Španski pištolji Astra u zbirci MUP Srbije

 

U periodu od 2004 do 2008 godine MUP Srbije je doneo odluku da, po uzoru na sve policije Evrope, stvori nacionalnu zbirku oružja. Ideja je bila višeznačna: u kulturno-istorijskom smislu, trebalo je od uništenja sačuvati one artefakte koji imaju istorijsku i umetničku vrednost; sa druge strane, slično Institutu u Visbadenu ili američkom FBI, za potrebe kriminalističko-tehničkih veštačenja je bilo neophodno imati na raspolaganju što veći broj oružja kako bi se komparativnim putem ustanovila vrsta sredstva kojim je počinjen zločin. Danas je veći deo ove kolekcije izložen u Palati Srbija.

Bergman Mars M1903

U  zbirci se nalazi najviše internacionalnog kratkocevnog oružja. Floskulu da “oružje ne poznaje granice“ podržava i veliki broj španskih pištolja. Hiperprodukcija ovog oružja, sa čestim promenama naziva, dovela je do toga da se u zbirci  nalazi više različitih modela Astri: 300, 600, 4000 Falcon, Constable….

   Španija je prvih godina 20. veka napravila pravi “bum“ u oblasti vojne industrije. Zahvaljujući velikom broju privatnih firmi, praćenju savremenih svetskih tehničkih rešenja sa domaćim simplifikacijama, te neutralnom položaju tokom Drugog svetskog rata, fabrike iz Ejbara i Elgobara svojim pištoljima bukvalno su preplavile međunarodno tržište.

Charola y Anitua

  Tokom 1896. godine, naime, španska armija je odlučila da zastarele revolvere u naoružanju zameni savremenim ’’automatskim’’ (u to vreme standardni naziv za poluautomatake) pištoljima. Mešovita komisija se 5. septembra 1905. odlučila za oružje ’’Bergmann-Mars 1903’’, koji je trebalo uvesti u naoružanje pod oznakom Pistola Bergmann de 9mm modelo 1903. Autoru rešenja, Theodoru Bergmann-u, isplaćen je novac za isporuku 3000 primeraka. No, kako Bergman u Nemačkoj nije našao zainteresovanog proizvođača, ugovor je 1907. godine preneo na belgijsku firmu  Anciens Etablissements Pieper, koja je započela  proizvodnju pištolja za Španiju ali sa izvesnim izmenama, pod nazivom’’Bergmann-Bayard 1908”. Tako je je vojna komisija 16. novembra 1909. donela novu odluku kojom se za naoružanje usvaja Bergman sa belgijskim izmenama kao ’’Pistola Bergmann de 9 mm. Md.1908”. Madrid je novo oružje dobio tek 1910. godine. 

Bergman Bayard M1908

No, još 1907. godine je u trećem tomu ’’Memorial de Artilleria’’ na ovu odluku stavljeno niz primedbi, od kojih su svakako nabitnije bile zašto tokom izbora u obzir nisu uzete i domaće, španske konstrukcije pukovnika Enrike Losade (Enrique Losada y del Corral) i konjičkog potpukovnika Venancija Lopeza de Kebalos e Akvirea.

Prvu domaću, špansku konstrukciju, naime, razvio je 1897 godine Losada a patentirana je 7. avgusta iste godine. Drugo domaće rešenje, rađeno po uzoru na nemački Mauser C-96, firma ’’Charola y Anitua” je patentirala 13. oktobra 1898. Prema španskim izvorima, fabrika je pištolje proizvodila pod oznakom ’’Ch. y Cia. (Trade Mark)’’ i izvesnu količinu prodala – Rusiji. Četiri godine kasnije, Juan Miguel Unamuno iz Ejbara je zaštitio ’’Una pistola denominada Browning” (jednu vrstu kopije pištolja braining M1900). Ovo je izazvalo burnu Brauningovu reakciju pa je preko belgijske ’’Fabrique Nationale’’ u Španiji zaštitio sve svoje konstrucije razvijene od 1894 do 1904. godine. Nakon toga, usledilo je još nekoliko pokušaja patentiranja tuđih rešenja (poput poznate firme Bonifacio Echeverría, koja je 1903. godine prijavila pištolj kompletno baziran na ranom Lugerovom Parabellumu, kao i Garate, Anitua y Ca, prijavljujući u martu 1904 prekopiranu konstrukciju Mannlicher M1901). 

Patentni list za pištolj Charola

Konačno, 25. januara 1905, sa svojim rešenjem iz 1904. godine pojavio se i potpukovnik Venancijo Lopez de Kebalos e Akvirea, grof od Kampo-Đira (Venancio López de Ceballos y Aguirre, Conde de Campo Giro, 1856-1917), koji je u saradnji sa Fábrica de Armas de Oviedo, razvio čak 25 prototipova! Osnovna konstrukcija svih prototipova je, u principu, bila zasnovana na Brauningovim rešenjima iz 1903. godine, a bazirala se na slobodnom zatvaraču i internom udaraču. Venancijo Lopez je bio plodan konstruktor: posle “Una pistola automática calibre 9mm. de nuevo sistema” iz 1904-1905, 1911 godine je patentirao “Una carabina automática sistema Campo-Giro, para cartuchos de bala blindada y semi-blindada”, 1912 – ‘’modelo industrial de pistola automática”,22. decembra iste godine – “Una pistol automática sistema Campo Giro, con amortiguador del choque en el retroceso, para los calibres 11,25 mm, 9 mm cartucho largo, 9 mm. cartucho corto y 7,65 mm.

Nakon niza testova pištolja prizvedenih u Fábrica de Armas de Oviedo, vojska je 24. septembra 1912. godine odlučila da, umesto ’’Pistola Bergmann de 9 mm. Md.1908”, u naoružanje uvede ’’modelo industrial de pistola automática” pod zvaničnim nazivom “Pistola Campo-Giro de 9 mm. mod. 1912” (u starom kalibru, 9mm Bergmann, 9x23mm) i isto oružje naručila u fabrici ‘’Oviedo’’. No, pištolj je, prema prvoj Kampo Đirovoj konstrukciji iz 1904. i godini predaje taktičkom korisniku, nazvano  “9×23 mm (Largo) Campo Giro M1904/13“.

Patentni list za pištolj Lokada
Prijava Bonivacio Eceveria za pis tolj – kopiju nemačkog Parabeluma

Oružje je 5. januara 1914. i 16. septembra 1916. pretrpelo nekoliko poboljšanja. Posle Prvog svetskog rata, poznata fabrika “Esperanca y Unceta de Guernica“ (Vizcaya), odlučila je da poboljša istu konstrukciju i ponudi je Ministarstvu odbrane. Španci su, naime, shvatili prednost Lopezovog rešenja nad kompliklovanim vojnim pištoljima sa bravljenjem, kao što su Luger P-08, Mauzer C-96, ili Štajer M12. Uredbom od 13. oktobra 1922, predsednik ministarskog saveta, Hose Sančez Guera (José Sánchez Guerra y Martinez, 1859-1935), u ime kralja Alfonsa XIII (Alfonso XIII de España, 1886-1941), za naoružanje karabinjera usvaja “novo“ oružje, oficijelno nazvano “Astra Modelo 1921 9 mm Largo“ (komercijalni naziv Astra 400, popularan kao “Astrona“ i “Puro“). Pištolji su karabinjerima prodati po jediničnoj ceni od 55 pezeta, a izvesna količina isporučena je i Francuskoj (“Pistolet Automatique Astra Mle.1921“). Iste, 1922. godine, fabrika iz Gernike plasirala je umanjenu varijantu M1921, u kalibrima 7,65×17 mm (.32ACP) i 9×17 mm (.380ACP, 9 mm [k]) – Astru 300 (“Purito“). Za olakšano oružje opredelili su se sindikalni funkcioneri falangističke stranke, zatvorska straža Ministarstva pravde, te mornarica. Pištolj se odlikovao slobodnim zatvaračem, povratnom oprugom smeštenom oko cevi u tunelu oble navlake, automatskom kočnicom (na zadnjem delu rukohvata, internom kočnicom, te internim udaračem.

Venancio Lopez de Ceballos y Aguir re Conde de Campo Giro (1856-1917)

U cilju osvajanja komercijalnog tržišta, pogotovo SAD, neposredno nakon završetka Velikog rata, iz proizvodnje su izašli i “džepni“ pištolji Astra 200 FN Modelo 1906 (Md.1920 i Md.1924 “Victoria“ i “Hope“). Ovo oružje, zasnovano na FN-Brauningovom M1906 i kalibrima 6.35 i 7.65mm, proizvođeno je sve do šezdesetih godina 20. veka (234.135 primeraka).

Bez obzira na turbulentna zbivanja tokom narednih decenija, Astre 300 i 400 proizvodile su se sve do 1946. godine. Prema slobodnim procenama, za 25 godina izrađeno je 105.275 pištolja Astra 400. Treba imati u vidu da je isto oružje moglo “gutati“ i municiju  9x19mm Luger, 9mm Steyr, .38 Special, te .38 Super, što je svakako doprinelo komercijalnom uspehu.

Iako je tokom Drugog svetskog rata Španija zadržala status neutralne države, generalisimus Franko (Francisco Paulino Hermenegildo Teódulo Franco y Bahamonde Salgado Pardo, 1892-1975) je želeo da se oduži nacističkoj Nemačkoj za pomoć pruženu tokom Građanskog rata. U Berlinu je 18. aprila 1941. firma “Astra Unceta Y Compania“ otvorila podružnicu nazvanu “Jugoistočno trgovačko društvo iz Ramina“. Osnovna dužnost Društva bila je da prima narudžbine i vrši isporuke deficitarnog lakog oružja za Wehrmaht. Već 17. avgusta 1941, potpisan je ugovor o prodaji 6000 pištolja Astra 400 u kalibru 9 mm Largo (Bayard). Prva partija od 4500 komada isporučena je 18. oktobra, a druga, od 1500 pištolja Astra 400 – 11. novembra 1941. Bez obzira na Frankove “dobre namere“, Ejbar je napravio i unosan posao: Nemci su oružje plaćali 31,70 RM ili 134,4 pezeta – daleko iznad realnih 55 pezeta. Uskoro se pokazalo da španski kalibar stvara logističke probleme pa je Wehrmaht, od 18. oktobra 1941, počeo da naručuje Astre 300 u kalibrima 9×17 mm i 7,65×17 mm. Do jula 1944, Nemačka je kupila 63.000 pištolja 7,65 mm i 22.390 pištolja 9 mm (k) Astra 300 (serijski brojevi od 53.3894 do 622.600). 

Radni crtež pištolja Kampo Điro

U zbirci MUP možemo zapaziti da oružje označeno kao “Astra model 3000“, u suštini potiče iz kontigenta Astri 300, prodatih nemačkom Luftwaffe-u, te zaplenjenih na prostorima bivše Jugoslavije u završnim operacijama 1944-1945. godine. Primera radi, pištolji 9 mm (k) sa serijskim brojevima 545.530 i 547.271 su iz kontigenta od 3000 komada, isporučenih Nemačkoj 12. juna 1942: serijski brojevi 551.403, 552.069 i 552.039 su iz kontigenta od 2500 komada, isporučenih 13.avgusta 1942; brojevi 555.520 i 553.369 su iz kontigenta od 2500 komada, isporučenih 8. oktobra 1942; konačno, Astre 300 9 mm (k), sa serijskim brojevima 580.710 i 586.134, nalazile su se u partijama od po 4000 komada, isporučenih Nemačkoj 11. juna odnosno 10. avgusta 1943. godine. U zbirci je i jedna od retkih Astri 300 u kalibru 7,65 mm, sa brojem 551.331, koja  nije bila u naoružanju Vermahta; Španci su, naime, Nemcima prodali iste pištolje sa serijskim brojevima u dijapazonu od 540.901 do 541.300.

Campo Giro M1913

   Radi unifikacije kalibra streljačkog oružja, Wehrmacht je 1943.godine u Španiji naručio kompaktniju verziju Astre 400 u kalibru 9 mm Luger (9×19 mm, 9 mm [d]). U periodu od 16. maja do 16. jula 1943, u Nemačku je stiglo 10.450 “dugih devetki“, označenih kao Astra 600 (600/43). Tokom 1944, Nemci su naručili još 25.000 Astri 600, sa serijskim brojevima od 10.501 do 38.500. Kada je kontigent stigao do luke na južnoj obali Francuske, tamo su se već nalazile savezničke snage, pa je oružje vraćeno u Španiju. Oktobra 1951, posredstvom vojne službe bezbednosti (Militärischen Sicherheitsbereich, MSB), Ejbar je u Koblenc poslao 38.000 Astri 600; 25.000 iz neisporučene partije, te 13.000 novoproizvedenih pištolja (proizvođene do 1948, uglavnom za komercijalno tržište). Oružje je podeljeno policiji i državnoj graničnoj straži nove Nemačke. Državni ured za oružje je 1956. godine zaključio da su Astre 9mm Luger nepouzdane i zastarele, tako da su u narednih sedam godina povučene iz operativne upotrebe. Astra 600 sa s. br. 36.337 u zbirci MUP potiče upravo iz kontigenta koji je 1944. vraćen u Španiju, posle rata upućen u Nemačku a, 1963, prodat na komercijalnom tržištu.

Campo Giro M1913-1916

Kao kuriozitet, treba navesti da je Wehrmacht u martu 1943. godine naručio i 1050 pištolja Astra 900 – oružja koje se drastično razlikovalo od ostalih modela pošto je predstavljalo vernu kopiju nemačkog oružja Mauser C-96.

Završetak Drugog svetskog rata nije mnogo uticao na kapacitete španske industrije naoružanja. Već 1948, Ejbar je obnovio proizvodnju Astri 300 u kalibrima 7,65 mm, 9 mm (k), te .22LR, pod novom oznakom Astra 3000 (“Condor“). Treba, međutim, imati u vidu da postoji nekoliko bitnih razlika između modela 300 i 3000; predratna verzija ima drvene, čekirane korice, te osigurač okvira na dnu drške; novi model opremljen je indikatorom metka na zadnjem delu navlake, plastičnim koricama sa logom “ASTRA“, osiguračem okvira na levoj strani rama, iza branika obarače, te frezovanim lučnim kanalom na zadnjem delu navlake. Sve Astre 7,65 i 9 mm (k) u zbirci MUP imaju karakteristike i serijske brojeve koji odgovaraju modelu 300.

Astra Modelo1921 M400 9mmx38

Nešto slično važi i za Astru 400; od 1956, Španci su započeli produkciju usavršenog modela u kalibru 9 mm (k), 7,65 mm, te .22LR, nazvanog Astra 4000 “Falcon“. Novo oružje, koje se nalazi i u “nacionalnoj zbirci“, karakteriše eksterni oroz, odsustvo automatske kočnice, te dizajn koji asocira na Walter PP. Pretpostavljamo da su ovi pištolji na naše prostore dospeli sedamdesrtih godina 20. veka, kada su republički sekretarijati unutrašnjih poslova samostalno naručivali Zbrojovke, Berete, te Astre u kalibrima 7,65 i 9 mm (k). 

Astra Modelo 1922 M300 Purito 9mmk
Astra 200
Astra Constable 5000
Astra 900
Astra Falcon 4000
Astra Condor 3000
Astra 300 rađen za nemacki Luftwaffe sa kontrolnim žigom EWaA251

“Astra Unceta Y Compania“ je proizvela nekoliko desetina različitih modela Astri. Primera radi, šezdestih godina 20 veka promovisala je malogabaritni pištolj u kalibrima .32 ACP, .380 ACP, te .22 LR, namenjen snagama reda u urbanim sredinama – tzv. Astru 5000 “Constable“ (“Pozornik“) i “Constable Sport“. U istom kalibru proizvođena je Astra 4000 “Falcon“, Astra 2000, Astra 3000 “Condor“ te Astra TS-22. U “nacionalnoj zbirci“ se spominje  “Astra model 60 Constable“, kalibra .22LR. Španska Astra A-60, međutim, izrađivana je samo u kalibru 9 mm (k).

Astra 300 (Astra 3000 Condor)

-Kalibar…….9×17 mm, 7,65×17 mm (Model 3000 i u kalibru .22LR)

-Masa punog oružja……..700 g

-Dužina………………….159 mm

-Dužina cevi……………98,5 mm

-Kapacitet okvira………6 ili 7 metaka (10 metaka za .22LR Astra 3000)

Astra 400 (Astra 4000 Falcon)

-Kalibar…….9×23 mm (Largo, Bayard), 9x19mm Luger/Parabellum, 9x20mm BL;  

                    (Model 4000 u kalibrima .22LR, 32ACP, .380ACP)

-Masa punog oružja……..1140 g (Model 4000: .22LR – 620 g; 32ACP-730 g; 

                                          380ACP – 790 g)

-Dužina………………….225 mm (159 mm)

-Dužina cevi……………150 mm (98,5 mm)

-Kapacitet okvira………8 metaka (Model 4000: .22LR – 10; .32ACP-7; .380ACP-6)

        Astra 600

-Kalibar……. 9x19mm Luger/Parabellum

-Masa punog oružja……..1080 g

-Dužina………………….205 mm

-Dužina cevi……………135 mm

-Kapacitet okvira………8 metaka

View this post on Instagram

La Astra 400 fue una pistola producida por la empresa española Astra, Unceta y Cía, y diseñada por Pedro Careaga Garagarza como un reemplazo para la pistola Campo Giro, que también empleaba el cartucho 9 mm Largo. Fue el arma auxiliar estándar del Ejército Popular de la República durante la Guerra Civil Española y también fue empleada por las fuerzas armadas alemanas durante la Segunda Guerra Mundial. Esta pistola fue producida en masa y hoy aún existen numerosos ejemplares. La Armada Española, junto a la Luftwaffe y la Armada de Chile principalmente utilizaron la variante más pequeña Astra 300, mientras que la Wehrmacht modificó a la Astra 400 en la Astra 600 para poder soportar mejor el cartucho 9 x 19 mm Parabellum . La Astra 400 es considerada una pistola pesada para poder controlar la potencia del cartucho 9 x 23 Largo en un mecanismo accionado por retroceso. Tiene una corredera reforzada y un muelle recuperador fuerte. http://oruzjeonline.com/2018/10/24/spanski-pistolji-astra-u-zbirci-mup-srbije/ #astra #pistol #españa #guns #weapons #history #shootingrange #luftwaffe #9mm #gunsofinstagram #oruzje #police #military #weaponsdaily #reloadingammo #mupsrbije #largo #spanish #pistola #pistolet #pistole #pistolj

A post shared by Oružje Online (@oruzjeonline) on

 

Branko Bogdanović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

error: Sadržaj je zaštićen !!