ORUŽJE JOSIPA BROZA TITA

Nakon što je BIA pre više od jedne decenije prvi put otvorila svoje arhive i stvari zaplenjene kod Dragoljuba Draže Mihailovića izložila u Vojnom muzeju u Beogradu, njegovo, ali i oružje Josipa Broza Tita postalo je omiljena tema štampe pa i nekih sajtova, na kojima se moglo nači dosta improvizovanih tvrdnji i netačnosti. Kako nikada u potpunosti nisu izneti svi relevantni podaci o svakom primerku pojedinačno, pokušaćemo da bacimo malo vise svetla na ove eksponate, bar prema podacima i fotografijama koje su dostupne. No, podjednaku pažnju zaslužuje i oružje Jopsipa Broza Tita koje se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.

ORUŽJE JOSIPA BROZA TITA

9 mm Walther P-38

Josip Broz Tito je tokom NOB nosio više pištolja. Na većini ratnih fotografija, bar prema futroli, može se zaključiti da je najduže posedovao nemački 9 mm Walther P-38. Na Internetu se može naći opet improvizovana teorija kako je ovo oružje nestalo. No, ono ima daleko zanimljiviju priču.

Naime, jedan od najprogresivnijih američkih političara u prvoj polovini XX veka, Fiorello Enrico La Guardia (1882-1947), čije ime mlađi čitaoci znaju po drugom po veličini njujorškom aerodromu, tokom rata je izražavao divljenje i podršku partizanskom pokretu i Josipu Brozu Titu. Ovo je bilo značajno pošto je La Gvardija, između ostalog, od 1934 do 1945 bio gradonačelnik Njujorka i  zastupnik grada u House of Representatitve. Znajući za njegov doprinos naporima NOVJ, Tito je preko Save Kosanovića Fiorelu La Gvardiji u avgustu 1945 poslao svoj Walther P-38 ”sa kojim je prošao ceo rat”. Pištolj i Titova uramljena fotografija sa posvetom uručeni su La Gvardiji na svečanosti u njujorškoj gradskoj kući 24. avgusta 1945 godine, što je prenela sva značajnija američka štampa. Tito i La Gvardija su uspostavili i prisne lične kontakte prilikom La Gvardijine posete Jugoslaviji, kada je došao u funkciji dugog generalnog direktora United Nations Relief and Rehabilitation Administration (UNRRA).

Znači, Titov ratni valter P-38 se nalazi u zaostavštini Fiorela La Gvardije!

7.65 mm Walther PPK 

U poznim godinama NOB, Tito je od saradnika dobio hromirani pištolj 7.65 mm Walther PP (Polizei Pistole). Naime, prema serijskom broju, 405803k, oružje je bilo proizvedeno 1943 godine. 

7.63 mm Mauser Schnellfeuerpistole

Jedan od zanimljivih Titovih pištolja je i automatski, sistema Mauser, sa separatnim okvirom i kundak-futrolom, sistema Westinger (M30/33, pogrešno nazivan i M712). Kao i ’’šmajser’’ M1941, i automatski mauzer uglavnom je bio u naoružanju Waffen-SS i nemačkih policijskih snaga. Oružje ima standardne signtature ’’WAFFENFABRIK MAUSER OBERNDORF A./NECKAR D.R.u.A.P.’’ (Deutsches Reichspatent und Auslandspatente) a serijski broj je 5019. Ako uzmemo u obzir da su atentatori na kralja Aleksandra u Mareju 1934 godine posedovali iste tipove pištolja sa serijskim brojevima 7391, 7307, 7279 i 7323, Titov primerak potiče iz najranije produkcije, iz 1933 godine.

9 mm Maschinenpistole 41

Toliko popularni ratni nemački MP-40,  poznatiji kao ’’šmajser’’ (Schmeisser), u suštini je konstruisao Heinrich Vollmer (1885-1961) kao ”mašinski pištolj” (Maschinenpistole, automat) u ”Erfurter Maschinen- und Werkzeugfabrik Berthold Geipel GmbH” (ERMA), prvo kao MP- 38 a, potom, MP-40. No, nakon početka rata, Hugo Schmeisser (1884-1953) je oružje preradio utoliko što mu je dodao klasični drveni kundak sa podkundakom. Automat PM-41 su uglavnom koristili pripadnici Waffen-SS i policijske snage. Na Titovom primerku je signatura proizvođača ”C.G. HAINEL, SUHL” i ”PATENT SCHMEISSER”. Na usadniku je naknadno ugravirano ”TITO”.

Automat .45 Thompson M1928A1

Kontakti sa NOVJ su uspostavljeni preko britanske službe Special Operations Executive (SOE). Tako su Crnu Goru 27. maja 1943, kod Crnog Jezera, u okviru Operation Typical, stigli pukovnik Frederick William Dampier Deakin (1913-2005), kapetan  William F. Stuart, radio-operateri narednici Walter Wroughton i Peretz ‘Rose’ Rosenberg (1919-2008), prevodilac Ivan (John) Starčević i šifrant i radio-operater mornaričke pešadije, narednik John Campbell. Sa Titom se sreli u noći 29/30 maja.

Partizanima se 17. septembra 1943. kod Mrkonjić Grada priključila naredna, Maclean Mission (MACMIS), koju su činili  brigadir Fitzroy Hew Royle Maclean (1911-1996), konjički oficir  (iz 1st King’s Dragoon Guards) Robin Evelyn Whetherly (1916-1943), major 1 SAS puka (1st Special Air Service Regiment) Vivian Wakefield Street (1912-1970), John Henniker-Major (1916-2004), tri sapera (inženjerca) – Peter Moore, Donald Knight i Mike Parker i obaveštajni oficir Gordon Alston. Kao obezbeđenje, misiju su pratili narednik Duncan, kapetan Dickson (iz Scots Guards) i kaplar Kelly (iz Seaforth Highlanders); tu su se nalazila i trojica radio-telegrafista a grupi se u poslednjem trenutku priključio stručnjak za izgradnju (čitaj miniranje) komunikacija, američki major Linn “Slim” Farish. Za dobro dobro poznatu fotografiju Tita koji iz sedećeg položaja gađa iz automata M1928A1 postoje dve legende: Vojni muzej je 1982. godine potpisao kao Tito na probnom gađanju u Potocima kod Drvara, februara 1944, dok na Internetu kruži ista slika sa legendom da je na njoj prikazan maršal  Tito kako krajem 1943. godine testira automat Thompson koji mu je na lični zahtev predala britanska vojna misija (Marshal Tito after a march in late 1943 trying out his new Thompson submachine gun which was brought to him by special request of the British Millitary Mission). Automat M1828A1 je najverovatnije predstavljao dar koji je doneo Ficroj Meklejn.

Na sanduku je standardni natpis: SUBMACHINE GUN CALIBRE 45 /AUTOMATIC CARTIDGE / FULL/AUTO/SINGE, S-195622 AUTO-ORDANCE CORPORATION BRIDGEPORT CONNECTICUT U.S.A. U.S. PATENTS / MADE BY LYMAN MIDDLERELD. CONN. U.S.A. 

Tokom drugog svetskog rata, naime, SAD su Velikoj Britaniji, u okviru Lend Lease programa, isporučile oko 107.000 automata Thompson. Oružje dostavljeno Londonu sa prefiksom ”S” uz serijski broj (dijapazon od  S-153219 do S-274118) poticalo je iz produkcije kompanije Savage Stevens a bilo je prepoznatljivo po Cutts kompenzatoru i ranom tipu Lymans zadnjeg nišana. Po serijskom broju S-195622 očito je da je Titov tompson poticao iz britanskog kontigenta.

Automat 7.62 mm Špagina M1941 PPŠ41

Prva sovjetska vojna misija na čelu sa general-lajtnantom Nikolajem Vasiljevičem Kornjejevim (Николай Васильевич Корнеев), stigla je u Drvar 23 februara 1944 godine. Misiju su činili još i zamenici zapovednika Anatolij Gorškov (Анатолий Петрович Горшков) i Stjepan Sokolov (Соколов Степан Васильевич), pomoćnik zapovednika  Nikolaj Patrahaljcev (Николай Кириллович Патрахальцев), seketar Haritonenkov (Г.С. Харитоненков), pukovnik Mihail Tuljenkov (Михаил Василевич Туленков), prevodilac Vladimir Zeljenin (Зеленин Владимир Владимирович), savetnik Saharov i još 18 oficira. Pretpostavljamo da je Kornjejev tada titu darivao automat 7.62 mm PPŠ 41 (Пистолет-пулемёт Шпагина обр. 1941 г.) serijski broj 407. Na kundaku je bila pločica sa posvetom: ”МАРШАЛУ ИОСИФУ БРОЗ – ТИТО ОТ КРАСНОЙ АРМИИ”.