Odesa nije samo ime na karti, već i simbol multikulturalnosti i multietničnosti. Njen uspon kroz istoriju označen je ne samo geografskim položajem, već i time ko je sve u njoj živeo i ko ju je podizao.
Milionski grad, treći po veličini u Ukrajini, najvažnija luka na Crnom moru. Na mestu grčkog naselja, nepogrešivo postavljenom na odličnom mestu, Turci su podigli Hadži-beg tvrđavu, a 1765. na njenom mestu nikla je druga tvrđava – Jeni Dunja. Ruske trupe, predvođene španskim generalom Hoseom de Ribasom zauzele su Odesu 1789. godine. Mirom, sklopljenim tri godine kasnije u Jašiju, oblast istočno od Dnjestra postala je ruska. Na ruševinama tvrđave niklo je rusko utvrđenje.
Prvi put se pod ovim imenom (nepoznatog značenja, ali poznatog, grčkog porekla) pominje 1795. godine. Grad se brzo razvio pod vlašću guvernera vojvode od Rišeljea u periodu od 1802-1814. Vojvoda je, bežeći od ustanika Francuske revolucije, verno služio Katarini Velikoj boreći se protiv Turaka, a pri tom postavio temelje grada i njegovu urbanističku celinu. Pored Španaca i Francuza, na Odesu mogu da budu ponosni i Srbi koji su se doselili kao vešti trgovci tokom XIX veka, o čemu svedoči Joakim Vujič. Početkom XIX veka u Odesi je bilo najviše Rusa, pa Srba (!).
No, tu je živela i veoma velika zajednica Jevreja koja je već 1941. godine doživela genocidni pogrom od strane Rumuna. Inače Odesa je pored Donbasa, takođe 1922. godine u završnim evropskim obračunima između SSSR i Poljske (pomognute saveznicima) ”prepisana” Ukrajini i izdvojena iz matice Rusije zajedno sa Zaparožjem, Hersonom, Nikolajevom i Podunavljem. S obzirom na to da je Zapadni deo Ukrajine rasparčan i ostao van nje, moguće da je ovo bila Lenjinova kompenzacija za te teritorije. Odesa od 2011. godine je (bila) nosilac titule najboljeg grada za život u Ukrajini.
Tako je bilo sve do drugog maja 2014. godine kada je u masovnim sukobima stradalo, na vrlo surov način, desetine protivnika Majdana. Požar u Domu sindikata u Odesli, koji su podmetnuli ultradesni pripadnici Desnog sektora, odneo je 48 života, a 218 ljudi je povređeno. Uništen je i kamp na Kulikovskom trgu gde su prikupljani potpisi za referendum o federalizaciji Ukrajine i priznavanju ruskog jezika u statusu zvaničnog.
Crvena, krvava linija je povučena i Rusija je možda spremna da na ovaj ili onaj način osveti te žrtve u sklopu proklamovane denacifikacije Ukrajine. Malo je poznato, usled višegodišnjeg propagandnog rata, da je još 2015. godine gubernator Odeske oblasti bio Mihail Šakašvili (!), bivši predsednik Gruzije, koji je na optužbe za neviđeni zločin odmahnuo rukom i rekao ”da ima informaciju da Rusija sprema provokaciju u Odesi”, tvdeći da su mu tu informaciju dale ukrajinske službe bezbednosti. Ovaj čovek ”za sve režime”, napustio je taj položaj 2016. godine i kratko se krio u SAD zbog poternice od strane Gruzije. Porošenko mu je oduzeo državljanstvao 2018. i deporotovao ga. Međutim, Zelenskom je bio dobar i on ga vraća 2019. u Ukrajinu, postavivši ga za načelnika Nacionalnog komiteta za reforme. Godinu dana kasnije on se vratio u Gruziju gde je zadržan.
O samom gradu se može još mnogo pisati jer je, između ostalog, inspiracija mnogim umetničkim delima (Isak Babelj: ”Odesa”, filmovi ” Nedodirljivi” i ”Sunčani udar”, brojne drame, likovna dela, itd). Svetski su poznate Potekminove stepenice. Međutim, pošto smo na vojnom portalu, pogledajmo na osnovu kombinovanih podataka, čime se i kako Odesa brani, čime dočekuje, reklo bi se, izvesnu invaziju Rusa koji bi da vrate ono što je bilo njihovo do pre tačno sto godina. Ako pomisimo kako bi se vladala Itallija da je u velikim igrama Trst ostao u Jugoslaviji, ili Austrija da su Koruška i Štajerska u celini pripale nama, možemo lakše razumeti ruske težnje.
Bavili smo se raznim vojnim i paravojnim formacijama, no šta je sa Oružanim snagama Ukrajine (VSU), posebno onim koji treba da brane Odesu? Prema zvaničnim podacima (mnogo toga je specijalna vojna operacija poremetila ili poništila), Ukrajina je podeljena na četiri operativne komande: ”Zapad”, ”Jug”, ”Istok” i ”Sever”. U Odesi je u vreme SSSR bilo sedište Vojnog okruga (OdVO). Taj okrug je trećeg januara prešao iz jurisdikcije SSSR u jurisdikciju Ukrajine i uključen je u Oružane snage Ukrajine. Tada je okrug pokrivao 14 oblasti i AR Krim. Samostalne jedinice koje su bile dislocirane na teritoriji bivše Moldavske SSR (pored leve obale reke Dnjestar), poslužile su kao osnova za formiranje OS Moldavije. Konačno, prvog jula 1997. godine OdVO je preformiran u ”Operativnu komandu ”Jug” (OKJ).
Snage OKJ, pre sukoba koji je počeo 2014. godine, bile raspoređene u devet oblasti: Odesa, Kirovgad, Nikolajev, Herson, Dnjepropetrovsk, Zaparožje, Harkov, Donjeck i Lugansk i do marta 2014. AR Krim. Pre eskalacije sukoba u sastav kopnenih jedinica Operativne komande ”Jug” ulazili su: 28. samostalna mehanizovana brigada (Černomosko, oblast Odesa), 56. samostalna motopešadijska brigada (Mirno, oblast Zaparožje), 57. samostalna motopešadijska brigada (Koprivnicki, oblast Kirovgrad), 59. samostalna motopešadijska brigada (Gajsin, oblast Vinica), 40. samostalna artiljerijska brigada (Prvomajsk, oblast Nikolajev), 38. PVO raketni puk (Nova Odesa, oblast Nikolajev) i 131. samostalni izviđački bataljon (Gušinci, oblast Vinica).
Njima su pridruženi detaširani samostalni motopešadijski bataljoni: 18. u Sarati, 21. u Hersonu, 23. u Zaparožju, 37. u Donskom, 17, 34, 42. u Kirovgradu, 9. u Vinici (nekada mesto Hitlerovog štaba za Istok), 10. u Žitomiru, 11. u Kijevu i 19. samostalni bataljon morske pešadije u Nikolajevu.
U sastav Operativne komande ”Jug” takođe su ulazile razne ustanove, jedinice i centri različitih namena: za radio-elektronsko izviđanje i protiv-elektronsku borbu, puk veze, manevarski centar, informaciono-telekomunikacioni čvor, puk operativnog obezbeđenja, dva remontna puka, jedan puk straže i ispomoći, jedan bataljon za logistiku i više drugih pratećih jedinica specijalne namene ili logističkog karaktera. Neke od tih ustanova i jedinica su na teritoriji administrativnog Odeskog okruga pa su neposredno uključene u odbranu. Oružane snage Ukrajine imaju i podelu na ratne komesarijate. To su jedinice koje se mogu, po našoj podeli, nazvati vojni odsek. Nastale su u doba Ruske imperije, triput su reogranizovane kroz istoriju, kako su se menjale države, a poslovi i zadaci su im ostali isti (vojno-administrativni – evidencioni poslovi, regrutacija, itd). Sedište jednog od ratnih komesarijata se nalazi u Odeskoj oblasti.
Kopnena vojska i vazdušno-desantne jedinice
Prema poslednjim dosupnim podacima, kopnena vojska i vazdušno-desantne jedinice koje pripadaju Odeskoj oblasti nominalno sačinjavaju sledeće jedinice, uz napomenu: mnoge od njih su dislocirane ili s Krima ili s ratnog područja u Donbasu, nekima su mesta baziranja zauzeta tokom ratnih operacija, pa im kao mesto baziranja stoji nazivi početnih, nekadašnjih garnizona:
- Štab i bataljon za obezbeđenje i opskrbu.
- Samostalna desantno-jurišna brigada (Nikolajev).
- Samostalna brigada posebne namene (Stari Krim).
- 9. raketna brigada (Rauhovka, Odesa).
- 34. raketna brigada (Tarutino).
- 106. raketna brigada (Rauhovka, Odesa).
- 46. PVO brigada (Podgorno).
- 238. haubička brigada (Novo-Aleksejevka).
- 184. haubička brigada povećane snage (Berezino).
- 2. samostalna brigada veze (Kišinjov).
- 57. samostalna brigada veze (Dubosari).
- 120. samostalna brigada veze (Odesa).
- 122. samostalna brigada veze (Odesa).
- 237. inžinjerijsko-minerska brigada (Dubosari).
- 77. radio-tehnička brigada PVO (Feodosija).
- 93. samostalna radio-tehnička brigada posebne namene (Odesa).
- 18. brigada hemijske zaštite (Volovoe).
- 92. brigada materijalnog obebeđenja (Odesa).
- 94. brigada materijalnog obezveđenja (Odesa).
- 10. samostalni tenkovski puk (Nikolajev).
- 187. samostalni puk veze pozadine (Beljajevka-Odesa).
- 25. prepadno-izviđački puk (Balta).
- 320. samostalni transportno-borbeni helikopterski puk (Herson).
- 62. pontonsko-mostovi puk (Ribnica).
- 193. samostalna mešovita eskadrila (Kišinjov).
- 208. samostalna helikopterska eskadrila za protivelektronska dejstva (Bujalk).
- 637. samostalni inžinjerski drumsko-mostovi bataljon.
- 72. samostalni bataljon za postavljanje cevi (Odesa).
- 3623. Artiljerijska brigada (Voznesensk).
- 1773. baza za čuvanje magacina (Nova Andrejevka).
- 3043. baza za čuvanje magacina (Nova Andrejevka).
- 1833. okružno inžinjerijsko skladište.
- 3373. okružno hemijsko skladište.
- 451. školski centar (Uljanovka).
- 150. gardijski okružni školski Krivoroški centar (Nikolajev).
Divizije okružne nadležnosti:
- 28. gardijska motosrtreljačka Harkovska divizija (Černomorsk).
- 98. gardijska vazdušno-desantna divizija (Bolgrad).
- 55. artiljerisjka divizija (Zaparožje).
- 71. mirnodobska artiljerijska divizija (Zaparožje).
- 252. rezervna mirnodobska motostreljačka divizija (Nikolajev).
- 234. divizija za zaštitu pozadine (Tirasopolj).
Ratno vazduhoplovstvo OKJ
Peta vazdušna armija koja je u svom sastavu imala osam pukova borbene avijacije razne namene i Šesta vazdušno-transportna divizija sa sedam pukova. Sadašnje stanje je nepoznato. Prema najslobodnijim procenama, Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine je uništeno do te mere da se ne može govoriti o jedinicama kao repektabilnoj snazi.
Protiv-vazdušna odbrana
U njenom sastavu su bile prva i 21. divizija samostalne armije PVO. U njihovom sastavu su se nalazila dva lovačka puka (62. i 737), pet raketnih brigada, tri raketna puka, dve radio-tehničke brigade i jedan radio-tehnički puk.
Raketna vojska strateške namene (Ракетные войска стратегического назначения)
- Na teritoriji Oblasti dislocirana je 46. raketna divizija 43. raketne armije.
Ratna mornarica
U Odeskom okrugu dislocirane su osnovne snage Crnomorske flote OS Ukrajine i morska avijacija.
Morska avijacija u svom sastavu imala je: desetu samostalnu morsku avio-brigadu (Černobajevka, Hersonska oblast) i dve eskadrile – morsku avioeksadrilu i morsku helikoptersku eskadrilu.
Posle prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji nastale su značajne promene. Ustanove i jedinice su prebazirane i dobile druga imena. Vojno-pomorska akademija ”Nahimov” prebazirana je iz Sevastopolja u Odesu i preimenovana u Nacionalnu morsku akademiju Odese. U morske snage (brodovlje, samostalne jedinice i ustanove posebne namene) spadaju:
- Štab (Odesa).
- 73. morski centar za specijalne operacije (Očakov), trenutno detaširan Snagama specijalnih operacija Ukrajine.
- Centar navigacije, hidrografije i hidrometeorologije.
Površinske snage:
- Zapadna baza ratne mornarice (Odesa):
- Prva brigada površinskih brodova.
- Prvi divizion zaštite i opremanja.
- 24. divizion rečnih katera (mali patrolni brodovi).
- 28. samostalni divizion havarijsko-spasilačke službe.
- Južna baza ratne mornarice (Nikolajev):
- Peta brigada površinskih brodova.
- Osmi divizion zaštite i opremanja.
Morska pešadija:
- 35. samostalna brigada morske pešadije (Dačno, admin. oblast Odesa).
- Samostalni bataljon morske pešadije (Bolgrad, admin. oblast Odesa).
- 137. samostalni bataljon morske pešadije (Dačno, admin. oblast Odesa).
- 36. samostalna brigada (Nikolajev).
- Prvi samostalni bataljon morske pešadije (Nikolajev, ranije u Feodosiji na Krimu).
Obalska artiljerija:
- 32. raketni artiljerijski puk (Dačno, admin. oblast Odesa).
Bez obzira na, čak i za današnje uslove, neobično veliki obim pristupačnih informacija (mrežne grupe, PR službe zaraćenih snaga, svetske novinske agencije koje imaju čak i iznajmljene satelite), ipak je nemoguće znati kakav je, čak ni na dnevnom nivou, tačan raspored trupa, njihova brojnost, opremljenost, itd. Rat, naravno, nije fudbalska utakmica da se u njemu navija ili da sve bude na dlanu. Sukobile su se dve strane koje znaju sve tajne konvencionalnog ratovanja, pa i to kako sačuvati tajnost svojih postupaka. Zato, bez obzira na izveštaje PR službi, s rezervom se prihvataju podaci o nanesenim gubicima. Prema Saopštenju PR službe MO RR, do sada je (kada već spominjemo Odesu kao morsko-kopneni cilj), uništeno 15 plovnih jedinica, te RM Ukrajine praktično i ne postoji ili je saterana u luke gde ima kakvu-takvu odbranu. Podsećamo da je Ukrajina formalno po svojoj teritoriji najveća država Evrope i da je shodno tome imala velike i organizovane OS i da nije baš ”sve na dlanu” kako to moderni internet-ratnici zamišljaju. Koliko su te snage zanavljane, koliko je korupcija i opšte stanje u društvu uticalo na njih, tema je za poseban tekst. Šta će još biti uništeno u dolazećim danima i da li će Odesa moći da se zaštiti, ostaje da se vidi.
