ORUŽJE DRAGOLJUBA Draže MIHAILOVIĆA I NIKOLE KALABIĆA

Nakon što je BIA pre više od jedne decenije prvi put otvorila svoje arhive i stvari zaplenjene kod Dragoljuba Draže Mihailovića izložila u Vojnom muzeju u Beogradu, njegovo, ali i oružje Josipa Broza Tita postalo je omiljena tema štampe pa i nekih sajtova, na kojima se moglo nači dosta improvizovanih tvrdnji i netačnosti. Kako nikada u potpunosti nisu izneti svi relevantni podaci o svakom primerku pojedinačno, pokušaćemo da bacimo malo vise svetla na ove eksponate, bar prema podacima i fotografijama koje su dostupne. No, podjednaku pažnju zaslužuje i oružje Jopsipa Broza Tita koje se čuva u Vojnom muzeju u Beogradu.

Pištolj 9 mm BL FN M1903 serijski broj 10.779

Najveću zagonetku predstavlja pištolj 9 mmBL FN M1903 koji je bio izložen kao oružje zaplenjeno od Dragoljuba Mihailovića. 

Oružje iz fundusa BIA na izložbi u Vojnom muzeju, Beograd, 2010.
Oružje iz fundusa BIA na izložbi u Vojnom muzeju, Beograd, 2010.

Na osnovu patenta br. 163.375 od 12 maja 1902, belgijska firma Fabrique Nationale iz Hestala započela je proizvodnju pištolja FN-Browning M1903 za  municiju 9mm Browning Long (9 x 20mm SR). Fabrika je pokrenula veliku marketinšku kampanju reklamirajući oružje pod nazivima Browning Modèle de Guerre,  Browning Grand Modèle, Pistolet de Guerre i Armee Pistole. Ovi nazivi ukazuju da se FN nadao da će belgijska armija usvojiti M1903 kao standardni pištolj; no, ovaj plan je propao pošto se domaća vojska odlučila za Colt M1903! Tako se FN M1903 pojavio na sekundarnom, civilnom tržištu. 

Pištolj 9 mmBL FN Browning M1903 –navodno Draže Mihailovića
Pištolj 9 mmBL FN Browning M1903 – navodno Draže Mihailovića

Na opšte iznenađenje, 16. decemra 1907. godine Švedska je usvojila FN M1903 u kalibru 9 mm BL (pod opitnom oznakom försokmödell 03, fm/03) za naoružanje svoje vojske; oružje je ovde označeno kao halvautomatisk svensk pistol av modell 1907 ili, jednostavnije, M1907.

Švedska armija je u Herstalu, preko generalnog zastupnika, Paul Berghaus & Co, Göteborg, naručila izradu 10.000 pištolja M1907. Svi pištolji imali su na levoj strani standardni serifni natpis ”FABRIQUE NATIONALE D’ARMES de GUERRE / BROWNING’S PATENT DEPOSE”, belgijske žigove tormentacije, žigove domaće prijemne kontrole (švedska kruna sa inicijalom kontrolora) arsenala Carl Gustafs stads gevärsfaktori iz Eskiltune, te klasične, crne plastične korice sa kartušom i inicijalima FN. Serijski brojevi puncirani na cevi i desnoj strani rama, bili su u dijapazonu od 1815 do 10.815. 

Patetni list br. 163.375 od 12 maja 1902.
Patetni list br. 163.375 od 12 maja 1902.

Od 1917 do 1934, proizvodnju oružja M1907 osvojila je i švedska kompanija Husqvarna Vapenfabriks Aktiebolag. Oružje švedske prizvodnje odlikovalo kartušom sa oznakom H ispod krune na plastičnim koricama i nazivom švedske fabrike utisnutom sa leve strane navlake. Inače, Šveđani su pištolje prodavali i na komercijalnom tržištu, pod oznakom Typ No. 500. Huskvarna je ukupno proizvela oko 89.230 pištolja M1907.

9 mm BL FN Browning M1903 proizvodnje Fabrique Natinale
9 mm BL FN Browning M1903 proizvodnje Fabrique Natinale

Rusija je iste pištolje nabavila posle 1905 godine za Korpus žandarmerije. Ruski pištolji su na desnoj strani rama imali signaturu O.K.Ж. (Областный Корпус Жандармерии) ili  Моск. Стол. Полиция (Московская Столичная Полиция), kombinovanu sa registarskim (koji se razlkovao od serijskog) brojem. Rusija je pištolje 9 mm BL nabavljala u najmanje dve partije (ukupno, pretpostavlha se, 11.000) pošto su se serijski brojevi kretali u dijapazonu od 15.348 do 30.777. U vreme kada su evropski autori imali malo podataka o istoriji naoružanja iza Gvozdene zavese, poznati stručnjak Hans Bert Lockhoven je, na bazi ćirilićnih natisa, izneo pretpostavku da pištolji OKŽ možda potiču i iz Srbije. Pomalo brzopleto, ovu pogrešnu tezu su usvojili i drugi, tako da i danas postoji mišljenje kako se FN M1903 nalazio i u naoružanju vojske Kraljevine Srbije. Konačno, Osmanska Imperija je 1907 godine takođe kupila 8000 pištolja Browning FN M1903 u kalibru 9×20 mm SR za novoformiranu žandarmeriju. Turski pištolji su sa gornje strane navlake imali Tugru sulata Abdulhamid II ibn Abdul’asisaa sa desne – natpis staroturskim pismom Polis i registarski broj. Inače, turski kontigent je obuhvatao serijske brojeve od 27.723 do 35.723. Kako je Osmanska Imperija u to vreme većinu vojnog materijala, uključujući i municiju, nabavljala u Nemačkoj, ovde je pokrenuta proizvodnja metaka 9 mm BL. To je nemačkoj vojsci u Velikom ratu omogućilo da nakon zauzimanja Belgije i Herstala koristi zaplenjene pištolje M1903 u izvornom obliku. Nakon pojave ovog oružja u nemačkoj vojsci, izgrađena je teorija da su oni naknadno adaptirani na municiju 9 mm Luger (9×19 mm), što nije bilo tačno. Inače, ruski i turski pištolji su sa leve strane navlake imali standardne beglijske oznake ”FABRIQUE NATIONALE D’ARMES de GUERRE / BROWNING’S PATENT DEPOSE”.

Holandski 9 mm BL M1907
Holandski 9 mm BL M1907

 Inače, belgijski FN je manju količinu, pretpostavlja se 4.616 standardnih vojnih pištolja M11903 proizveo i za Estoniju a neznatan broj (nekoliko stotina) za Paragbaj i El Salvador.   Belgijanci su proizvodnju obustavili  1927 i pretpostavlja se da su do tada izradili  ukupno 58.442 pištolja M1903.

9 mm BL FN Browning M1903 ruskog žandarmerijskog korpusa
9 mm BL FN Browning M1903 ruskog žandarmerijskog korpusa

Prema svemu navedenom, nameće se zaključak da pištolj FN M1903 sa serijskim brojem 10.779 (bez turskih ili ruskih natpisa) potiče iz belgijskog kontrakta za Švedsku! No, na izloženom primerku još veću zabunu izaziva produžena cev koja viri iz navlake. Standardna dužina cevi bila je 127 mm a ova na izloženom oružju je duža bar za 10 mm. Pomalo podseća na produžetak koji bi omogućavao montiranje prigušivača pucnja. Kako se početna brzina zrna 9 mm BL od 7 grama nalazila u podzvčnoj zoni (300 m/s) moguće je da je neko eksperimentisao i sa ovom mogućnošću. U svakom slučaju, kako nije u pitanju turski FN M1903 (zaplenjen u Balkanskim ratovima ili dobijen za vreme službovanja u Bugarskoj, opet kao ratni plen), ostaje otvoreno pitanje kako je Mihailović mogao da dođe u posed holadnskog oružja. Posebna je zagonateka zašto bi bilo ko od gerilaca nosilo oružje za koje je, bar na našim prostorima, i u ”normalnim ” ratnim uslvima praktično bilo nemoguće nabaviti municiju.

9 mm BL FN Browning M1903 osmanske žandarmerije
9 mm BL FN Browning M1903 osmanske žandarmerije
Pištolj 9 mm Luger P-08 (Luger), serijski broj 131 (bez sufiksa)

Luger je oružje o kome se skoro sve zna. Izgrađen je oko metka 9×19 mm, najčešće municije nemačke i ne samo nemačke vojske u Drugom svetskom ratu. No, P-08 se smatrao zastarelim, pošto ga je još od 1938-1939 godine u naoružanju nemačke vosjke počeo da potiskuje Walther P-38. Oficijelno, Wehrmacht je prestao sa narudžbinama u novembru 1943 ali, u nedostatku P-38, koristio se sve do kraja rata. Zbog slave stečene još tokom Velikog rata, Luger se smatrao jednim od najprestižnijih ratnih trofeja ali su u borbi svi preferirali Walther P-38.

9 mm Luger P-08
9 mm Luger P-08

Za izloženi Luger se mora znati da je morao biti numerisan sa sufiksom (malo latinično slovo ispod broja) za svakih 10.000 komada. Znači: 1-10.000, 1a-10.000a (10.001-20.000), 1b-10.000b (20.001-30.000), 1c-10.000c (30.001-40.000), itd. Numeracija je svake godine počinjala od serijskog broja 1. Zato je svaki pištolj imao žigosanu godinu proizvodnje i proizvođača. Da bi se dala tačna atribuvija konkretnog Lugera, moralo bi se znati da li je uz broj 131 nalazi sufix, te tačnu godinu proizvodnje (utisnutu na  gornjem delu cevi). Proizvođač nije neophodan ali treba obratiti pažnju da se ne pomeša godina izrade sa šifrom proizvođača. Primera radi, ”Mauser” je nosio kodnu šifru ”42”.

Pištolj Walther 9 mm P-38

Izloženi Walther P-38 pripadao je Nikoli Kalabiću, a zaplenjen je prilikom njegovog hvatanja, 5. decembra 1945. O oružju nije dato više podataka. Na desnoj strani plastične korice, neposredno ispod navlake, ugravirana je kurzivom ćirilićna posveta ”Чика Пери’’ a ispod, inicijal ’’M’’ (Mihailović?). Ovaj poznati pseudonim potvrđuje da je pištolj pripadao Nikoli Kalabiću i, navodno, bio je poklon Draže Mihailovića. 

Pištolj .45 Colt M11

U postavci se nalazio pištolj .45 Colt M1911. No na priloženoj legendi je dat samo patentni natpis i to pogrešno prepisan:

  • PATENTED APR. 20. 1897. SEPT. 9. 1902. COLTS PT. F.A. (MPS ili MAS) GO
  • OSC 3 805 FEB. 14. 1911. AUG. 19. 1913. HARTFORD CT USA

Tačan i kompletan natpis na Koltu M1911 bio je:

  • PATENTED APR. 20. 1897. SEPT. 9. 1902.           
  •  COLT’S PT. F.A. MFG. CO DEC.19.1905. FEB.14.1911.AUG.19.1913.                
  • HARTFORD.CT.USA
  • UNITED STATES PROPERTY
  • MODEL OF 1911. U.S.ARMY
  • No…………………………………..

Kako se u SAD čuva kompletna dokumentacija o proizvodnji pištolja Colt M1911 i M11A1, kada bi imali serijski broj (od 1912. do 1957. proizvedeno je 2.695.000 pištolja M11), tačno bi se utvrdila godina proizvodnje i kome je oružje dodeljeno.

20. Pištolj .45 Colt M1911 i M1911A1
20. Pištolj .45 Colt M1911 i M1911A1

No, ovde se postavlja pitanje kome je pripadao Colt M1911. Tokom boravka mislije Office of Strategic Services (OSS) sa američkim pukovnikom Albertom Sajcom (Albert Blazier Seitz, 1898-1962), koji je u Jugoslaviju stigao 23 septembra 1943, snimljena je fotografija na kojoj Albert Blazier Seitz pištolj Colt u standardnoj vojnoj futroli predaje Nikoli Kalabiću!

Karabin .30 M1

Nešto kasnije, članovi misije Robert Harbold McDowell (1894-1980), George “Guv” S. Musulin (1914-1987) i Nikola (Nick) Andrew Lalich (1916-2001) pokonili su Draži Mihailoviću karabin .30 M1 (United States Carbine, Caliber .30, M1). Na jednom od fragmenata nemog filma snimljen je (najverovatnije) Nikola Lalić kako Draži objašnjava rukovanje karabinom. Kasnije je Mihailović snimljen više puta kako nosi ovo oružje. Na žalost, na izložbi je prikazan samo jedan okvir za 15 metaka karabina .30 M1 dok se o samom oružju ne zna ništa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.