UKRAJINA Dan 22 – Marijupolj u ruševinama, Erdogan nudi da bude domaćin pregovora Putina i Zelenskog
Dvadeset drugi dan rata u Ukrajini. Više od tri miliona ljudi je izbeglo. SAD najavljuju novu vojnu pomoć. Međunarodni sud pravde naložio Rusiji da obustavi vojne akcije. Iz Moskve poručuju da bi status Ukrajine, poput onog koji imaju Austrija i Švedska, bio smatran kompromisom, i da su „neke od formulacija sporazuma blizu dogovora“. Sa druge strane, Kijev traži bezbednosne garancije od saveznika. Kijev poručuje da granice iz 1991. godine moraju da se poštuju. Erdogan nudi da bude domaćin pregovora Putina i Zelenskog.
Šta se dešavalo predhodnih dana, pogledajte ovde. Najvažnije događaje od juče možete videti ovde.
Predstavnički dom SAD usvojio odluku o ukidanju trgovinskih povlastica Rusiji i Belorusiji
Slušaj ovaj članak(Rojters)
Blinken: Kina će snositi posledice ukoliko pomogne Rusiji
Slušaj ovaj članakAmerički državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će predsednik SAD Džozef Bajden jasno reći kineskom predsedniku Si Đinpingu da će Peking snositi posledice za bilo kakvu akciju koja, kako je rekao, „podržava rusku agresiju“.
Blinken je u obraćanju novinarima rekao da su Sjedinjene Države zabrinute da Kina razmatra mogućnost da vojnom opremom direktno pomogne Rusiji, preneo je Rojters.
Entoni Blinken je potvrdio da je u Ukrajini poginuo jedan američki državljanin, ali da ne može da saopšti više detalja.
(Rojters)
SZO: U Ukrajini potvrđena 43 napada na zdravstvene radnike
Slušaj ovaj članakSvetska zdravstvena organizacija je potvrdila 43 napada na zdravstvene radnike u Ukrajini u kojima je ubijeno 12 osoba, a na desetine ih je povređeno, rekao je Savetu bezbednosti UN direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus.
„U svakom konfliktu, napadi na zdravstvene radnike predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava“, istakao je Tedros i nije naglasio ko su krivci za napade.
(Rojters)
Vlasti Marijupolja: Oko 30.000 ljudi do sada napustilo grad
Slušaj ovaj članakVlasti ukrajinskog grada Mariupolja saopštile su danas da je do sada oko 30.000 ljudi napustilo grad, a da još nije moguće da se utvrdi koliki je broj žrtava u vazdušnom napadu na pozorište, gde se, kako se veruje, sklonilo nekoliko stotina ljudi.
„Danas i u sredu, uprkos kontinuiranom granatiranju, ruševine se raščišćavaju koliko je to moguće i ljudi se spašavaju. Broj žrtava se još utvrđuje“, navodi se u saopštenju gradskog veća, preneo je Rojters.
Rusija je negirala da je bilo bombardovanja pozorišta.
Gradski čelnici saopštili su da se više od 350.000 ljudi i dalje nalazi u gradu.
Vlasti Marijupolja su takođe objavile da je 90 odsto zgrada u gradu uništeno zbog svakodnevnog ruskog bombardovanja, dodaje Bi-Bi-Si.
(Tanjug)
Savet Evrope suspendovao odnose sa Belorusijom
Slušaj ovaj članakKomitet ministara Saveta Evrope odlučio je da suspenduje odnose sa Belorusijom zbog aktivnog učešća te zemlje u napadu Rusije na Ukrajinu.
Ovom odlukom SE je onemogućio učešće Belorusije na svim sastancima i u svim aktivnostima organizacije, navedeno je na sajtu Saveta Evrope.
Ovo se, takođe, odnosi na učešće Belorusije u pojedinim sporazumima Saveta Evrope, uključujući Venecijansku komisiju, ali ne znači da se time dovode u pitanje prava Belorusije kao ugovorne strane u međunarodnim konvencijama.
Komitet ministara je, takođe, odlučio da prekine svaku tehničku saradnju sa Belorusijom.
Odlučeno je istovremeno da se zadrže i unaprede odnosi sa civilnim društvom u Belorusiji i njenom opozicijom u egzilu.
(Tanjug)
Makron: Ne isključujem odlazak u Kijev, ali samo ukoliko je to korisno
Slušaj ovaj članakFrancuski predsednik Emanuel Makron rekao je da nije isključio odlazak u Kijev, kao što su to učinili premijeri Poljske, Slovenije i Češke, ali je dodao da bi takvo putovanje trebalo da dođe u pravom trenutku i da bude korisno za rešavanje krize, preneo je Rojters.
(Rojters)
Slovacka: Dajemo Ukrajini S-300 čim saveznici obezbede zamenu
Slušaj ovaj članakSlovački ministar odbrane Jaroslav Nađ saopštio je danas da je njegova zemlja spremna da Ukrajini obezbedi protivvazdušni odbrambeni sistem S-300, ako saveznici iz NATO obezbede odgovarajuću zamenu.
„Razgovarali smo sa Vašingtonom, Kijevom i drugim saveznicima o mogućnosti raspoređivanja ili davanja S-300 Ukrajincima i voljni smo da to učinimo istog trenutka kada budemo imali odgovarajuću zamenu“, rekao je Nađ na konferenciji za novinare nakon sastanaka sa američkim ministrom Lojdom Ostinom, prenosi Rojters.
Ostin nije mogao da odgovori na pitanje novinara da li su SAD u ovom trenutku spremne da popune prazninu koja bi nastala u slovačkim odbrambenim snagama.
„Nemam nikakve informacije za vas danas. To su stvari na kojima ćemo nastaviti da radimo sa svim našim saveznicima. I svakako ovo nije samo pitanje za SAD, to je pitanje za NATO“, rekao je Ostin, bez detaljnijih objašnjenja.
Ukrajina konstantno apeluje na zapadne zemlje da pomognu slanjem sistema PVO, koji im je neophodan kako bi odbili vojne napade Rusije koji traju već četvrtu nedelju, a ukrajinski predsednik Zelenski posebno traži sisteme kojih ima u Slovačkoj.
Američki predsednik Džozef Bajden najavio je u sredu dodatnih 800 miliona dolara bezbednosne pomoći, koja uključuje oružje za neutralizaciju ruskih aviona i tenkova.
Članica NATO Slovačka ima jednu bateriju protivvazdušnog odbrambenog sistema S-300, nasleđenog iz sovjetske ere nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine i očekuje se da će dobiti raketni sistem Patriot, kao deo nove borbene grupe NATO, za koju je upravo dogovoreno da bude raspoređena u ovoj zemlji kao deo pojačanja na istočnom krilu Alijanse.
Ali Slovačka smatra da to nije dovoljno, s obzirom da to neće biti njihov sistem i da nije poznato koliko će dugo biti stacioniran u toj zemlji, navodi Rojters.
Ova zemlja takođe ima malu flotu borbenih aviona MiG-29, čija borbena gotovost zavisi od ruskog servisiranja.
„Razgovarali smo o različitim opcijama kako da popunimo prazninu ako odlučimo da više ne koristimo MiG-29“, saopštio je Nađ i dodao da se očekuje da će Slovačka 2024. godine dobiti američke borbene avione F-16.
(Tanjug, Rojters)
Erdogan ponudio Putinu da bude domaćin razgovora sa Zelenskim
Slušaj ovaj članakPredsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ponudio je, u telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, da bude domaćin pregovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, saopšteno je iz Erdoganovog kabineta.
U saopštenju se navodi da je Erdogan rekao Putinu da bi za dogovor na određena pitanja mogao da bude neophodan sastanak lidera, preneo je Rojters.
Erdogan je naveo i da bi dugotrajni prekid vatre mogao da dovede do trajnog rešenja.
(Rojters)
Kijev: Granice iz 1991. se moraju poštovati
Slušaj ovaj članakUkrajinski predsednik nije promenio svoj stav u vezi s tim da se i dalje moraju poštovati međunarodne granice koje su postojale u trenutku raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, kaže savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič.
Njegova glavna pozicija se nije promenila. Nikada nećemo odustati od svojih nacionalnih interesa, naglasio je Arestovič, a prenosi agencija Rojters.
Moskva je 2014. godine pripojila poluostrvo Krim Ruskoj Federaciji, ali Ujedinjene nacije taj region i dalje smatraju delom Ukrajine.
Rusija je takođe priznala deklaracije o nezavisnosti dve samoproglašene republike u istočnoj Ukrajini.
Rojters, međutim, podseća da su te dve oblasti i Krim bili deo Ukrajine kada je 1991. godine proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.
(Tanjug/Reuters)
Sutra pregovori Bajdena i Si Đinpinga
Slušaj ovaj članakPredsednici SAD i Kine razgovaraće sutra, 18. marta, najavljeno je iz Bele kuće. Tema razgovora biće situacija u Ukrajini i bilateralni odnosi dve zemlje.
Ukrajinski ministar odbrane: Nismo lansirali dron prema Hrvatskoj
Slušaj ovaj članakRežnikov: Reč je o dronu sovjetske proizvodnje kakav ima i naša vojska. Preleteo je nekoliko zemalja članica NATO saveza pre pada u Hrvatskoj. Kako je moguće da ga NATO nije video i uništio? Dakle, možete li sami da štitite svoje nebo? Reč je o retoričkom pitanju. Svakodnevno komuniciram i sa hrvatskim ministrom odbrane, mi i dalje istražujemo ovaj incident, koristimo radarsku tehnologiju, tehničke pokazatelje i uveravam vas da mi prema Hrvatskoj nismo lansirali dron – odgovorio je.
Odgovor ukrajinskog ministra, saopšten je iz kabineta Picule, u kojem se navodi da je Reznjikov još rekao i da je „Hrvatska Ukrajini prijateljska zemlja i bila je jedna od prvih koja je Hrvatsku zvanično priznala i poslala joj oružje u borbi za slobodu. I dalje smo prijatelji i braća s hrvatskim narodom“.
Kremlj: Nema planova za posetu Putina zoni ratnih operacija
Slušaj ovaj članakPortparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov kaže da trenutno nema planova u rasporedu ruskog predsednika Vladimira Putina za posetu zoni ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini ili vojnicima u bolnici.
Nema planova za takva putovanja, izjavio je Peskov, dodajući i da trenutno nisu u planu posete bolnicama radi susreta sa vojnicima koji se oporavljaju, prenosi agencija Tas.
Sve će se odigrati u svoje vreme, poručio je Peskov.
Dodao je i da će Rusija nastaviti da aktivno razotkriva „lažne informacije o događajima u Ukrajini“, aludirajući tako na izveštaje zapadnih medija o onome što se događa u Ukrajini.
Peskov je, takođe, poručio da Moskva neće uzeti u obzir odluku Međunarodnog suda pravde UN-a, koji je naložio momentalno zaustavljanje vojne operacije u Ukrajini.
(Tanjug)
Unicef: Iz Ukrajine izbeglo više od milion i po dece
Slušaj ovaj članakPortparol Unicefa Džejms Eldern kaže da je od 24. februara u Ukrajini ubijeno na desetine dece, mnogo više ih je povređeno a više od milion i po dece je pobeglo iz zemlje, saopštila je kancelarija tog tela UN u Srbiji.
Eldern je istakao da gotovo svake sekunde od početka rata jedno ukrajinsko dete postaje izbeglica.
„Pogledavši poslednje statistike, svakog dana od početka rata u Ukrajini više od 75.000 dece postanu izbeglice. Ova poslednja brojka je posebno šokantna. Svakog minuta 55 dece napusti svoju zemlju“, upozorio je Eldern.
Ocenio je da je ta izbeglička kriza, po brzini kojom se dešava i obimu, bez presedana od Drugog svetskog rata i da ne pokazuje znake usporavanja.
„Ukrajinska deca su u značajnom riziku od razdvajanja od porodice, nasilja, seksualne eksploatacije i trgovine ljudima. Njima su očajnički potrebni bezbednost, stabilnost i zaštita dece, posebno onima koji su bez pratnje ili su odvojeni od svojih porodica“, istakao je Eldern na brifingu za novinare u Palati nacija u Ženevi.
(Fonet)
Zelenski: Svet zvanično da prizna da je Rusija „teroristička država“
Slušaj ovaj članakUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da svet mora zvanično da prizna da je Rusija postala „teroristička država“.
Zelenski je tokom svog redovnog video-obraćanja još jednom pozvao zapadne lidere da sprovedu u delo zonu zabranjenih letova iznad Ukrajine i novi paket sankcija Rusiji. (The Guardian)
Zamenik gradonačelnika Marijupolja: Do 90 odsto grada razoreno
Slušaj ovaj članakSerhij Orlov, zamenik gradonačelnika Marijupolja tvrdi da je 80 do 90 odsto grada razoreno i da je bilans poginulih veći od 2.300, ali da veruje da su mnogi i dalje pod ruševinama.
Orlov je dodao da se žrtve rata sahranjuju u masovne grobnice. Identifikovano je oko 70 odsto mrtvih.
Ljudi se sahranjuju u centru grada, pošto kako napomnje, ruska vojska ne dozvoljava radnicima da uđu na groblja, kaže Orlov.
Kako dodaje, neki svoje mrtve sahranjuju u dvorištima kuća.
(pravda.com.ua)
Rusko ministarstvo: Nazapamćeni sajber napadi na sajtove državnih institucija
Slušaj ovaj članakSajtovi ruske vlade se suočavaju sa nezapamćenim sajber napadima i tehničkim naporima da se filtrira internet saobraćaj iz inostranstva, citirala je novinska agencija Tas, resorno ministarstvo.
Ruski državni organi i državna preduzeća kao što su avio-prevoznik Aeroflot i Sberbanka među onima koji su imali probleme sa internet vezom poslednjih nedelja.
Ministarstvo je radilo na prilagođavanju novim uslovima rekao, dok se sajber napadi pojačavaju.
Ističe se da su hakerski napadi dva do tri puta snažniji od najozbiljnijeg incidenta te vrste koji su ranije prijavljeni.
(Reuters)
Moskva: Uništeno skladište municije na zapadu Ukrajine
Slušaj ovaj članakMinistarstvo odbrane Rusije saoštilo je da je u vazdušnom napadu u Rivanjskoj olbasti na zapadu Ukrajine uništeno skladište raketa i municije.
Kako se navodi u saopštenju, visokoprecizne rakete pogodile vojno skladište u Sarnom.
(Reuters)
Peking: Zaštitićemo svoje kompanije ako ih pogode sankcije SAD protiv Rusije
Slušaj ovaj članakMinistarstvo trgovine Kine saopštilo je da će Peking preduzeti potrebne korake da zaštiti svoje trgovinske interese i legitimna prava svojih kompanija ako bi bile pogođene sankcijama SAD protiv Rusije.
Kina se protivi svakom obliku jednostranih sankcija koje nemaju osnovu međunarodnog prava, istakao je Gao Feng, portparol kineskog ministarstva.
(Reuters)
Zelenski se obraća Bundestagu
Slušaj ovaj članakU ovim trenucima počinje obraćanje predsednika Ukrajine poslanicima Bundestaga
Oko 2.500 izbeglih iz Ukrajine boravi u Srbiji
Slušaj ovaj članakZa tri nedelje sukoba tri miliona ljudi je napustilo Ukrajinu. Više od polovine izbeglih je u Poljskoj, a izbeglice iz Ukrajine pristižu i u Srbiju.
Nikola Sakan iz Komesarijata za izbeglice kaže za RTS da je njihov tim neprekidno dežura na prelazu Horgoš, dodajući da je njihov posao da izbeglima iz Ukrajine pruže sve informacije o tome koje usluge mogu dobiti u Srbiji.
„Delimo im brošure na ukrajinskom sa brojem telefona i mejl adresom na koje mogu da se obrate u bilo koje doba dana ili noći ukoliko imaju neki problem ili ukoliko im je potrebna dodatna informacija“, navodi Sakan.
Ukazuje na to da je u velikoj većini izbeglih žene sa decom, manje muškarci, uglavnom su u tranzitu.
Navodi da ima i porodica koje ostaju u Srbiji kod prijatelja ili rodibine koje upućuju da se jave loklanim poverenicima za izbeglice kako bi prijavili svoj boravak u Srbiji.
Oko tridestak osoba boravi u centrima Komesarijata, uglavom je reč o porodicama sa decom. Imaju sve uslove – smeštaj, hranu.
Prema rečima Sakana, većina izbeglih dolazi privatnim automobilima, a kreću se ka Grčkoj, Bugraskoj i nešto manje ka Crnoj Gori.
Od Komesarijata dobijaju pakete pomoći koji sadrže hranu i sredstva za ličnu higijenu.
Tokom februara i prve polovine marta kroz Srbiju je prošlo oko 12.500 izbeglih iz Ukrajine, od kojih je oko 2.500 ostalo u Srbiji.
Pored Horgoša, one koji su napustili Ukrajinu, specijalizovane ekipe Komesarijata za izbeglice dočekuju i na graničnim prelazima „Vatin“ i „Jaša Tomić“.
Nebenzja: Gađanje Donjecka raketom „Točka U“ je terorizam
Slušaj ovaj članakNapad ukrajinske vojske na Donjeck raketom „Točka U“ sa kasetnim punjenjem predstavlja kršenje međunarodnog humanitarnog prava i izjednačava se sa terorističkim napadom i ratnim zločinom, navodi se u pismu stalnog predstavnika Rusije pri UN Vasilija Nebenzja.
Rusija je uputila pismo Savetu bezbednosti UN i Generalnoj skupštini kao zvaničan dokument.
U njemu se navodi da „napad koji su izvele ukrajinske Oružane snage ne predstavlja samo ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava, nego se izjednačava sa terorističkim napadom i ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva“.
Zvaničnici samoproglašene Donjecke Narodne Republike saopštili su u ponedeljak da su delovi kasetnog punjenja oborene rakete „Točka-U“ koju su ispalile ukrajinske trupe pali na tlo u centru Donjecka, i da su stradale najmanje 23 osobe, dok je 18 ljudi povređeno.
(Tanjug)
Ruske snage oborile su 3 Bajraktara u Ukrajini tokom proteklog dana – MOD Rusije
Slušaj ovaj članakRuske oružane snage oborile su 12 dronova, uključujući tri borbena bespilotna letelica Bairaktar, u Ukrajini tokom proteklog dana, izjavio je u četvrtak portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
„[Ruske vazdušne snage] su pogodile jedan ukrajinski helikopter Mi-24 i jedan helikopter Mi-8, kao i 12 ukrajinskih bespilotnih letelica, uključujući tri Bairaktar TB2, u vazduhu“, rekao je Konašenkov novinarima. Vazduhoplovstvo je u navedenom periodu uništilo i 46 vojnih objekata Ukrajine, uključujući i diviziju PVO sistema S-300 ukrajinskih trupa, dodao je zvaničnik. (Sputnik)
Britanska vojna obevaštajna služba: Ruska snage trpe gubitke, zastoj na svim frontovima
Slušaj ovaj članakRuske vojne operacije na Ukrajinu su u velikoj meri zaustavljene na svim frontovima, uz velike gubitke i minimalan napredak na kopnu, moru ili vazduhu poslednjih dana, saopštila je britanska vojna obaveštajna služba, prenosi Rojters.
„Otpor Ukrajinaca je uporan i dobro koordinisan“, ističe se u saopštenju i dodaje da
ogroman deo teritorije, uključujući sve veće gradove, i dalje ukrajinskim
rukama“.
(Reuters)
Danas hitna sednica SB UN o Ukrajini
Slušaj ovaj članakHitan sastanak Saveta bezbednosti UN biče održan kako bi se rešila eskalirajuća humanitarna kriza u Ukrajini.
Sjedinjene Amerićke Države, Velika Britanija, Francuska, Irska, Norveška i Albanija pozvale su na održavanje sastanka, nakon pojačanog granatiranja civilnih područja poslednjih dana, izveštavaju diplomatski izvori.
SAD, Velika Britanija i Francuska su stalne članice Saveta zajedno sa Rusijom i Kinom a Rusija trenutno predsedava ovim telom.
U toku su razgovori da se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom omogući prilika da govori u Generalnoj skupštini UN koju čine sve države članice Organizacije ujedinjenih nacija.
Ostaci projektila pogodili zgradu u Kijevu, poginula jedna osoba
Slušaj ovaj članakNajmanje jedna osoba je poginula, a tri su povređene kada su ostaci oborenog projektila pogodili stambenu zgradu u Kijevu, javlja Rojters.
Zgrada od 16 spratova je pogođena u 5.02 po lokalnom vremenu.
Unian navodi da je 30 ljudi evakuisano i da je u toku spasilčka akcija.
(Rojters, Unian)
U Ukrajini i dalje traju borbe, dok su juče nastavljeni mirovni pregovori.
Ruševine u Harkovu
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su „neke od formulacija sporazuma sa Ukrajinom blizu dogovora“, a iz Kremlja poručuju da bi status Ukrajine, poput onog koji imaju Austrija i Švedska, bio smatran kompromisom.
Sa druge strane, Kijev traži bezbednosne garancije od saveznika.
Sekretar ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev je u telefonskom razgovoru sa američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivenom pozvao SAD da ohrabri Ukrajinu da traži diplomatsko rešenje konflikta, saopšteno je iz ruskog saveta.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se američkim kongresmenima i zatražio dodatnu vojnu pomoć SAD, kako bi se zaštitilo nebo nad Ukrajinom.
Istovremeno, Međunarodni sud pravde, povodom tužbe Kijeva, naložio je Rusiji da obustavi vojne akcije u Ukrajini.
Američki predsednik Džozef Bajden rekao je novinarima da je ruski predsednik Vladimir Putin „ratni zločinac“, što je portparol Kremlja Dmitri Peskov okarakterisao kao „neprihvatljivu i neoprostivu retoriku“.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, više od tri miliona ljudi izbeglo je iz Ukrajine u susedne zemlje od početka rata.
