Zaplenjene turske puške u srpskoj vojsci

Slušaj ovaj članak

Turske puške iz ratnog plena sistema Mauzer M-1890, M-1893, M-1903 i konjički karabin M-1905 kalibra 7,65 mm. u naoružanju srpske vojske 

M1887
M1887

Pobedonosnim završetkom I Balkanskog rata srpska vojska je došla u posed velikog broja pušaka i karabina različitih modela kojima je bila naoružana turska vojska. Ovo oružje bilo je brzometnog sistema Mauzer, pešadijske puške M-1890, M-1893, M-1903 i konjički karabin M-1908 kalibra 7,65 x 53 mm. Takođe i puške starijih modela koje su koristile municiju sa crnim barutom, jednometna Pibodi-Martini-Henri M-1874 kalibra 11,43 mm., zatim, višemetka sa tubularnim magacinom Mauzer M-1887 kalibra 9,5 mm. i modifikovana jednometka Pibodi-Martini-Mauzer kalibra 7,65 mm.

Karabin M-08 i puske M-03,M-93 i M-90

Novijim modelima pušaka pre I Balkanskog rata, uglavnom su opremlјene trupe u evropskom delu Turske, kao i jedinice treće nizamske armijske inspekcije. 

M1903

Prema zvaničnim podacima, zaroblјeno je ukupno 20.556 turskih brzometnih pušaka sistema Mauzer sa 2.500 metaka po pušci, 12.099 starih Mauzerovih repetirki M-1887 kalibra 9,5 mm. kao i čak 65.602 starih jednometnih pušaka, raznih modela i kalibara. Mada su turske brzometne puške sistema Mauzer po konstrukciji, bile vrlo slične srpskim puškama (M-1893 sa srpskom M-1899 i M-1899/07, sa dodatkom kočnice magacina, dok je  M-1903 bila skoro indentična sa srpskom M-1910) i sa međusobno izmenjivim bajonetima (mada potpuno različitog dizajna), zbog drugačijeg kalibra nisu mogle biti uvedene u operativne jedinice I i II poziva. Planirano je da se one preprave na službeni kalibar od 7 mm. međutim do početka I svetskog rata to nije ostvareno. 

Konjički karabin M-1908, imao je sanduk i zatvarač pešadijske puške M-1903, odnosno, konstrukcija mehanizma zasnovana je na najmodernijem Mauzer M-98 sistemu. Ovim laganim karabinima, sem turske konjice, naoružani su i poslužioci na mitralјezima i topovima. 

Kako bi se ove kvalitetne puške ipak nekako iskoristile, dodelјivane su pojedinim četničkim odredima, trupama u novo oslobođenim krajevima ali i nekim jedinicama III poziva. Takođe i pojedine artilјerijske jedinice dobile su turske puške a njihovi dugi bajoneti služili su im kao tesaci.

Turske puške starijih modela, koje su većinom bile sistema Pibodi-Martini-Henri M-1874 kalibra 11,43 mm. dužili su čuvari pruga i okružnih magacina, kao i obveznici poslednje odbrane u novim oblastima.

Nekoliko hilјada turskih pušaka sa 984.000 metaka, prenesen je i preko Albanije, do obale Jadranskog mora. O njihovoj dalјoj sudbini nema podataka.

Metak kalibra 7,65 x 53

Ovo je prvi Mauzerov metak  “malog kalibra” koji je punjen bezdimnim barutom. Razvijen u saradnji sa inžinjerima iz fabrike Georga Rota, patentiran je 1888 godine. Bila  je to u suštini kopija nemačkog službenog metka 7,9 x 57 kojoj je zbog izbegavanja patentnih prava, skraćena čaura i smanjen kalibar. Vrlo moderan metak u to vreme, sa vencem na čauri za izvlakač, što ga je činilo idelanim za kutijasti magacin.

7,65 x 53

Novi metak sjedinjen je sa novim modelom brzometne puške, sa jednorednim kutijastim magacinom za 5 metaka ispod sanduka. Bravlјene zatvarača za sanduk  se ostvarivalo sa dve simetrične bradavice na vrhu čepa, a zapinjanje udarne igle prilikom zatvaranja zatvarača. Još jedan novi Mauzerov patent bio je i okvir sa 5 metaka kojim je vršeno punjenje. 

Novo oružje pod oznakom Mauzer M-1889 usvojila je prvo Belgija. Turci za koje je Mauzer već proizvodio M-1887, praktično su po automatizmu prihvatili i novu pušku. S obzirom da je već bilo uobičajeno da u klauzuli ugovora bude navedeno da se umesto starog, nastavi sa proizvodnjom novog, bolјeg modela u koliko se pojavi. 

Turski model 1890 imao je neke izmene u odnosu na belgijski, međutim municija je bila ista. Šta više, metak 7,65 x 53 zajedno sa puškama sistema Mauzer uvele su u naoružanje mnoge države srednje i južne Amerike : Argentina, Bolivija, Peru, Paragvaj, Ekvador i Kolumbija.

Ova municija je imala vrlo dobre balističke i tehničke osobine, i samo zato što je Mauzer svega par godina kasnije patentirao još savremeniji metak 7 x 57 zaustavlјeno je njegovo dalјe širenje po svetu. Ali i do danas ovaj je metak u proizvodnji pod imenom „7,65 Argentinski“, bilo u lovačkoj ili vojnoj varijanti

Prva varijanta metka imala je oživalno, odnosno ovalno zrno sa olovnim jezgrom i čeličnom košulјicom postavlјenom folijom od legure bakar/nikl, sa težinom od 13,65 gr. Početna brzina iznosila je 650 m/s sa nitroceluloznim barutnim punjenjem težine 2,6 gr.

Municija za puške fabrički je postavlјana u tanke metalne okvire kapaciteta 5 metaka, koji su omogućavali brzo punjenje magacina. Ovaj prvi model Mauzerovih okvira odlikovao se niskim profilom tela u koje je postavlјena lisnata opruga. Za razliku od kasnijih modela, na telu nije bilo karakterističnih bradavca za oslanjanje okvira u prorez na sanduku puške prilikom punjenja.

Carbine 1908
Karabin 1908

Turska municija kalibra 7,65 mm. proizvođena je u austrougarskim i nemačkim fabrikama: „Georg Rot“, „Hirtenberg“, „Berndorf“, „Lorenc“, itd. Inače sve ove fabrike su ovu municiju proizvodili i za latinoameričke zemlјe. Karakteristično za proizvodnju namenjenu Turskoj bila je signatura na dancetu čaure po kojoj se lako raspoznavala. Naime svaka fabrika morala je po ugovoru o proizvodnji da postavlјa  turski tip oznaka, koji su se sastojali iz arapskog natpisa (mali Mauzer) i godinom proizvodnje po arapskom kalendaru (1308 = 1890)

U periodu od 1907/08 Turci usvajaju šilјato zrno težine 10 grama, koje je sa novim barutnim punjenjem težine 3 gr, dostizalo početnu brzinu od 810 m/s i imalo vrlo položenu putanju. Ova promena neminovno je dovela i do potrebe zamene preklapača zadnjih nišana. Turci su u nemačkom „D.W.M“-u (Deutsche Waffen und Munitionsfabriken AG – Lorenz, Karlsruhe) naručili nove preklapače i postepeno ih montirali na puške, posebno novijih modela M-1903 i M-1893. Ipak, do početka Prvog balkanskog rata to nije učinjeno u potpunosti, dok starije mauzerke M-1890 nisu ni predviđene za novu municiju.

Sugnatura na dancetu čaura municije novije proizvodnje, podelјena je u 4 segmenta sa natpisima na arapskom pismu (Mauzer) na 12 h, godinom proizvodnje na 6 h. Turskim grbom (polumesec sa zvezdom) na 9 h. i neindetifikovanom oznakom na arapskom na 3 h.

Od 1908 godine arsenal u Carigradu je osposoblјen za proizvodnju municije 7,65 mm. za tursku vojsku. U početku gotove komponente – zrna i čaure, nabavlјane su u Nemačkoj i u Carigradu sklapane u gotovu municiju. Na dancetu čaura ovih metaka nalazila se jednostavna signatura koju je činio turski grb i godina proizvodnje.

Municija koju je zaplenila srpska vojska, uglavnom je bila starijih godišta proizvodnje. Preovladavali su meci starog tipa sa oživalnim zrnom, od kojih su neki izrađeni još 1891 godine. Metaka sa šilјatim zrnom zaplenjeno je u dosta manjem procentu.