Kenedi i Đinđić – Oružje nije važno

O atentatu na predsednika SAD, Džona Kenedija, već smo pisali. Ovde želimo da skrenemo pažnju na neke elemente koji su slični sa atentatom na našeg premijera, Zorana Đinđić a. Reč je o tome da u slučaju atentata nije toliko bitna uvežbanost ubice i vrsta oružja. Odgovornsot za zaštitu ličnosti prvenstveno snose službe bezbednosti, neposredno obezbeđenje i planiranje istog te pažljiva analiza svih naznaka mogućeg zločina, bez obzira koliko pretnje delovale benigno. Naime, već pomalo izlizana fraza da ako neko želi da izvši atentat snajperom, u tome će i uspeti, ima u sebi dosta elemenata istine.

HKG3ZF iz koga je ubijen Zoran Djindjic
HK G3ZF iz koga je ubijen Zoran Djindjic

   Već legendarni atentat na predsednika SAD, Džona Ficdžeralda Kenedija 1963 godine, u nizu elemenata asocira na fatalni atentat na našeg premijera, Zorana Đinđića, 12 marta 2003 godine. U istrazi oko ubistva učestvovale su sve naše službe, američki FBI (kao i u slučaju Dž, F. Kenedi) ali i čuveni nemački ured BKA. Stručnjaci nemačkog Saveznog kriminalističkog ureda KT 21 i CD 12, u saradnji sa našim ekspertima, učestvovali su u toku ispitivanja u Beogradu, 13. i 14. marta 2003. godine. Veštačenje je vršeno u Visbadenu do 3. aprila 2003. godine.

   Odmah možemo reći da se nemački izveštaj u većini detalja poklapao sa izveštajem naših istražnih organa, izjavom optuženog strelca, te zaključcima veštaka, dipl. ing. Milana Kunjadića i dr Dušana Dunjića.

    Zaključak na 21. strani pobija sve nezvanične verzije o više strelaca: ”Na osnovu ispitivanja, nije se došlo ni do ulaza na dodatne pogotke (više od dva) niti o drugim mestima sa kojih je moglo da se puca”.

Puska nije vazna - Carcano iz koga je ubijen Kenedi
Carcano iz koga je ubijen Kenedi

   Nemci su nepobitno zaključili da je atentat izvršen iz jurišne puške 7,62×51 mm NATO Heckler & Koch G3 ”standard”, odnosno, prema prednjem usadniku, ”eksportne” verzije (HKG3ZF). Sa oružja je bio uklonjen skrivač plamena-kompenzator. Puška je bila kombinovana sa nemačkim vojnim optičkim nišanom ”Karl Zeiss”, Oberkochen, Württenberg, tip ”Diavari – DA” (Hensoldt Fero Z24 4×24 Carl Zeiss Diavari-DA 1,5-6x), kontrolni broj nemačke Savezne službe za oružje (orao, BWB – Bundesamt für Wehrtechnik und Beschaffung/1436) – serijski broj 1.304.903. Iako je ovaj nišan prestavljao standardnu optiku Bundesvera, zanimljivo je da BKA nije uspeo da ustanovi kome ga je fabrika isporučila. Još jedan zanimljiv detalj je i poreklo same puške. Neko je krajnje stručno, sa leve strane usadnika okvira, autogenim sečenjem ili bušenjem, uklonio naziv proizvođača i serijski broj. No, na donjoj strani cevi i na usadniku, otkriveni su žigovi ”RSAF”, ”kruna” i ”F”, koji su brižljivom majstoru, tokom uništavanja oznaka, promakli. Ovo je upućivalo da je kompletni G3, ili bar delovi, bio izrađen u britanskoj ”Royal Small Arms Factory” (RSAF), te da su, nakon tormentacije, žigosani britanskim oznakama. Svi dalji elementi nemačkog izveštaja poklapali su se sa do tada poznatim zvaničnim podacima. Na Zorana Đinđića pucano je dva puta, iz sedećeg položaja, kroz prozor kancelarije br. 55/II zgrade u ulici Admirala Geprata br. 14. Pravolinijsko rastojanje do cilja bilo je 134 m, deklinacija (ugao nagiba) iznosio je 6,25°, a putanja zrna iznosila je 135.3 metra. Zrno je ovo rastojanje savladalo za 0,175 sekunde. Da se cilj kretao prosečnom brzinom od 5 km/h kao što je bio slučaj kod atenatata na Dž. F. Kenedija, za navedeno vreme moglo se desetiti da zrno promaši cilj. Đinđić je, međutim, zbog štaka, bio praktično nepokretna i laka meta. Prema nemačkim ekspertima, na zadatom rastojanju, odabranom puškom sa optičkim nišanom, ovakav cilj mogao bi da pogodi i laik.

Uporedna putanja rastojanje i oruzje
Uporedna putanja rastojanje i oruzje

    Na žlebu krova ispod prozora nađena je jedna, a na nešto nižem nivou – druga čahura. Obe čahure nosile su oznaku PPU – .308 WIN. Znači, poticale su iz proizvodnje užičke fabrike ”Prvi partizan”. Ovde treba napomenuti da PPU proizvodi vojnu, 7.62×51 mm NATO ali i lovačku municiju .308 Winchester. U načelu, prema međunardnim standardima, vojni metak 7.62 mm NATO ima minimalno veći čeoni zazor, tanje zidove čaura i ostvaruje pritiske od 3400 do 4151 bara. Maksimalni pritisci su manji od onih kod lovačkih karabina .308 Win, koji iznose 4275 bara. No, užička fabrika oba metka  – PPU .308 Winchester i PPU 7.62×51 mm NATO – sa istim, M80 FMJ (FMJ BT, puna košuljica, suženi zadnji deo) izrađuje sa zrnima mase 9.4 grama, (kataloškom) početnom brzinom od Vo=795.9±6.7 – 864 m/s i energijom od 3507 džula. Ciljna brzina zrna prilikom atentata iznosila je Vc=699.1 m/s. Tokom istrage, PPU municija (16 metaka) je pronađena u standardnom okviru inkriminisane puške, te 1 metak u ležištu metka. Inače, položaj pronađenih čahura korespondirao je sa načinom izbacivanja iz puške HK G3A3; tokom dejstva, čahure su se, naime, izbacivale desno unapred, pod srednjim uglom 45° i na srednju daljinu od 6.3 m. Ekspertiza oštećenja na štaci, te obdukcioni nalaz, ukazivali su da je Đinđić pogođen jednim metkom. Rana je bila prostrelna: zrno je cilj pogodilo brzinom od 700 m/s, predalo telu energiju od 1300 J (privremena, odnosno, temporarna kavitacija imala je zapreminu od 3 l, što je objašnjavalo razaranje unutrašnjih organa), izašlo je iz cilja brzinom od 450 m/s, povredilo ruku, oštetilo štaku, te, skrenuvši pod horizontalnim uglom od 6,7° i vertikalnim uglom od 5,9°, brzinom od 440 m/s, udarilo u zid, desno pored ulaznih vrata, na 66,5 cm od najvišeg stepenika. Zrno je u zid udarilo iskošeno, ostavljajući na zidu tragove olova. Zrno se rasprsnulo, nanoseći sekundarna oštećenja na desnoj ivici vrata, na visini od 62,8 do 69,6 sanitmetara. Na pronađenim delovima rasprsnute košuljice otkriveni su otisci žlebova cevi. Upotrebom raster elektronskog mikroskopa, pomoću energetsko-disperzivne rentgenske analize, potom, korišćenjem stereomikroskopa, komparativnog svetlosno optičkog i komparativnog elektronskog raster-mikroskopa, čahure su nepobitno povezane sa inkriminisanom puškom. To, međutim, nije bilo moguće uraditi i sa delovima košuljice zrna.

   Konačno, o tada toliko spornoj stajnoj tački. Nemački eksperti su položaj premijera u trenutku pogotka ustanovili na osnovu prostrelnog kanala, rane na ruci, oštećenju štake, te oštećenju na zidu kraj vrata ulaza br. V. Đinđić je, navodno, leđima bio okrenut ulazu u zgradu Vlade. Ovaj položaj dobijen je empirijskim putem, tako da Visbaden dati zaključak nije branio po svaku cenu. Osim toga, naši i nemački stručnjaci izvršili su i rekonstrukciju mesta na kome se nalazio Đinđić. Tako su i domaći eksperti došli do zaključka da je žrtva bila okrenuta prema kolima (nešto slično izjavio je i strelac, dok je član Đinđićevog obezbeđenja tvrdio suprotno). BKA je, ipak, predložio da se izvrši balistička rekonstrukcija toka ubistva premijera. Član obezbeđenja, Veruović je, inače, bio pogođen drugim metkom, u gornji deo butine. Ovo zrno, prema nemačkim balističarima, iako je nanelo prostrelnu ranu, nije moglo naneti oštećenje na zidu zgrade. Ostalo je otvoreno pitanje gde je drugo zrno; da li su prikupljeni delići poticali samo od metka koji je pogodio Đinđića, ili se radilo o delovima oba metka?

Varijante H&K G3
Varijante H&K G3

Atentat na Đinđića je ukazivao da je poreklo spornog oružja H&K našim ali i stranim stručnjacima bilo nedovoljno poznato. Naime, na žrtvu je, kao što je navedeno, pucano iz automatske puške HKG3ZF. Iako su vidljive oznake na sanduku oružja bile su uništene, na donjoj strani cevi i na usadniku, bili su otkriveni žigovi ”RSAF”, ”kruna” i ”S” sa strelicama, a na okviru – godina proizvodnje ”HI”. Stručnjaci Saveznog kriminalističkog ureda KT-21 i CD-12 iz Vizbadena, tačno su atribuirali pušku kao britanski proizvod ali oznaku godine – propisanu nemačkim zakonom – nisu identifikovali. Na okviru se nalazila žigosana oznaka municije ”7.62×51” i šifrovana godina izrade ”H1” što znači da je okvir izrađen kad i puška. Da inkriminisano oružje nije poticalo iz jugoslovenskog kontigenta familije HK ukazivale su nemačke oznake ”S-E-F”  na regulatoru paljbe kao i odsustvo grba SFRJ i natpisa ”YU” (Jugoslavija); po svemu sudeći, na pušku je bio dodat samo okvir sa drugog oružja, legalno nabavljenog 1978 godine u inostranstvu. Ukratko, stručna analaiza oružja ukazivala je da je inkriminisana puška poticala sa stokova britanskog predstavništva firme HK, ”Heckler & Koch Ltd., UK”, te da je bila sklapana od delova proizvedenih i u ”RSAF” (sa britanskim žigovima) i u Oberndorfu (žigovi kontrole zavoda u Ulmu). Ostaje pitanje zašto su uništavane oznake na sanduku. Ukoliko su atentatori oružje uzeli iz resursa JSO, te ga čuvali u nameri da ga vrate u ”šošku”, ”intendant” jedinice bez serijskog broja nikako ne bi mogao da ustanovi koja puška nedostaje. Praktično, atentatori su pušku mogli ostaviti na mestu zločina, bez straha da će se otkriti njeno poreklo (što je i uobičajen postupak tokom atentata). Drugi momenat koji ukazuje da se nije radilo o profesionalnom atentatoru je podatak da je sa oružja bio skinut skrivač plamena/razbijač zvuka kao i to da je pucano sa naslona prozora, sa vrhom cevi koja je bila uočljiva spolja, znači, sa svim elementima koji su olakšavali detekciju strelca. 

Puške HK na našim prostorima

Familija streljačkog oružja Hekler i Koh pojavila se u opremi vojno-policijskih formacija bivše SFRJ  krajem sedme decenije 20. veka. Radilo se o automatskim puškama 7,62 mm G3A3 i G3A4, snajperima G3A3ZF i G3A4ZF, te automatima 9 mm MP5, MP5K i MP5KSD. Nabavka je sprovedena po legalnoj proceduri, sa zahtevom kupca da svako oružje bude žigosano grbom SFRJ i oznakom ”YU” (Yugoslavia). No, do danas je široj javnosti ostalo nejasno gde i kada je izvršena narudžbina, njena svrha, te tačna količina oružja.

Oznacavanje oruzja HK
Oznacavanje oruzja HK

Nabavka se, naime, poklapa sa restruktuiranjem sistema odbrane i formiranjem prvih jedinica posebne namene. Na promenu odnosa prema snagama obučenim za antigerilsku i protivterorističku borbu uticao je niz unutrašnjih (tzv. ”Brionski plenum” 1966, analize manevara ”Sloboda 71” iz 1971 i ”Operacije Raduša” iz 1972 godine), i spoljnopolitičkih faktora (intervencija u Čehoslovačkoj 1968. i masakr na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine).

Postoji verzija da je SSUP ovo moderno oružje nabavio tokom bezbednosnih priprema za XIV Zimske olimpijske igre u Sarajevu, 1984. godine. No, godina kontrole oružja ukazuje da je ono proizvedeno skoro deceniju pre Olimpijade i postavlja se pitanje da li bi tadašnje bezbednosne struktrue nabavile staro oružje sa stokova.

Vrhovni komandant OS SFRJ je još 21. jula 1972. izdao specijalnu ”Direktivu” kojom se nalaže da se u sklopu OS SFRJ i Milicije formiraju posebne jedinice, osposobljene za uništavanje ubačenih neprijateljskih naoružanih grupa te za vođenje antigerilskog rata.

Prema nalogu saveznog sekretara za unutrašnje poslove Franje Herljevića, 22. decembra 1975. osnovana je savezna brigada SSUP na čelu sa pukovnikom Strika Slavkom. U okviru brigade, 26. decembra 1977, formiran je bataljon posebne (”specijalne”) namene na čelu sa Franc Kosijem iz RSUP Slovenije.

Nekoliko meseci kasnije, 14. aprila 1978, savezni sekretar za Narodnu odbranu general Nikola Ljubičić izdao je naredbu o formiranju ”Voda vojne policije specijalne namene” u sastvu 282.bVP UB SSNO. Vod je imao odeljenja za protivteroristička dejstva, za obezbeđenje VIP osoba, za suzbijanje kriminaliteta i odeljenje protivdiverzione zaštite. Drugo, treće i četvrto odeljenje, sa ličnim naoružanjem i opremom, preuzeti su iz postojećeg sastava 282.bVP. No, protivterorističko odeljenje je formirano naknadno, od ljudstva iz različitih jedinica. Prvobitnim planom bilo je predviđeno da se ”specijalci” opreme najsavremenijim naoružanjem, uglavnom po uzoru na nemački GSG-9, što je podrazumevalo i familiju pušaka i automata Hekler i Koh. Na ovakvo opredeljenje najviše je uticao potpukovnik Nikola Grubješić iz Odeljenja VP UB SSNO. No, tradicionalno konzervativni viši vojni krugovi odbacili su ovu ideju, protežirajući domaće naoružanje. Najverovatnije su Grubješićeve ideje prihvatili oficiri savezne brigade SSUP, pogotovo što su Slavko Strika i Stevo Šega, pre prelaska u SSUP, bili prvi komandant i zamenik komandanta 282.bVP, dok je Franc Kosi bio poznati stručnjak za streljačko naoružanje. To možda ukazuje da je oružje Hekler i Koh je 1978 godine prvenstveno nabavljeno za bataljon poсebne namene savezne brigade SUP.

  • Nacin oznacavanja na usadniku i inistaene oznake
  • Oznake na jugoslovenskim puskama HK
  • Oznake regulatora na domacem i originalnom HKG3ZF
  • Opticki nisanHensoldt Fero Z24 4 ×24 Carl Zeiss Diavari-DA 1.5-6x

Na godinu nabavke ukazuju i žigovi na oružju. Naime, stavom 3 paragrafa 9 Zakona o oružju Savezne Republike Nemačke od 14. juna 1968, svako oružje je moralo imati poslednje dve cifre godine tormentacije, date slovnim oznakama (A=0, B=1, C=2, D=3, E=4, F=5, G=6, H=7, I=8 i K=9). Kako svi ”hekleri” u domaćem naoružanju nose šifru ”HI” – znači da su liferovani 1978 godine (HI=78, 1978). Uz godinu, na puškama i automatima je punciran grb SFRJ, slovna oznaka ”YU”, te, prema nemačkom zakonu o žigosanju – žig zavoda za tormentaciju u Ulmu (§.9 Abs.3 Nr.1), žig normalne probe 30% ojačanim tormentačnim metkom za oružje sa radnim pritiscima do 2500 bara  (§.9 Abs.2 – slovo ”N” ispod nemačkog državnog orla), serijski broj (na našem oružju – petocifreni) i – žig proizvođača. 

Na prvi pogled, zabunu o poreklu oružja korišćenog tokom atentata na Đinđića upravo su izazivale oznake proizvođača. Naime, na svim puškama i automatima kasnije produkcije, uz oznaku tormentacije nemačkog zavoda u Ulmu, nalazi se žig ”EN” – oznaka za britansku ”Royal Small Arms Factory” (RSAF) iz Enfilda. Ovo su potvrđivali i žigovi na donjem delu sanduka i cevi inkriminisanog oružja: kruna sa krstom između čijih krakova su rapoređeni inicijali ”RSAF”, te dve sučeljene strelice (oznaka britanskog Ministarstva rata) i slovna oznaka ”S”. Poslednji žig je bio u skladu za paragrafom 19 britanskog Akta o barutnoj probi cevi od 13. jula 1868. i označavao je ”sigurno, provereno” (Safe, Serviceable), ali i oružje prodato sa vojnih stokova (Sold Out of Service). Konačno, na jugoslovenskom kontigentu su kod regulatora paljbe, prema  zahtevu kupca, nemačke oznake za režim vatre ”S” (Sichtigheit) – ”E” (Einzelfeuer) – ”F” ( Feuerstoß), bile su zamenjene srpskim oznakama ”U” (Ukočeno), ”J” (Jedinačno) i ”R” (Rafalno).

Osim toga, kombinacija oznaka britanskog i nemačkog proizvođača ukazivala je na pomalo zamršen put nabavke oružja.

Naime, Nemačka se u januaru 1959 godine odlučila da u naoružanje uvede špansku automatsku pušku sa inovacijama domaćih konstruktora iz fabrike ”Hekler i Koh” –CETME (Centro de Estudios Técnicos de Materiales Especiales), pod domaćom oznakom G-3. No, kako je uslov bio da se oružje proizvodi u zemlji, savezna vlada je otkupila licencu od holandske firme  ”Nederlandse Wapen en Munitiefabriek” (NWM), koja je raspolagala isključivim pravima na prodaju španske CETME na ino-tržištima. U suštini, Nemci su Holanđanima u zamenu za licencu prepustili proizvodnju granata kalibra 20 mm za avionske topove. Proizvodnja pušaka G-3 startovala je u dve nemačke fabrike: ”Rheinmetall Berlin AG” sa pogonom u Diseldorfu i ”Heckler & Koch GmbH” u Oberndorfu. Tokom 1969 godine, ”Rajnmetal” je sklopio ugovor sa ”H&K” po kome je preuzeo kompletnu izradu i prodaju puškomitraljeza MG-3 a fabrici u Oberndorfu je prepustio ekskluzivna prava na proizvodnju ne samo familije pušaka G-3, nego i  automata H&K.

Aprila 1970 godine, nemački ministar odbrane Helmut Šmit (Helmut Heinrich Waldemar Schmidt, 1918-2015) i britanski kolega Deniz Vinston Hili (Denis Winston Healey, 1917-2015) potpisali su ugovor po kome Bon (prestonica tada još uvek Savezne Republike Nemačke; država je još uvek bila vlasnik licence) ustupa licencna prava na proizvodnju delova i kompletnog oružja H&K fabrici ”RSAF” iz Enfilda. Ugovor je inoviran i dopunjavan amandmanima iz 1972 i 1977. godine. Radi lakšeg plasmana svojih proizvoda na ino-tržišta, ograničenog nemačkim Zakonom o kontroli proizvodnje i prometa ratnog naoružanja od 20. aprila 1961, rukovodstvo iz Oberndorfa je marta 1973. u Britaniji osnovalo trgovačku firmu ”Heckler & Koch Ltd., UK”. Ovim su zaobiđeni restriktivni nemački zakoni i oružje, proizvedeno u Nemačkoj ili Britaniji, ili sklapano od delova izrađenih u obe fabrike, masovno je prodavano širom sveta. Konačno, nemačka vlada je 1977 godine sva licencna prava prenela na ”Hekler i Koh”, što je dovelo do novog ugovora direktno između firme iz Oberndorfa i britanskog državnog koncerna ”Royal Ordnance Factories” (ROFs), čiji je sastavni deo bila i fabrika ”RSAF”. Tokom 1987, ”RSAF” je prodat koncernu ”British Aerospace”. Četiri godine kasnije, ”British Aerospace” je otkupila i akcije ”Heckler & Koch”-a, te je preuzela deo proizvodnje nemačkih jurišnih pušaka i automata. Dalje promene u vlasničkim odnosima nakon privatizacije britanske vojne industrije, nisu zanimljivi jer su usledile nakon isporuke oružja Jugoslaviji. Istina, tokom marta 2001, Komisija za kontrolu zakona o zabrani izvoza oružja, u izveštaju podnetom Gornjem domu britanskog parlamenta, ukazala je na kršenje embarga UN ilegalnim izvozom pušaka G3 i automata MP5K tokom krvavih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.

Poreklo oružja atentatora
Sacuvane oznake na oruzju atentatora
Sacuvane oznake na oruzju atentatora

Da je poreklo oružja H&K i stručnjacima bilo nedovoljno poznato, možda najbolje ukazuje upravo atentat na premijera Zorana Đinđića. Naime, na žrtvu je, kao što je navedeno, pucano iz automatske puške HKG3ZF. Iako su vidljive oznake na sanduku oružja bile uništene, na donjoj strani cevi i na usadniku, bili su otkriveni žigovi ”RSAF”, ”kruna” i ”S” sa strelicama, a na okviru – godina proizvodnje ”HI”  – 1978. Zanimljivo je da su stručnjaci Saveznog kriminalističkog ureda KT-21 i CD-12 iz Vizbadena, tačno atribuirali pušku kao britanski proizvod ali oznaku godine – propisanu nemačkim zakonom – nisu identifikovali. Na okviru se nalazila žigosana oznaka municije ”7.62×51” i šifrovana godina izrade ”H1” što znači da je okvir izrađen kad i puška. Da inkriminisano oružje ne potiče iz jugoslovenskog kontigenta ukazivale su samo nemačke oznake ”S-E-F”  na regulatoru paljbe; po svemu sudeći, na pušku je bio dodat samo okvir sa drugog oružja, legalno nabavljenog 1978. godine u inostranstvu. Ostaje pitanje zašto su atentatori uništavali oznake na sanduku. Ukoliko su oružje uzeli iz resursa JSO, kako je zaključila istraga, te ga čuvali u nameri da ga vrate u ”šošku”, ”intendant” jedinice bez serijskog broja nikako ne bi mogao da ustanovi koja puška nedostaje. Praktično, atentatori su pušku mogli ostaviti na mestu zločina, bez straha da će se otkriti njeno poreklo (što je i uobičajen postupak tokom atentata). Drugi momenat koji ukazuje da se nije radilo o profesionalnom atentatoru je podatak da je sa oružja bio skinut skrivač plamena/razbijač zvuka kao i to da je pucano sa naslona prozora, sa vrhom cevi koja je bila uočljiva spolja, znači, sa svim elementima koji su olakšavali detekciju strelca.

  Na ekspertizu u Visbaden poslata i jedna automatska puška 7,62×39 mm ”Zastava” M70AB2. Oružje je pronađeno u kamenjaru na Novom Beogradu ali nije bilo korišćeno u atentatu. Ovo je, ipak, neprecizna puška, a karakteristike municije na zadatoj distanci daleko su lošije od metka 7,62×51 mm NATO. Veštačenje je traženo da bi se ustanovilo da li je domaći ”kalašnikov” korišćen u nekom kriminalnom slučaju tokom prethodnih godina. Interesantno je da je i sa ovog oružja uklonjen kompenzator (što, svakako, smanjuje preciznost; postoji mogućnost da je na pušku bio postavljan prigušivač), a uništeni su i svi serijski brojevi. Uz pušku je pronađen okvir napunjen sa 24 bojeva metka FMJ M67, 4 pancirno-zapaljiva metka M67, te jednim obeležavajućim metkom M67. Ustanovljeno je da je iz oružja ispaljen jedan bojevi metak M67, proizvodnja ”Igman”, Konjic, 1991. godine (IK-91). 

   Konačno, spomenimo i famozne opuške cigareta, koje je u istrazi sponinjao i Zvezdan Jovanović. U spornoj kancelariji pronađena su 4 ”pikavca” Marlboro Medijuma i 3 opuška Davidova, – cigareta koje je pušio strelac. Nemački BKA, i pored više puta ponovljene DNK ekspertize (uzeta je pljuvačka osumnjičenog strelca), opuške Davidova nije povezao sa neposrednim izvešiocem atentata. DNK tragovi na oružju, čahurama i zrnima, takođe nisu ukazivali na glavnog osumnjičenog.

Branko Bogdanovic

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

error: