Svemirska trka je bila neverovatan prikaz tehnološke izvrsnosti, ali se takođe našla pokazala i kao direktna merna jedinica za superiornost između SAD i SSSR-a. Iako se smatralo da će Amerika na kraju pobediti u trci, Sovjeti su bili u vođstvu na početku. SAD su toliko očajnički želele da sustignu SSSR, da je CIA zapravo uspela da ukrade sovjetski satelit i prouči ga, a da njihovi protivnici to nisu ni znali.
U srcima i umovima ljudi u SSSR-u i SAD, kao i političara, ko god da je pobeđivao u svemirskoj trci, pobeđivao je i u Hladnom ratu. Ovo takmičenje zasnovano na nauci bilo je izazvano vojnom tehnologijom – odnosno razvojem balističkih projektila – i stoga je predstavljalo vojnu snagu svake nacije.
Za početak, Sovjeti prednjače nizom impresivnih prvih stvari, poput postavljanja prvog satelita, životinje i čoveka u svemir. Svet je bio zadivljen ovim dostignućima, što nije iznenađujuće učinilo da Amerikanci izgledaju zastareli u poređenju sa njima.
Pod predsednikom Dvajtom D. Ajzenhauerom, stvorena je Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir ili NASA. Džon F. Kenedi je zamenio Ajzenhauera na mestu predsednika, i iznenađujuće, bio je prilično ambivalentan po pitanju istraživanja svemira.
Ovo se promenilo kada su Sovjeti postavili prvog čoveka u svemir u aprilu 1961. godine. Ovo je primoralo Kenedija da shvati važnost svemirske trke, što je rezultiralo njegovim čuvenim govorom „Mi biramo da idemo na Mesec” u septembru 1962. godine.
U sklopu napora SAD da sustignu zaostatak, doneli su svu pomoć koju su mogli da dobiju od vojske, NASA, pa čak i od Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Pronalaženje satelita Luna
Nakon što su Sovjeti lansirali Sputnjik 1957. i Lunu 1 1959. godine, iskoristili su svoje tehnološko i političko dostignuće tako što su kompletnu opremu nosili na svetsku turneju. Ova turneja je uključivala i Sjedinjene Države, što, gledajući u prošlost, verovatno nije bila najbolja ideja.
Na takvoj turneji, mnogi ljudi, uključujući i neke iz CIA, sumnjali su da će Sovjeti zaista doneti pravi Luna satelit na turneju. Međutim, CIA je planirala da vrši istraživanje bez obzira na to.
Jedne noći nakon zatvaranja izložbe, CIA je poslala operativce da pogledaju satelit Luna. Tačna lokacija i datum kada se to dogodilo nikada nisu otkriveni, ali se spekuliše da se to dogodilo početkom 1960-ih.
Kada su operativci stigli, bili su iznenađeni kada su otkrili da usamljeni sovjetski stražar koji je nadgledao letelicu nije bio na svom mestu. Ušli su u prostoriju i još više se iznenadili kada su otkrili da je izložena letelica pravi Luna satelit.
Tim je navodno proveo sate sa letelicom, praveći beleške i mnoge fotografije kako bi prikupio sve moguće informacije i pomogao sopstvenom svemirskom programu.
Prikupivši znatnu količinu podataka, odlučili su da usled tako ukazane fenomentalne prilike pogledaju detaljno satelit i iznutra.
Međutim, turneja je trebalo da se preseli u drugi grad – potencijalno u Meksiko – pa su na tipičan CIA način skovali holivudski plan da ukradu satelit. Što su, naravno, i učinili.
Hvatanje Lune
Tokom transporta, obezbeđenje oko satelita Luna je bilo neobično opušteno. Nakon zatvaranja izložbe, satelit je bio spakovan i prebačen kaminom do železničke stanice. Pre nego što su ga utovarili u voz, čuvar je proverio sanduke koji su bili spremni za isporuku na sledeću lokaciju izložbe. CIA je primetila da čuvar nikada nije proveravao šta se nalazi u svakom sanduku ponaosob i da niko od njih nije imao očekivano vreme dolaska.
Prema unapred skovanom planu, ovo je bilo idealno mesto za napad. Uverili su se da je Luna satelit utovaren u poslednjem kamionu koji je napustio izložbu i pratili su ga na putu do železničke stanice. Kako nijedan čuvar nije bio u pratnji kamiona, CIA je zaustavila vozača koji je prevozio satelit Luna i smestila ga u hotel preko noći. Kako su to uradili, nije poznato, ali je verovatno uključivalo novac, žene i alkohol.
Kamion je potom odvezen na udaljenu lokaciju i sakriven.
Na železničkoj stanici, čuvar nije ni primetio da poslednji kamion nikada nije ni stigao. Misija je prošla savršeno. CIA je sada bila u posedu satelita i imala je na raspolanju celu noć da ga analizira.
Od 19.30h do 5.00h CIA je demontirala letelicu i fotografisala je do detalja. Kada su prikupili sve što im je bilo potrebno, satelit je ponovo sastavljen, vraćen u sanduk i postavljen među ostale na železničkoj stanici. Sovjeti nikada ništa nisu otkrili.