i Hercegovine.
    • Treći pješadijski puk (Republika Srpska).

Pukovi mogu imati na svom čelu aktivnog, rezervnog ili penzionisanog oficira čiji je položaj isključivo počasni i nema nikakva operativna ili administrativna obvlašćenja, a sami pukovi bave se simboličnim aktivnostima gotovo administrativnog tipa (vođenje evidencije, pisanje biltena, uređivanje muzejskih postavki, itd, itd).

AMBLEM TREĆEG PEŠADIJSKOG PUKA
AMBLEM TREĆEG PEŠADIJSKOG PUKA

Procenat zastupljenosti i popunjenosti zasnovan je na reciprocitetu prema popisu stanovništva iz 2013. godine i primenjuje se identično za svaku brigadu.

U OS na službi mogu biti vojna lica, građanska lica i kadeti. Vojna lica su profesionalci. Njih ima oko 10.000; oko pet hiljada njih je u rezervnom sastavu, a u službi se nalazi i oko hiljadu građanskih lica.

1. Organizaciona struktura KoV

ZASTAVA OS BIH
ZASTAVA OS BIH
  • Zajednički štab OS (Sarajevo).
  • Operativna komanda (Sarajevo).
  • Četvrta pešadijska brigada (Čapljina).
  • Peta pešadijska brigada (Tuzla).
  • Šesta pešadijska brigada (Banja Luka).
  • Brigada RV i PVO (Banja Luka).
  • Brigada taktičke podrške (Sarajevo).
  • Komanda podrške (Banja Luka).
  • Komanda upravljanja personalom (Banja Luka).
  • Komandovanje logistikom (Doboj).
  • Komandovanje obukom i doktrinom (Travnik).

Naoružanje i oprema KoV:

Napomena: Prema članu 70. Zakona o odbrani BiH sva pokretna imovina OS BiH, a time i teško naoružanje, smatra se imovinom Ministarstva odbrane, pa se tako navedeni limiti unutar BiH, predviđeni sporazumom u Firenci 1996. godine ne odnose na vlasništvo, već na teritoriju na kojoj se imovina nalazi. Usled neažurnosti podataka neke stavke je nemoguće proveriti pa se navedeni podaci moraju smatrati približnim.
  • Tenkovi: Limit: 410 (273 za FBiH, 137 za RS). Stvarno stanje: 325 komada (FBiH 210, RS 111).
    • “T-54/55“ (SSSR). 154 komada. Deset korišćenih iz turske donacije je u rezervi.
    • “AMX 30 (Francuska). Ispravno 36 tenkova, u rezervi kao donacija UAE 1997. godine.
    • “M60 A3 Paton“ (SAD). U okviru OKB koristi se 45 komada. Donacija SAD 1996. godine.
    • “M-84“ (Jugoslavija). Za obuku na Manjači koristi se 16 komada, preostali do 71 su u rezervi. Pedeset tenkova koji su korišćeni u Tuzli povučeni su iz operativne upotrebe 2008. godine.
  • Oklopna vozila pešadije: Limit: 340 (227 za FBiH, 113 za RS). Stvarno stanje: ukupno 272 komada.
    • “M-113A2“ (SAD),
    • “AMX-10P“ (Francuska), 
    • “OT M-60“ (Jugoslavija),
    • “BOV 2/30 M-86“ (Jugoslavija),
    • “BVP M-80A“ (Jugoslavija),
    • “Humvee“ (SAD).
  • Artiljerijsko oruđe: Limit: (FBiH 1000, RS 500). Stvarno stanje: 1.375 cevi.
    • “D-35“ (SSSR),
    • “APR-40“ (Rumunija),
    • “M-56“ (BiH),
    • “M101“ (SAD),
    • “M114“ (SAD),
    • “M-46/M-92“(SSSR),
    • “T-12“ (SSSR),
    • “D-20“ (SSSR),
    • “M-84“ (Jugoslavija),
    • “M1 78“ (SAD),
    • “L 118“ (Velika Britanija“,
    • “M-75“ (SFRJ),
    • “M-74“ (SFRJ),
    • “M-56“ (SFRJ),
    • “M-69/81“ (SFRJ),
    • “M-87“ (SSSR),
    • “2S1“ (SSSR).
  • Bestrzajna oruđa:
    • “M-40A1“ 106mm (SAD),
    • “M-18“ 57mm (SAD),
    • “M-20“, 75 mm (SAD).
  • Pešadijsko naoružanje i oprema
    • U naoružanju pešadije vlada neverovatno šarenilo što svedoči na koje sve načine je stizalo na ovaj prostor.

Ostavite Vaš Komentar: