Gradonačelnik Marijupolja: Ruske snage krenule u juriš na „Azovstalj“; EU razmatra nove sankcije Rusiji

Sedamdeset peti dan rata u Ukrajini. Lideri grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta obećali su na onlajn sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da će dodatno ekonomski izolovati Rusiju. Putin i Zelenski poslali poruke iz Moskve i Kijeva na Dan pobede. Iz Marijupolja se nastavlja evakuacija civila.

Šta se dešavalo predhodnih dana, pogledajte ovde. Najvažnije događaje od juče možete videti ovde.

23:50

Bajden potpisao zakon kojim se olakšava vojna pomoć Ukrajini

Bajden potpisao zakon kojim se olakšava vojna pomoć Ukrajini
Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je Zakon o zajmu za odbranu demokratije za 2022. godinu, na ceremoniji u Beloj kući kojoj je prisustvovala i prva članica Kongresa rođena u Ukrajini, republikanka Viktorija Sparc. Zakon ima za cilj da pojednostavi proces slanja vojne pomoći Ukrajini. Bajden je istakao da potpisuje zakon koji predstavlja, kako kaže, još jedno važno sredstvo u naporima Vašingtona da podrži Vladu Ukrajine i ukrajinski narod koji se „bori da odbrani svoju zemlji i demokratiju u brutalnom Putinovom ratu“, prenosi Si-En-En. “Zverstva u koja su Rusi umešani su neopisiva i cena borbe nije mala, ali je nastavak agresije još skuplji“, rekao je Bajden. Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je krajem aprila zakon kojim je omogućio Bajdenu da za brzu isporuku oružja Ukrajini na pozajmicu iskoristi zakon iz doba Drugog svetskog rata. Taj zakon je prvobitno kreiran da pomogne snagama koje su se borile protiv nacističke Nemačke i odražava želju Kongresa da hitno podrži ukrajinske oružane snage, navodi Si-En-En. (Si-En-En, Tanjug

23:34

Konašenkov: PVO oborio ukrajinski mig-29, presreo Točku-U

Konašenkov: PVO oborio ukrajinski mig-29, presreo Točku-U

Ruski PVO sistemi oborili su ukrajinski avion mig-29 i presreli raketu Točka-U i dva projektila Smerč, izjavio je predstavnik ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

Istovremeno, šest helikoptera je uništeno tokom noći projektilima Oniks u regionu Odeske, kazao je Konašenkov.

23:13

Sijarto ponavlja: Uvođenje novih sankcija uništilo bi energetsku bezbednost Mađarske

„Detaljno smo upoznali Ursulu Fon der Lajen sa efektima koje bi novi paket sankcija Rusiji imao na privredu Mađarske“, rekao je u video-obraćanju na Fejsbuku tamošnji šef diplomatije Peter Sijarto nakon večerašnjih razgovora premijera Viktora Orbana sa predsednicom Evropske komisije koja je posetila Budimpeštu.

Sijarto je ponovio da bi uvođenje novih sankcija Rusiji uništilo energetsku bezbednost Mađarske.

„Zamolili smo da komisija razmotri ove probleme, jer sve dok se ne ponude rešenja, Mađarska ne može da podrži ovaj paket sankcija“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova.

Naveo je da je u večerašnjim razgovorima postignut mali napredak, ali da još mnogo detalja treba razmotriti kako bi se mađarski stav promenio.

„Ne možemo dozvoliti da mađarski narod plati cenu ovog rata“, naglasio je Sijarto.

(RTS) 

21:31

Fon der Lajen: Napredak u pregovorima sa Orbanom u vezi sa embargom na rusku naftu

Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je ostvarila napredak u razgovorima sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o mogućoj zabrani ruskih fosilnih goriva širom EU.

Večerašnja diskusija sa premijerom Viktorom Orbanom je bila od pomoći da razjasni pitanja u vezi sa sankcijama i energetskom bezbednošću“, navela je fon der Lajenova u tvitu.

„Napredovali smo, ali je potrebno dalje raditi“, dodala je fon der Lajenova rekavši da će sazvati video-konferenciju sa regionalnim liderima kako bi se ojačala regionalana saradnja u vezi sa naftom infrastrukturom.

20:05

Premijer Ukrajine: Svakog dana bez pristupa lukama gubimo 170 miliona dolara

Denis Šmihal, premijer Ukrajine kaže da ta država gubi 170 miliona dolara svakog dana zbog gubitka pristupa moru, dodajući da je nacionalni izvozni kapacitet više nego prepolovljen.

Devedeset miliona tona poljoprivrednih proizvoda trebalo je da se izveze u zemlje Azije, Afrike i Evrope, i to je blokirano, rekao je Šmihal u luci u Odesi, govoreći zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

Mišel je rekao da su neki proizvodi izvezeni drumskim ili železničkim putem, ili je druga roba ostala u područjima pod napadom ruskih snaga ili je konfiskovana.

(Reuters)

18:59

Gradonačelnik Marijupolja: Ruske snage krenule u juriš na „Azovstalj“

Gradonačelnik Marijupolja: Ruske snage krenule u juriš na „Azovstalj“

Petro Andrjuščenko, gradonačelnik Marijupolja tvrdi da su ruske snage krenule u juriš na čelučanu „Azovstalj“ usredsredivši se na uništavanje mosta za evakuaciju.

Andrjuščenko je svom nalogu na Telegaramu objavio snimke eksplozija na teritoriji tog metalurškog kombinata, prenosi Ukrinform.

„Rusi su se danas fokusirali na dignu u vazduh most kojim se odvijala evakuacija, pokušavajući da onemoguće naše borce da se izvuku. Pakao se nastavlja“, napisao je Andrjuščenko.

(ukrinform.ua)

18:18

SAD na godinu dana ukidaju carine na ukrajinski čelik

SAD će suspendovati carine na ukrajinski čelik na godinu dana, saopštilo je američko Ministarstvo trgovine, navodeći štetu koju su toj industriji naneli ratni sukobi u toj zemlji.

(Reuters)

16:20

Bi-Bi-Si: Raketni napad na Odesu tokom posete Šarla Mišela

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel morao je da ode u sklonište tokom posete Odesi zbog raketnog udara, rekao je jedan zvaničnik EU, prenosi Bi-Bi-Si.

Tokom sastanka sa ukrajinskim premijerom Denisom Šmihalom, „učesnici su morali da prekinu sastanak da bi se sklonili pošto su rekate ponovo pogodile taj region“.

Mišel je bio u poseti gradu na jugozapadu Ukrajine kako bi bio svedok uticaja rata na globalne lance snabdevanja.

Razgovori sa Šmihalom, kojima se pridružio i predsednik Volodimir Zelenski putem video-veze iz Kijeva, bili su fokusirani na to kako bi EU najbolje mogla da nastavi da podržava Ukrajinu, navodi britanski javni servis.

(bbc.com) 

15:44

Kijev traži sednicu Saveta UN-a za ljudska prava

Kijev traži sednicu Saveta UN-a za ljudska prava

Ukrajina je pozvala Savet UN-a za ljudska da održi posebnu sednicu o Ukrajini, navodeći potrebu da to telo Svetske organizacije preispita kontinuirano pogoršanje“ situacije, uključujući izveštaje o masovnim žrtvama u Marijupolju, pokazalo je pismo u ponedeljak.

„Trenutna situacija zahteva hitnu pažnju Savet imajući u vidu nedavne izveštaje o ratnim zločinima i kršenja velikih razmera u gradu Buči i drugim oslobođenim oblastima zemlje i tekućim izveštajima o masovnim žrtvama u Marijupolju“, navela je ambasadorka Ukrajine u UN, Jevgenija Filipenko u pismi koje je potpisalo i 55 ambasadora drugih zemalja.

Rusija svakodenovno ponavlja da cilj vojne operacije nisu civili već razoružavanje Ukrajine i „denacifikacija“.

(Reuters)

15:14

Sijarto: Mađarska neće glasati za naftni embargo Rusiji

Evropska komisija je predlogom o naftnim sankcijama Rusiji razbila evropsko jedinstvo, rekao je Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine obraćajući se poslanicima u mađarskom parlamentu u Budimpešti.

„Ovaj predlog predstavlja atomsku bombu bačenu na privredu Mađarske. Ako bi ovaj predlog sankcija stupio na snagu, bilo bi nemoguće nabaviti naftu za funkcionisanje privrede. Sirova nafta u Mađarsku stiže naftovodima i 65 procenata naše godišnje potrošnje potiče iz Rusije“, naglasio je Sijarto.

Dodao je da bi usvajanjem briselskog paketa sankcija stajalo državu stotine milijardi forinti, a benzin i dizel bi drastično poskupeli /700 forinti bi koštao litar benzina – oko 1,8 evra a dizel 800 forinti – oko 2,1 evra.

„Za rekonstrukciju naših rafinerija trebalo bi najmanje pet godina, a nabavljena nafta bila bi mnogo skuplja od one koju sada kupujemo. Alternativni pravac snabdevanja iz Hrvatske ima problem sa kapacitetima, a to zahteva takođe ogromna ulaganja i vreme“, poručio je mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine.

Prema njegovim rečima taj predlog sankcija Mađarskoj stvara probleme i ne donosi rešenja.

„Dok je tako Mađarska neće glasati za šesti paket sankcija jer mađarski narod ne treba da plaća cenu rata“, naglasio je Sijarto.

(RTS) 

13:45

Šolc i Si o Ukrajini i energetskoj krizi

Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je danas sa predsednikom Kine Si Đinpingom o daljem produbljenju bilateralnih odnosa i saradnje u oblasti privrede.

Portparol kancelara Štefen Hebeštrajt preneo je da je tema video konferencije bio i rat u Ukrajini i njegove posledice na globalno snabdevanje namirnicama i energetsku bezbednost.

Razgovarali su i o razvoju i posledicama pandemije, te o produbljenju saradnje u zaštiti od klimatskih promena, energetskoj transformaciji i odnosima EU-Kina.

„Kina i Evropa treba da insistiraju na međusobnom poštovanju, kako bi stabilnošću kinesko-evropskih odnosa rešavale kompleksne promene na međunarodnoj sceni, naveo je Si.

On je rekao da dve zemlje treba da očuvaju zdrav i stabilan razvoj bilateralnih odnosa, kako bi dale doprinos svetskom miru, prenosi Međunarodni kineski radio.

Kineski predsednik preneo je Šolcu da se moraju preduzeti svi napori kako bi se izbeglo intenziviranje ukrajinskog konflikta i njegovo prerastanje „nekontrolisanu situaciju“.

(Tanjug) 

13:44

Rusija: Uništena radarska stanica SAD proizvodnje u Ukrajini

BM 21 GRAD

Vazdušno-kosmičke snage Rusije uništile su dva komandna punkta, ukrajinsku bateriju višecevnih raketnih sistema (MLRS) „Grad“ i kontrabaterijsku radarsku stanicu amerčke proizvodnje, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.

„Vazdušno-kosmičke snage Rusije uništile su tokom noći preciznim raketama iz vazduha dva komandna mesta i ukrajinsku bateriju višecevnih raketnih sistema u blizini naselja Popasna, vojnu opremu u blizini Lisičanska i kontrabaterijsku stanicu u blizini Zolote“, poručio je Konašenkov, prenosi agencija TAS.

Dodao je da su ruske snage izvršile napad preciznim projektilima „Oniks“ iz obalskog raketnog sistema Bastion kako bi uništili ukrajinske borbene helikoptere u Odeskoj oblasti.

(Tanjug, Tas) 

13:00

Ruski ambasador u Poljskoj napadnut i ofarban crvenom bojom

Ambasador Rusije u Poljskoj Sergej Andrejev napadnut je dok je polagao cveće na memorijalnom groblju sovjetskih vojnika. Diplomata je poliven crvenom bojom. Snimak napada se pojavio na društvenim mrežama.

12:59

Britanija podiže tarife na uvoz platine i paladijuma iz Rusije

Britanija je najavila da će povećati tarife na uvoz platine i paladijuma iz Rusije i Belorusije u okviru novog paketa sankcija koje ciljaju na trgovinsku razmenu vrednu 1,7 milijardi funti (2,10 milijardi dolara).

Kakao je u nedelju saopštio zvanični London, cilj podizanja tarifa je da se dodatno oslabi Rusija i ratna mašinerija (ruskog) predsednika Vladimira Putina“, prenosiRojters.

Uvozne carine na niz ruskih proizvoda biće povećane za 35 procentnih poena, navedeno je u saopštenju, pri čemu će takođe biti zabranjen izvoz britanske robe u Rusiju, kao što su hemikalije, plastika, guma i mašine u ukupnoj vrednosti od 250 miliona funti (310 miliona dolara).

Britanija deluje u dogovoru sa svojim zapadnim saveznicima u nastojanju da blokira rusku ekonomiju kako bi kaznila Moskvu zbog napada na Ukrajinu, i već je sankcionisala više od 1.000 ruskih pojedinaca i preduzeća.

Ministar finansija Ujedinjenog Kraljevstva, Riši Sunak, saopštio je da će se s novim tarifama ukupan iznos robe koja podleže uvoznim i izvoznim sankcijama popeti na više od 4,0 milijarde funti, što, kaže, nanosi „značajnu štetu Putinovim ratnim naporima“.

Novetarife su treća runda britanskih sankcija prema Rusiji od početka njene vojne akcije u Ukrajini.

(Rojters) 

12:30

Lukašenko: Nismo agresori, podržaćemo Rusiju na svaki način

Belorusi nisu agresori, ali ćemo podržati Rusiju na svaki mogući način, izjavio je danas predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.

On je, na ceremoniji polaganja venaca na Spomenik pobede povodom 77. godišnjice pobede nad nacizmom, rekao da Belorusi nemaju pravo da ne podržavaju Rusiju, prenosi Belta.

„Uvek smo bili zajedno, uvek smo bili ujedinjeni. Nećete moći da nas raskomadate i razdvojite“, naglasio je Lukašenko.

Zapadu je poručio da su Belorusi miroljubivi, ali da ni ne pokušava da sa Minskom razgovara sa pozicije sile.

Govoreći o zapadnim sankcijama, Lukašenko je rekao da one nisu „šećer“, ali da će Beloruisija izdržati i da je sankcije „čeliče“.

(Tanjug, Belta) 

11:30

Medinski: Pregovori sa Ukrajinom nisu stali

Šef ruskog pregovaračkog tima sa Ukrajinom Vladimir Medinski rekao je da mirovni pregovori nisu stali i da se vode na daljinu, prenosi Interfaks.

Moskva je optužila Kijev da odugovlači pregovore i da koristi izveštaje o „zločinima koje su počinile ruske snage u Ukrajini“ kako bi podrila pregovore.

(Interfaks)

10:45

Kijev: Ruske snage raketirale Odesu

Ukrajinska vojska tvrdi da su ruske snage raketirale danas Odesu.

U saopštenju ukrajinske vojske se navodi da su četiri visoko precizne rakete tipa Oniks ispaljene sa poluostrva Krim pod ruskom kontrolom prema području Odese na jugu Ukrajine.

Rojters prenosi da nisu saopšteni detalji ove akcije.

(Rojters)

10:40

Borisov: Rusija ima dovoljno visokopreciznih raketa

Rusija ima dovoljno visokopreciznih raketa i municije da ispuni sve zadatke koji su dodeljeni oružanim snagama zemlje, izjavio je potpredsednik ruske Vlade Jurij Borisov, prenosi agencija Interfaks.

09:52

Putin: Rusija se preventivno oduprla agresiji, to je bila jedina ispravna odluka

Putin: Rusija se preventivno oduprla agresiji, to je bila jedina ispravna odluka

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da se Rusija preventivno oduprla agresiji i da je to bila jedina prava odluka, jer NATO nije želeo da je čuje.

Putin je na Paradi pobede na Crvenom trgu rekao da se milicije u Donbasu i vojnici koji se bore u Ukrajini bore za otadžbinu i budućnost, da u svetu ne bude mesta za, kako je rekao, „dželate i naciste“.

Predsednik Rusije je rekao da su se posle nestanka SSSR-a SAD ponašale ekskluzivno, ponižavajući ceo svet i svoje satelite, ali da je Rusija drugačija zemlja.

Putin je istakao da se Rusija uvek zalagala za nedeljivu bezbednost.

„Zemlje NATO-a nisu želele da nas čuju, imale su potpuno druge planove, pripreman je napad na Krim“, rekao je ruski lider. Dodao je da je NATO počeo da raspoređuje vojnu infastrukturu na granicama Rusije.

(Sputnjik)

09:05

Šmihal: Ukrajina ne može da izveze 90 miliona tona poljoprivrednih proizvoda

Ukrajina ne može da izveze oko 90 miliona tona poljoprivrednih proizvoda zato što Rusija blokira luke, izjavio je ukrajinski premijer Denis Šmihal.

Naveo je da bi to moglo dovesti do globalne krize hrane. Šmihal je rekao da ta kriza nije izazvana sankcijama protiv Rusije, već akcijama Rusije da blokira ukrajinske luke, prenosi Ukrinform.

Naveo je da je preko luka išlo 70 odsto ovog izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.

Šmihal je u intervjuu za RBC-Ukrajina rekao i da odluka o ukidanju zabrane putovanja za muškarce zavisi od pozicije vojske.

„Tokom vanrednog stanja to nije planirano. Ovde, zapravo, vojska odlučuje, ali verujem da dok traje rat svi muškarci treba da budu u Ukrajini“, rekao je šef vlade.

Prema podacima Kabineta ministara, Ukrajinu je napustilo oko 5 miliona ljudi.

„Zvanično zabeležena cifra je 4,7 miliona. U protekle nešto više od dve nedelje, 700.000 Ukrajinaca se već vratilo. I svaki dan više se vraća nego što odlazi iz Ukrajine. To osećamo po tome što su gradovi puni, po obnavljanju rada. Ako je 32 odsto poslovanje bilo zaustavljeno, sada je samo 17 odsto“, dodao je Šmihal. 

(Ukrinform, Unian)

08:05

Borelj: EU da razmotri mogućnost zaplene ruskih deviznih rezervi

Evropska unija trebalo bi da razmotri mogućnost zaplene zamrznutih ruskih deviznih rezervi kako bi pomogla u plaćanju troškova za obnovu Ukrajine posle rata, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.

Borelj je u intervjuu za „Fajnenšel tajms“ rekao da bi bilo logično da EU uradi isto ono što su Sjedinjene Države uradile sa imovinom avganistanske Centralne banke nakon što su talibani došli na vlast, prenosi agencija Rojters.

„Imamo novac u džepu i neko mora da mi objasni zašto je to dobro za avganistanski novac, a nije dobro za ruski novac“, rekao je Borelj.

Vašington je zamrznuo avganistanska sredstva nakon što su talibani preuzeli vlast u toj zemlji i planira da iskoristi taj novac za pomoć avganistanskom narodu, dok će ostatak zadržati za moguće tužbe protiv islamističkih militanata u vezi sa terorizmom, podseća Rojters.

(Rojters, Fajnenšal tajms) 

07:05

EU: Korak smo bliži uvođenju novih sankcija Rusiji

Vlade zemalja Evropske unije prišle su korak bliže dogovoru o uvođenju oštrijih sankcija Rusiji, koje uključuju zabranu kupovine ruske nafte, ali će se razgovori nastaviti danas kako bi se zemljama koje su najviše zavisne od ruskih energenata omogućilo da mogu da se nose sa sankcijama.

Ambasadori 27 članica EU se od 4. maja sastaju na dnevnom nivou kako bi razgovarali o detaljima šestog paketa sankcija koje ciljaju Moskvu zbog napada na Ukrajinu, preneo je Rojters.

„Savet evropskih vlada je ujedinjen po pitanju potrebe da se usvoji šesti paket sankcija. Vrlo značajan napredak postignut je danas po većini mera“, navodi se u zajedničkom saopštenju Evropske komisije i francuske delegacije koja trenutno predsedava EU.

Ključno pitanje je kako obezbediti naftne derivate Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj, koje umnogome zavise od ruske nafte koju dobijaju uz pomoć cevovoda iz sovjetske ere i sada je potrebno naći alternativu, dodaje Rojters.

„I dalje imamo da završimo posao, u duhu solidarnosti, garancija koje su neophodne za snabdevanje članica EU, koje su u specifičnoj situaciji zbog toga što su cevima povezane sa Rusijom“, dodaje se u zajedničkom saopštenju.

Da bi se sve članice EU složile, Komisija je predložila u petak izmene na planirani embargo na rusku naftu, kako bi tri zemlje dobile više vremena da promene dobavljača energenata, naveli su izvori iz EU.

Prema inicijalnom planu, sve zemlje članice EU bi trebalo da prestanu da kupuju rusku sirovu naftu i ruske rafinirane proizvode do kraja 2022. godine.

Izmenjeni program bi dao Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj vreme da unaprede rafinerije kako bi mogle da dobijaju naftne derivate sa drugih lokacija, i tako dobile vreme da se energetski odvoje od Rusije do 2024.

(Rojters) 

Pomoć Ukrajini u oružju i vojnoj opremi, kao i nove sankcije Rusiji obećao je tokom razgovora sa Zelenskim u Kijevu i kanadski premijer Džastin Trudo, dok je u ukrajinskoj prestonici boravila i prva dama SAD Džil Bajden.

SAD su uvele nove sankcije uperene protiv ruskog rukovodstva. Sankcijama su obuhvaćena tri televizijska kanala, rukovodstvo „Gasprom“ i „Sberbanke“ a uvedene su vize i za 2.600 ruskih i beloruskih zvaničnika za koje SAD tvrde da „podrivaju ukrajinski suverenitet i krše ljudska prava“. 

Rusko ministartsvo odbrane tvrdi da je oborila jedan ukrajinski avion Su-25 i bespilotnu letilicu dok ukrajinske snage tvrde da su ruske snage u više navrata ispaljivale projektile na Odesu sa crnog mora.

Ostavite Vaš Komentar: