Lockheed F-104S Starfighter

Slušaj ovaj članak

Odmah po izbijanju Korejskog rata, u kompaniji Lockheed su naložili svom glavnom konstruktoru Klarensu Džonsonu (Clarence L. Kelly Johnson) da otputuje u Južnu Koreju, kako bi se na terenu mogao upoznati sa mišljenjem pilota kakav im novi lovac treba. Podstaknuti svojim iskustvom u sukobu sa novim sovjetskim lovcem A//G-/5. većina pilota je tražila da novi lovac ima mogućnost postizanja velike brzine, te da ima odlične manevarske sposobnosti na velikim visinama i da se njime lako upravlja. Na osnovu toga Klarens je konstruisao lovac nazvan Model-83.

Lovci F-104C Starfighter naoružani sa po dve bombe mase 454 kg, iz sastava 479. taktičkog borbenog vinga u letu iznad Vijetnama oktobra 1966. godine
Lovci F-104C Starfighter naoružani sa po dve bombe mase 454 kg, iz sastava 479. taktičkog borbenog vinga u letu iznad Vijetnama oktobra 1966. godine

U završnom krugu konkursa za novog lovca januara 1953. godine pobedila je kompanija Lockheed sa svojim projektom, ispred kompanija Northrop, North Americom i Republic. Novi avion je dobio fabričku oznaku Model-83, a američko vazduhoplovstvo ga je označilo XF-104. Avion je na zemlji testiran 27. februara 1954. godine, a svoj prvi let obavio je 4. marta iste godine.Prvi prototip XF-104 je izgubljen 11. jula 1957. godine, nakon što mu je otpao ceo rep tokom leta. Pilot se spasao katapultiranjem. Ipak ovaj udes neće zaustaviti nastavak razvoja, tako da je RV SAD već pre ovog nemilog događaja 30. marta 1955. godine od kompanije Lockheeđ naručilo 17 predserijskih 7F-104A, koji bi se koristili za ispitivanja.

Prvi serijski F-104A Starfighter uveden je u naoružanje marta 1958. godine. Spolja je podsećao na YF-104, a pokretao ga je znatno pouzdaniji motor J-79-GE-3B. Pristup motoru je bio veoma jednostavan i lak. Celi Starfighter je u stvari i konstruisan da bude lak za održavanje. Ova verzija bila je naoružana sa dve IC vođene rakete vazduh-vazduh AIM-9B Sidewinder, a od 1959. godine ova verzija će dobiti i top M-61 Vulcan.

Za obuku su urađene verzije F-104B koja je u osnovi slična verziji F-104A sa ugrađenim dvosedim kokpitom i uklonjenim topom. Verzija TF-104A koja je ponuđena RV SAD kasnije je odbačena.

Verzija F-104C Starfighter je predstavljala lovac-bombarder namenjena američkoj komandi TAC. Spoljna razlika između F-104C i F-104A bio je dodatak za popunu gorivom u letu, a koji verzija F-104A nije imala. Ispod trupa verzije F-104C dodat je nov nosač, koji je bio namenjen za nošenje nuklearne bombe B-28. Umesto nuklearne bombe, ova je verzija na tom nosaču mogla poneti i dve IC rakete vazduh-vazduh Sidewinder, ali je to retko rađeno zbog stvaranja velikog otpora vazduha tokom leta. Za pogon upotrebljen je motor J-79-GE-7A koji je imao potisak bez dopunskim sagorevanjem od 44,5 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 70,3 kN. Katapult sedište C-l koje stvaralo probleme na F-104A, na verziji F-104C zamenjeno je boljim C-2. Dvoseda verzija bila je F-104D sa svim poboljšanjima kao i na verziji F-104C.

Verzija F-104G bila je namenjena izvozu i predstavljala je višenamenski avion. Ova verzija je bila namenjena pre svega RV SR Nemačke. Struktura je poboljšana u odnosu na F-104C, ugrađen je novi NASARR radar, novi navigacijski sistem Litton LN-3, novi turbomlazni motor J- 79-GE-HA potiska sa dopunskim sagorevanjem 70,28 kN. Ugrađeno je i novo katapult sedište C-2, koje će se kasnije zameniti boljim sedištem tipa Martin-Baker Mk-7. Izmenjen je sistem za upravljanje, a poboljšane su i kočnice. Rešen je i problem kačenja dve rakete Sidewinder na nosač ispod trupa, koji je bio aerodinamički prihvatljiviji. Izviđačka verzija nosila je oznaku RF- 104G, a dvosed za obuku TF-104G. Nemačka je nabavila 605 aviona F-104G, 145 RF-104G i 137 TF-104G kako bi zamenila F-84 i F-86. Momarička avijacija SR Nemačke koristila je 146 F-104G i 27 RF-104G koji su zamenili lovce Hawker Sea Hawk. U protivbrodskoj ulozi F-104G nosili su dve rakete AS-30 sa radio-vođenjem. Kasnije su te rakete zamenjene boljim raketama tipa Kormoran.

Kanadska kompanija Canadair je za potrebe RV Kanade proizvodila modifikovanu verziju F- 104A, označenu kao CF-104. Pogonjeni su motorom J-79-OEL-7. Prvobitno je ovaj avion bio zamišljen kao nuklearni bombarder, te nije imao ugrađen top i nišan, ali je ta greška ispravljena početkom sedamdesetih godina XX veka, te su u sve CF-104 ugrađeni i top i nišan. Mogao je da nosi NRZ CRV-7 i kasetne bombe BL-755. Budući da je CF-104 bio namenjen jurišnim zadacima, koristio je radar R-24A koji je u stvari verzija radara NAN47Ć7? i nije imao mod za vođenje borbe u vazduhu. Poslednjih 16 proizvedenih aviona Starfighter dobili su unapređenu elektronsku opremu i oznaku CF-104Mk-2.

Lovci F-104G Starfighter RV SR Nemačke u letu juna 1965. godine
Lovci F-104G Starfighter RV SR Nemačke u letu juna 1965. godine

Italijani su za potrebe svog vazduhoplovstva otkupili licencu za verziju lovca F-104S Starfighter, koja je u stvari i najsavrešenija verzija tog aviona. Početak proizvodnje otpočet je u kompaniji Fiat, koja će vrlo brzo preći u kompaniju Aeritalia (danas Alenia). Ukupno je za RV Italije proizvedeno 125 aviona F-104S. Prvi let ,,domaćeg“ F-104S obavljen je 9. juna 1962. godine. Prvi avioni ušli su u upotrebu 1965. godine. Verzija F-104S mogla je da nosi rakete Sparrow po kojim je i dobila oznaku. Tokom osamdestih godina XX veka, Italijani su izvršili usavršavanje aviona F-104S u standard ASA (F-104S-ASA). Usavršili su oružani sistem, ugradili novi radar FIAR R-21G/M1, čija je daljina otkrivanja 70 km, a obezbeđuje ispaljivanje rakete Aspide Mk-1 na ciljeve udaljene do 35 km. Kasnije je i ova verzija modifikovana u verziju F- 104S-ASA/M.

Japan je kupio licencu za 210 lovaca F-104J i 20 dvoseda F-104DJ, koji su proizvođeni u kompaniji Mitsubishi. Ova verzija je bila opremljena NASARR radarom koji je omogućavao rad u modu vazduh-vazduh, a za pogon izabran je motor J-79-IHI-11A. Avioni su povučeni iz naoružanja Japan je kupio licencu za 210 lovaca F-104J i 20 dvoseda F-104DJ, koji su proizvođeni u kompaniji Mitsubishi. Ova verzija je bila opremljena NASARR radarom koji je omogućavao rad u modu vazduh-vazduh, a za pogon izabran je motor J-79-IHI-11A. Avioni su povučeni iz naoružanja tokom osamdesetih godina XX veka i zamenjeni lovcima F-15J Eagle.

U oktobru 1958. godine nekoliko američkih F-104A prebačeno je u Tajvan, ali nisu korišćeni u borbama. Svoju prvu borbenu premijeru F-IO-IA doživeće u rukarna pakistanskih pilota, septembra 1965. godine, tokom rata između Indije i Pakistana. Već sledeći rat između ove dve zemlje vođen 1971. godine, dokazaće da lovac F-IO-IA nije imao šta da traži u sukobu sa indijskim lovcima MIG-21FL.

Ubrzo pošto se rat u vazduhu iznad Vijetnama rasplamsao, već aprila 1965. godine u Vijetnam će biti upućeno 28 lovaca F-104C Starfighter, sa zadatkom da presreću severnovijetnamske lovce. Uprkos velikoj američkoj vazdušnoj premoći, događali su se i gubici. Već 22. jula 1965. godine oboren je prvi F-104C. Planirano povlačenje lovaca F-104C do 25. decembra 1965. godine iz Vijetnama, biće odloženo do jula 1967. godine, zbog pojave lovaca MiG-21 u sastavu RV DR Vijetnam. Pošto je upotreba aviona F-104C u jurišnim zadacima pretrpela debakl, svi avioni Starfighter su iz Vijetnama povučeni do kraja 1967. godine i zamenjeni boljim avionima F-4 Phantom-II.

Tajvan je svoje F-104 koristio u sukobu sa Kinom. Već 13. januara 1967. godine u vazdušnom duelu četiri tajvanska lovca F-104G sa 12 kineskih MiG-Ff oboren je jedan MiG-/9. Ovo je bila prva zvanična vazdušna pobeda Starfightera u svetu.

Međutim, lovac F-104 postao je više poznat po udesima i katastrofama tokom službe, nego kao prava ratna mašina. U nemačkom vazduhoplovstvu bio je poznat kao „leteći mrtvački kovčeg“. Prema nekim izvorima ukupno je u raznim udesima poginulo oko 110 nemačkih pilota. Apsurd je i to, što tokom službe u RV Španije nije zabeležen niti jedan udes aviona Starfighter, za razliku od RV SR Nemačke.

Starfighter se najduže zadržao u naoružanju RV Italije do oktobra 2004. godine, kada su im na smenu došli lovci F-16A Fighting Falcon.

  • Proizvođač: Lockheed Aircraft Corporation.
  • Licenca: Aeritalia, Italija; Canadair Ltd., Kanada; Fokker Aircraft Co., Holandija; MBB, Nemačka; Mitsubishi Heavy Industries Ltd., Japan; SABCA, Belgija.
  • Namena: Jednomotomi mlazni lovački avion, jednosed.
  • Verzije: XF-104 (prototip, dva primerka), YF-104A (predserijski avion, proizvedeno 17 primeraka), F-104A (lovac presretač), NF-104A (primerak za postizanje rekorda), OF-104A (radio-vođena meta, 22 primerka), F-104B (dvoseda za obuku na osnovu verzije F-104A), F- 1040 (lovac-bombarder za potrebe TAC), F-104D (dvosed za obuku na osnovu verzije F-104C), F-104DJ (dvosed za obuku proizveden u kompaniji Mitsubishf), F-104F (dvosed za obuku za potrebe nemačkog vazduhoplovstva), F-104G (višenamenski borbeni avion, proizvođen u više kompanija u Evropi), RF-104G (izviđačka verzija F-104G), F-104J (lovac za japansko vazduhoplovstvo), F-104N (verzija za potrebe NASA, tri primerka), F-104S (verzija za potrebe italijanskog vazduhoplovstva), F-104S-ASA (verzija F-104S sa usavršenim oružanim sistemom i novim radarom), F-104S-ASA/M (modernizovana verzija F-104S-ASA); CF-104 (verzija proizvedena u kompaniji Canadair po licenci), CF-104D (dvoseda verzija proizvedena po licenci u kompaniji Canadair), TF-104A G (verzija za obuku).
  • Pogonska grupa: Jedan turbomlazni motor General Elactric J-79-GE-19, potiska bez dopunskog sagorevanja 52,80 kN, a sa dopunskim sagorevanjem 79,62 kN. U unutrašnjim rezervoarima 3392 litre goriva. U spoljnim rezervoarima do 2770 litara goriva. U rezervoarima umesto municije i topa 462 litre goriva. Maksimalna ukupna količina goriva do 6162 litre goriva. Ima mogućnost punjenja gorivom u letu.
  • Dimenzije: Razmah krila 6,68m; dužina 16,69 m; visina 4,11 m; površina krila 18,22 m2; strela na 25% tetive 18,3 stepena; m.pr. 6760 kg; masa normalna u poletanju 9840 kg; m.maks. 14060 kg.
  • Karakteristike: Brzina – maksimalna na visini 2333 km/h (2,2 maha). Brzina – maksimalna na nivou mora 1464 km/h. Brzina – maksimalna krstareća na visini od 10975 m 981 km/h. Brzina penjanja 133 m/s. Operativni vrhunac leta 17680 m. Taktički radijus dejstva 1247 km. Maksimalni dolet 2920 km. Dužina staze za poletanje 1402 m. Dužina staze za sletanje 990 m.
  • Naoružanje: Ugrađen šestocevni top 20 mm sa rotirajućim cevima M-61 Vulcan sa 725 granata. Kao lovac nosi četiri IC VRP V-V AIM-9B Sidewinder ili dve PRS VRP V-V AIM-7E Sparrow i dva IC VRP V-V AIM-9B Sidewinder ili dva PRS VRP V-V Aspide-IA i dva IC VRP V-V AIM-9L Sidewinder. Kao lovac-bombarder najčešće do 1814 kg ubojnog tereta (na centralnom nosaču do 907 kg i na dva potkrilna nosača po 454 kg), maksimalno do 2200 kg.
  • Razvoj: Prvi let prototipa 4. marta 1954. godine. Uveden u službu marta 1958. godine. Borbena premijera u rukama pakistanskih pilota, septembra 1965. godine tokom rata izmeđuIndije i Pakistana. Povučen iz naoružanja RV SAD decembra 1969. godine. Povučen iz naoružanjaRV Italije u periodu 2002-2004. godine. Ukupno je proizvedeno 2578 primeraka.
  • Korisnici: Belgija, Danska, Grčka, Holandija, Italija, Japan, Jordan, Kanada, SR Nemačka, Norveška, Pakistan, SAD, Tajvan, Turska, Spanija.

Ostavite Vaš Komentar: