Ekranizovane heroine Drugog svetskog rata

Tokom Drugog svetskog rata žene, iako nisu uvek bile u zavidnom položaju u odnosu na muškarce, morale su da obuku uniforme i da se bore rame uz rame s njima. Rat je imenica muškog roda, ali su se, kako na frontovima tako i u raznim tajnim organizacijama, heroine isticale ne samo lepotom, nego i veštinama na kojima su im zavideli mnogi vojnici.

U nastavku sledi prikaz heroina iz Drugog svetskog rata koje su inspirisale ekranizaciju njihovih života na filmu:

Sophie Scholl 
Scarlett Johansson kao Rosie (Sophie Scholl) u Jojo Rabbit (2019)

Rođena 1921. godine na jugu Nemačke, Scholl i njena druga braća i sestre odrasli su u svetu nacističkih omladinskih grupa. Međutim, kako je odrastala, počela je da preispituje moral fašističkog sistema utemeljen u narodu, odnosno zemlji koju je volela. Tokom studija na Univerzitetu u Minhenu, pridružila se grupi otpora koju su vodili studenti, a čiji je član bio i njen brat.

Grupa otpora pod nazivom Bela ruža, u kojem su ubrzo Sofi i njen brat Hans bili neizostavni deo, vršili su dužnosti putem objavljivanja pamfleta i crtanjem grafita koji su osuđivali naciste, njihov politički sistem i rat. To je ujedno bio i pacifistički pokret koji je stekao takvu snagu da su njegovi članovi počeli da distribuiraju flajere otvoreno, umesto tajno.

Međutim, Gestapo ih je na kraju sustigao. Sofi je na kraju osuđena na giljotinu uz odrubljivanje glave početkom 1943. godine.

U ekranizovanoj satiri iz 2019. godine “JoJo Rabbit”, opisujući period nacističke ere, Scarlett Johansson glumi Rosie, anti-nacističku majku koja je potajno umešana u pokret nenasilnog otpora koji deli pamflete i flajere s porukom „slobodne Nemačke“. Rosie je oličenje Sophie Scholl i svim onim ostalim nemačkim pacifističkim otpornicima koji su pokušali da promene sistem.

Marlene Dietrich
Diane Kruger kao Bridget von Hammersmark (Marlene Deitrich) u Inglourious Basterds (2009)

Rođena u Berlinu 1901. godine, Marlen je postala jedna od najglamuroznijih svetskih filmskih zvezda, pojavljivala se u mnoštvu holivudskih filmova i bila nominovana za Oskara. 

Njen put do uspeha svetske zvezde, privukao je pažnju zvaničnika Nacističke partije, uključujući Adolfa Hitlera, koji je želeo da iskoristi njenu slavu u svoju korist. Nudivši joj unosne ugovore za snimanje uloga u filmovima o Trećem rajhu, hteli su da je pridobiju, ali se ona javno se odrekla nacizma, prijavivši se za američko državljanstvo neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata.

Tokom rata, njena najbitnija uloga ogledala se u pomaganju nemačkim i francuskim prognanicima da dođu u Ameriku, uz fond koji je osnovala kako bi im pružila finansijsku podršku. Obišla je SAD prodajući ratne obveznice gde je ujedno i nastupala za savezničke trupe koje su se borile u Africi i Evropi. Bila je odlikovana američkom Medaljom slobode kao i francuskom Legijom časti (Légion d’honneur).

U filmu Prokletnici (Inglorious Basterds) Kventina Tarantina iz 2009. godine, u kome se radnja odigrava u periodu Drugog svetskog rata, Diane Kruger glumi Bridget von Hammersmark, popularnu filmsku zvezdu u nacističkoj Nemačkoj i špijunku savezničkih sila. Njen lik je u potpunosti nadahnut životom Marlen Ditrih.

Noor Inayat Khan
heroine
Freida Pinto kao Noor Inayat Khan u Spy Princess

Noor Inayat Khan, rođena u Moskvi na dan Nove godine 1914., bila je potomak indijskog princa. Tokom Drugog svetskog rata postala je tajni agent Uprave za specijalne operacije (SOE- Special Operations Executive) i bila je prva žena radio-operater poslata u okupiranu Francusku kako bi pomogla francuskom pokretu otpora i poruke koje je poslala natrag Blightiju značajno su pomogle uspehu iskrcavanja  tokom Dana D.

Na kraju je bila uhvaćena od strane Nemaca koji su je mučili radi dobijanja informacija. Čitav pokušaj je bio bezuspešan jer nije otkrila ništa osim lažnog imena. Posle meseci provedenim u samici, i ruku i nogu vezanih u lance, sprečavajući da hoda uspravno, Noor su prebacili u koncentracioni logor Dahau. 13. septembra 1944. godine, Noor su streljali. Njene poslednje reči bile su: „Liberte“. Posmrtno je odlikovana britanskim Krstom kralja Džordža (George Cross) i francuskim Ratnim krstom (Croix de Guerre).

Nancy Wake
heroine
Cate Blanchett kao Charlotte Gray (Nancy Wake) u Charlotte Gray (2001)

Bila je jedna od najodlikovanijih žena u okviru Saveza tokom Drugog svetskog rata. Nensi je rođena na Novom Zelandu, odrasla u Australiji, studirajući novinarstvo u Londonu pre nego što se preselila u Francusku. Udala se za francuskog biznismena Henrija Fiocca, a u periodu izbijanja rata, živela je u Marseju. 

Kada je Francuska izgubila, pridružila se francuskom Otporu, izigravajući kurira i pomažući oborenim savezničkim vazduhoplovcima da izbegnu zarobljavanje. 1943. Gestapo je pokušao da je uhapsi, a znajući to, poljubila je muža na rastanku i uspela da pobegne, i na kraju završila u Britaniji. Njenog muža su uhvatili, mučili, kasnije i pogubili, a on nikada nije otkrio gde se nalazila njegova supruga.

Pridruživši se britanskoj Upravi za specijalne operacije (SOE- Special Operations Executive), dobila je formalnu obuku pre nego što se padobranom “vratila” u okupiranu Francusku. Njen povratak značio je organizovanje, prijem i distribuciju oružja, kao i obezbeđivanje svih sredstava za pokret Otpor. Takođe je učestvovala u racijama i napadima na nemačke baze, konvoje i zalihe. U jednom iznenadnom napadu, veruje se da je golim rukama ubila vojnika SS-a (Schutzstaffel – Bezbednosni ešalon Nacističke partije).

Nakon završenog rata, Nensi je odlikovana britanskom Medaljom Kralja Džordža VI, američkom Medaljom slobode i francuskom Medaljom pokreta otpora, kao i sa tri Ratna krsta (Croix de Guerre). 

Priča o njenom životu, inspirisala je Sebastiana Faulksa da stvori lik Charlotte Gray u svom istoimenom romanu iz 1999. godine. Knjiga govori o mladoj ženi koja postaje britanski agent Uprave za specijalne operacije (SEO) koja je poslata u Vichy (Francuska) kako bi pomogla francuskom otporu. Knjiga je adaptirana u film 2001. godine, a Cate Blanchett je pripala uloga Charlotte Gray.

Nancy Wake, stvarna Charlotte Gray, umrla je 2011. u 98. godini.

Odette Sansom
heroine Odette
Anna Neagle kao Odette Sansom u Odette (1950)

Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Odette Sansom, inače rođena Francuskinja, živela je u Britaniji sa svojim suprugom. Pridruživši se britanskoj Upravi za specijalne operacije (SOE) i nakon završetka obuke, angažovana je u okupiranoj Francuskoj pružajući pomoć francuskom otporu.

Početkom 1943. Gestapo je uhvatio Odet. Bila je brutalno mučena u cilju dobijanja značajnih informacija, ali ih ona nikada nije otkrila. Uprkos tome što su joj čupali nokte na nogama i najstrašnije šibali po već osakaćenom telu sa ožiljcima, ona nikada nije posustala, spašavajući svojim žrtvovanjem živote mnogih agenata u tom procesu.

Na kraju je poslata u koncentracioni logor Ravensbrück, logor isključivo za žene, smešten u severnoj Nemačkoj. Oko 3.500 žena služile su kao čuvari nacističkih koncentracionih logora tokom rata i sve su počele u Ravensbruku. Procenjuje se da je oko 30.000 ženskih zatvorenika izgubilo život u tom logoru. Iako je Sansom izdržala užasne, nehumane uslove u kampu, bila je jedna od srećnica koja se izvukla živa. 

Posle rata, svojim svedočenjem protiv svih zatvorskih čuvara Ravensbruk optuženih za ratne zločine, uvećala njihove kazne. Za svoje ratne napore nagrađena je Krstom kralja Džordža VI.

1950. njena priča bila je u žiži javnosti zbog britanskog ratnog filma – Odette. Odette je tokom snimanja služila kao tehnički savetnik  u kome je napisala ličnu poruku koja se prikazuje na kraju filma. Postala je nacionalna heroina i stekla slavu.

Odette je živela do svoje 82. godine, preminuvši 1995. godine.

Anela Džuteski

autor za oruzjeonline.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.