JUGOSLOVENSKI PISTOLJ 7,65 mm Ruby – VTZ 1933

Na pojavu poluautomatskih pištolja u srpskoj, a kasnije i jugoslovenskoj vojsci, presudno će uticati katastrofalni ljudski i materijalni gubici nastali tokom povlačenja preko Albanije 1915. godlne.

General Žofr, komandant francuskih armija na Istoku, 20. februara 1916. godine dostavio je šefu svoje vojne misije pri srpskoj vojsci, generalu De Mondeziru, instrukciju u kojoj kaže da se Treća Republika obavezuje da savezničkoj (srpskoj) armiji dostavi kompletno novo naoružanje. Na konferenciji u Šentijiu, održanoj 12. marta 1922. godine, pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande, pukovnik Petar Pešić, podneo je saveznicima referat o gubicima srpske vojske u ratnom materijalu. Tom prilikom Francuzima su dostavljene i srpske potrebe u oružju. Vojni izaslanik kod saveznlčke Vrhovne komande u Parizu, general Mihailo Rašić, 1. jula 1916. godine uputio ie izveštaj u kome se kaže da je Francuska prihvatila zahteve iz Pešićevog referata i da će srpskoj vojsci, izmedu ostalog oružja, isporučiti i 5.000 pištolja.

Zaista, prema zvaničnom dokumentu ”O prijemu materijala”, srpska armija je do 14. jula 1916. dobila ”5.000 automatskih pištolja”. Isti broj pištolja navodi se i u francuskom dokumentu isporuke ratnog materijala (srpskoj vojsci) izvršene do 1. oktobra 1916. godine. No indikativno je da se ni u srpskom ni u francuskom dokumentu ne navodi sistem i model pištolja.

Prve generalije o ovom oružju donosi tek 1921. godine potpukovnik Deltal. Francuski vojni ataše u Beogradu, Deltal, te godine je Parizu poslao izveštaj o naoružanju vojske novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata I Slovenaca. U dopisu se navodl da mlada vojska raspolaže približno sa ”4.000 (?) francuskih pištolja 7,65 mm sistema Ruby i Action”. To je bilo oružje koje je Srbija pet godina ranlje dobila u vidu savezničke pomoći.

Za navedene francuske pištolje vezana je interesantna priča. U periodu 1909-1910. godine španska industrija osvojila je proizvodnju novog komercijalnog oružja tipa Eibar. Ovi pištolji izrađeni su oko municije 7,65×17 mm, proizvodili su se u kapacitetu od 5 iii 7 metaka a bazirali su se na Brauningovim modelima iz 1903. i 1906. godine. Naime, oružje tipa Eibar funkcionisalo je na principu slobodnog zatvarača. Cev pištolja bila je nepokretna, vezana za ram pomoću tri radijalna ispusta. Povratna opruga plasirana je ispod cevi i poseduje svoju vodicu. Udarač u vidu oroza bio je skriven, smešten u zadnjem delu rama. Shodno tome, udarna opruga nalazila se u dršci i imala je dvostruku funkciju; obezbeđivanja energije udaraču i fiksiranja utvrđivača okvira. Oružje je posedovalo mehaničku kočnicu, plasiranu neposredno ispod navlake a iza obarače.

Robusna i jednostavna konstrukcija pištolja, kombinovana sa tada veoma popularnom municljom i relativno niskom maloprodajnom cenom, garantovala je ovom proizvodu komercijalni uspeh. Ovo je shvatio i vlasnik jedne od najpoznatijih španskih fabrika oružja, „Gabilondo y Urresti” iz Elgoibar-a. No, Gabilondo je odlučio da ode i korak dalje; fabrički konstruktorski tim je tokom 1914. godine projektovao pištolj tipa Eibar kapaciteta 9 metaka i patentirao ga pod komercijalnim nazivom Ruby. Osnovna ideja firme iz Elgoibar-a bila je da se oružje povećanog kapaciteta plasira na inače zahvalno tržište SAD i Južne Amerike. No, početak Prvog svetskog rata iznenada je u prvi plan izbacio daleko zahvalnijeg i sigurnog kupca Naime, prva ratna godina pokazala je da u francuskoj armiji vlada veliki nedostatak oružja za ličnu odbranu komandnog sastava i boraca specijalnih odeljenja (mitraljesci i slično). Ova činjenica primorala je Francuze da zbog preopterećenosti domaće industrije komercijalno oružje koje bi odgovaralo minimalnim vojmm normativima potraže u neutralnim zemljama.

Znajući za ovo, praktični Španci su u Parizu, između ostalih konstrukcija, ponudili i oružje sistema Ruby. Nakon niza testova, Francuska je za jedan od standardnih vojnih pištoija zaista usvojila Ruby, označivši ga kao Modele 1915. Shodno tome, maja 1915. godine došlo je do sklapanja prvog ugovora s Gabilondom; španska firma se obavezala da će Francuskoj mesečno isporučivati 10.000 pištolja Ruby M 1915. No, samo dva meseca kasnije, Pariz je osnovni ugovor proširio zahtevom da se mesečna kvota poveća na 30.000 pištolja. Tada se ispostavilo da su Gabilondovi kapaciteti nedovoljni za tako obimnu serijsku proizvodnju. Da bi ipak ispunio uslove aneksa ugovora, osnovni proizvodač Ruby-ja je u posao uključio još četiri španske firme. To su bili „Bruno Salaverria y Cia”, „Eceloaza y Vicinai y Cia” i „Hijos de Angel Echeverria y Cia” iz Eibar-a kao i „Amera Elgoibares y Cia” iz Elgoibar-a. Sem toga, kompanija „Esperance y Unceta” je pod Gabilondovom patronatom 1917. godine u Guernici osnovala novu fabriku, „S.A. Alkartasuna” (Alkar), zaduženu isključivo za razvoj i proizvodnju pištoija tipa Ruby. Sve ove fabrike obavezale su se da će Gabilondu mesečno isporučivati najmanje 5.000 pištolja M1915, signiranih zaštićenih imenom Ruby; u slučaju neispunjenja mesečne kvote, kooperanti su morall plaćatl izuzetno visoke penale.

No, sve obimniji zahtevi za pištojima kojl su permanentno stizali iz Francuske, uskoro su prevazišli proizvodne mogućnosti svih šest španskih firmi. Ovo je primoralo osnovnog nosioca ugovora na sledeći, još liberalniji korak; Gabilondo je u proizvodnju pištolja M. 1915 uključio fabriku „Esperanza y Unceta’’ iz Gernike i ejbarske firme „S. A. Royal Vlnicitor”, Retolaza Heranos y Cia”, „Beistegui Hermanos” i „Franciso Arizmendl y Goenaga”. Ovih pet fabrika obavezalo se da će izradivati oružje po modelu Ruby, sa cenom kontrolisanom od strane Gabilonda. No, novi proizvođači su zadržali pravo da pištolje, ukoliko to žele, žigošu sopstvenim nazivima. To je, praktično, značilo kraj monopola imena Ruby u kontigentima namenjenim Trecoj Republici, odnosno, Španija je Francuskoj počela da isporučuje sve vrste pištolja tipa Eibar u kalibru 7,65 mm. Uskoro, u isti posao uključili su se još neki proizvođači iz Eibara: „Azanza y Arrizabalaga”, „Arizmendi, Zulaica y Cia’, „Izidro Gaztana’’, „Erquiagay Cia’’, „Urrejola y Cia” i „M. Zulaica y Cia”. Poznato je da je sam Gabilondo do 1918. godine Trećoj Republici liferovao između 150 i 200 hiljada Ruby-ja O količinl pištolja tipa Ruby i Eibar, izrađenh u ostalim kontraktualnim firmama nema sačuvanih podataka. Sem španskih proizvoda francuska armija je koristila i niz pištolja kalibra 7,65 mm, takode baziranlh na Brauningovom rešenju slobodnog zatvarača ali domaće provenijencije. Konkretan primer je pištolj koji u svom izveštaju iz 1921. godine spominje potpukovnik Deltal; radi se o oružju Action No 2 Modele 1915 u proizvodnji firme „Les Ouvriers Reunis’.

Mora se priznati da ni Deltaiovo lakonsko navodenje sistema Ruby i Action ne baca mnogo svetla na oružje u opremi vojske SHS odnosno Kraljevine Jugoslavije. Detaljniji opis ovih pištolja publikovan je tek tokom četrdesetih godina u Vojno-tehničkom Zavodu u Kragujevcu. Oružje francuske provenijencije kapaciteta 7 metaka poticalo je iz proizvodnje ”Les Ouvriers Reunis”; s leve strane navlake nosilo je navedenu signaturu proizvođača i naziv „Pistolet Automatique »ACTION No 2/Modele 1915. 7,65″, a u Jugoslaviji je nazvano „Pištoljima 7,65 mm M.15 AK” (sufiks od Aksion=Action) i RB ( sufiks RB od Rubi=Ruby). Konačno, oružje istog kapaciteta, ali u proizvodnji firme „ARIZMENDI Y GOENAGA— EIBAR’, s natpisom „PISTOLETE AUTOMATIQUE IDEAL, u Jugoslaviji je vođeno kao ”Pištolj 7,65 mm M.15 EJ’’ (sufiks od Ejbar-Eibar). Martinov je očigledno zanemario neke, po njemu, nevažne činjenice. Naime, J. Howard Mathews (Firearms Identification) je objavio jugoslovensko devetometno oružje (9 VTZ 1933, ser. br. 1.005), koje s zadnje leve strane rama nosi žig GU u ovalu. Žig ukazuje da pištolj potiče iz Gabilondove produkcije, odnosno, da predstavlja originalni Ruby M15 (M.15 RB). No, u zbirci Muzeja grada Novog Sada postoji devetometni pištolj (9 VTZ 1933, ser. br. 961, Inv. br. 1.141) koji s leve strane rama nosi oznaku RH. Ovi inicijali znače da je oružje izrađeno u fabrici .Retolaza Hermanos’’ iz Eibara. Kao što je poznato, firma ”Retolaza Hermanos y Cia” ugovorom o izradi pištolja 7,65 mm nije bila obavezna da koristi zaštitno ime Ruby, odnosno, spadala je u istu grupu s fabrikom Arizmendi y Goenaga koju navodi i Martinov. Sem toga, danas je sačuvan i znatan broj pištolja tipa Elbar u izvornom obliku, proizveden u španskoj fabrici ”De Martin a Bascaran – Eibar” (Martin, s žigom MB). Ovakav pistolj, sa serijskim brojem 37.464, nalazi se i u zbirci Muzeja grada Novog Sada (inv. br. 1- .245). Očito, Francuzi su Srbiji isporučili pištolje M 1915 proizvedene ne samo kod Gabilonda i Arizmendija. To znači da su u Kraljevini Jugoslaviji sufiks RB nosili svi pištolji sa zaštitnim imenom Ruby, odnosno, pištoljl izrađeni u prvih šest španskih kontraktualnih firmi. S druge strane, sufiks EJ pripao je svom ostalom oružju tipa Eibar odnosno, oružju u produkcijl ostalih španskih firmi.

Godine 1933. u Jugoslaviji je doneta jedna potpuno tracionalna odluka. Naime, vojni ministar je 1933. godine potpisao da se svi sačuvani (špansko-francusko-srpski) pištolji M.15 preimenuju u oružje modela VTZ 1933 (VTZ od kragujevačkog Vojno-tehničkog zavoda u kome je trebalo vršiti izmene), sa brojnim prefiksom koji će označavati kapacitet okvira. Tako su ovi ratni veterani prikupljani iz komandi i ustanova gde su bili na rukovanju ili čuvanju i upućeni u Kragujevac na „prekrštavanje”. U VTZ-u pištolji su bili reparirani, potom su im uklonjene sve izvorne oznake i serijski brojevi i nanovo su žigosani novim nazivima i serijskim brojevima. Pištolji 7,65 mm M15 AK dobili su natpis PIŠTOLJ 7,65 mm – 9 V.T.Z. 1933.

S druge strane naredba se odnosila i na sedmometno oružje Aksion koje ponelo novi naziv: PIŠTOLJ 7,65 mm – 7 V.T.Z. 1933.

Na ovaj način pištolji su dobili nove signature o provenijenciji, što nije imalo nikakvog taktičko-tehničkog, a pogotovo finansijskog opravdanja za uklanjanje izvornih oznaka a tako je zbunilo domaće i inostrane posleratne stručnjake koji su izradu ovih pištolja nezaslužno pripisali Vojno-tehničkom Zavodu u Kragujevcu. Štaviše neki od njih tvrde da je oružje VTZ 1933 u stvari misteriozni pištolj Lazara Jovanovića. Ovo je utoliko neozbiljnije ako se u obzir uzme da su niz godina nakon rata u registrima Jugoslovenske Narodne Armije egzistirali pištolji 7,65 mm Eibar (f) znači originalno oružje tipa Ruby (RB) ili Eibar (EJ). Doduše, za ove pištolje teško je reći da li potiču iz ratnog plena ili su zaostali od bivše jugoslovenske vojske. Naime, Francuzi su svoje pistolje M. 1915, pod nazivom ”Pistolet automatique Type Ruby”, koristili u periodu od 1918-1940. kao oružje štabnih oficira, tenkista i pomoćnog osoblja. Nakon sloma Treće Republike, Nemci su zaplenili rubije i pod šifrovanom oznakom Pistole 642 (f) uveli u naoružanju Luftwaffe-a. Sigurno je da je deo ovih pištolja tokom 1944-1945. godine dospeo u ruke NOVJ odnosno Jugoslovenske Armije.

RASKLAPANJE PIŠTOLJA 7 I 9 VTZ 1933

Delimično rasklapanje oružja vršilo se radi redovnog čišćenja u trupi. Predratno jugoslovensko pravilo propisalo je pet radnji tokom rasklapanja pištolja:

1. Pritisnuti osigurač okvira unapred za toliko da se zub odvoji od dna okvira, obuhvatiti prstlma dno i izvući okvir iz drške. Proveriti da li je oružje ispražnjeno.
2. Povući navlaku u nazad tako da zub kočnice može ući u zarez navlake; utvrditi navlaku u zadnjem položaju pomoću kočnice.
3. Okrenuti cev u levo za 1/3 kruga tako da se prstenasti ispusti na cev oslobode žlebove rama (usadnika); izvući cev iz ležišta
4. Osloboditi kočnicu od zareza navlake i navlaku povući unapred dok se ne oslobodi od rama (usadnika).
5. Povratnu oprugu sa vođicom (osovinom) povući napred i izvaditi iz rama (usadnika). Sklapanje oružja vrši se obrnutim redosledom.

MUNICIJA 7,65 mm BROWNING

Srpska vojska je do 1. oktobra 1916. godine, uz 5.000 pištolja, dobila I 35.000 metaka za isto oružje. Ova municiia bila je francuske provenijencije, izrađena u zavodu ”Societe Francaise des Munitions” (50 Rue ND des Victories, Paris; signaura na dancetu čaure SFM). Neposredno nakon prvog svetskog rata u novoformiranoj Kralievini SHS zatekle su se velike količine municije 7,65 mm Browning austrougarskog porekla. Ovi meci poticali su iz produkcije firme ”Georg Roth AG” (Wien, Pressburg, Lichtenvorth; signatura na dancetu GR), Enzesfelder Munitions und Metallwerke Anton Keller AG. Hirtenberg (signatura H), ill drugih fabrika bivše Monarhije. Austrijska municija ušla je u upotrebu kod jugoslovenske vojske, sa tlm što su meci iz produkcije G. Roth svrstani u prvu klasu. U katalogu ove firme, štampanom pred Prvi svetski rat (sinne anno), čaura metka 7,65 mm Browning nosila je oznaku 619 (dužina čaure 7,65 mm), a mogla se kombinovati sa zrnima 562 (prečnika 7,8 mm i težine 4,55 g) ili 602 (prečnika 7,8 mm i težine 4,7 g). Inače, kataloška oznaka gotovog Rothovog metka bila je 619/562. Otprilike u isto vreme, u radnji ”Z. Bertalan és Társa” (Budapest IV, Múzeum körút 29), pakovanje od 100 metaka 7,65 mm Roth-ove izrade koštalo je 10,4 forinti, a pakovanje istih metaka drugih fabrikanata vredelo je svega 8,7 forinti.

Nakon 1935. godine sa produkcijom municije 7,65 mm Browning počela je i jugoslovenska fabrika FOMU („Fabrika oružja i municije AD – Užice’’; signatura na dancetu FOMU). Pakovanje od 100 metaka domaće provenijencije vredelo je 1937-1940. godine vredelo 200 dinara.

Inače, još od 1922. godine, Jugoslavija je permanentno uvozila municiju 7,65 mmx17 (Browning) iz Belgije od poznate fabrike .Fabrique Nationale’ iz Herstal-a (signatura FN). Bez obzira na porekio, jugoslovenska vojska je municiju čuvala u originalnim kartonskim kutijama koje su primale po 25 metaka. Ove kutije pakovane su u austrijske drvene sanduke M1888.

TAKTIČKO-TEHNIČKI PODACI: