Svetska vojna potrošnja dostigla je rekordnih 2,24 biliona dolara 2022. godine, pošto je sukob u Ukrajini podstakao nagli skok vojnih izdataka širom Evrope, prema izveštaju SIPRI-ja (Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira).
SIPRI je objavio nove podatke o vojnoj potrošnji za 2022. godinu, a brojke su pokazatelj rasta od 3,7% iznad inflacije.
“Ruska invazija na Ukrajinu je, navodno, bila glavni faktor u podsticanju povećanja budžeta nacija i zemalja NATO-a – sa efektom ukidanja u drugim delovima sveta. Uprkos značajnom povećanju ruskog budžeta od 9,2 odsto, on je i dalje manji od potrošnje NATO-a koja je više od 14 puta veća”, izjavio je Stjuart Parkinson, kopredsedavajući britanskog ogranka “Globalne kampanje za vojnu potrošnju” (GCOMS-UK).
Globalna potrošnja je porasla osmu godinu zaredom, saopštio je u ponedeljak SIPRI u svom godišnjem izveštaju o globalnoj vojnoj potrošnji. Dodali su da je većina rasta povezana sa Rusijom i Ukrajinom, ali su i druge zemlje povećale vojnu potrošnju kao odgovor na “uočene ruske pretnje”.
“Potezi Rusa su proširili strah među drugim zemljama koje su susedne Rusiji ili su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pri čemu je potrošnja Finske porasla za 36 odsto, a vojna potrošnja Litvanije za 27 odsto”, navodi SIPRI.
Ukrajina
Stručnjaci SIPRI su saopštili da je vojna potrošnja u Ukrajini porasla više od šest puta na 44 milijarde dolara 2022. godine, što je najveći jednogodišnji porast vojnih rashoda jedne zemlje ikada zabeležen u podacima SIPRI-ja.
Dakle, ako gledamo procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), vojna potrošnja Ukrajine je porasla na 34 procenta u 2022, u poređenju sa 3,2 procenta godinu ranije.
Rusija
Prema SIPRI-ju, ruska vojna potrošnja porasla je za 9,2 odsto u 2022. godini, na oko 86,4 milijarde dolara. To bi bilo ekvivalentno 4,1 odsto ruskog BDP-a 2022, u odnosu na 3,7 odsto u 2021.
SAD
Sjedinjene Države su ostvarile tradicionalno najveći svetski utrošak na vojna sredstava sa tendencijom rasta. Troškovi su porasli za 0,7 odsto na 877 milijardi dolara u 2022. godini — što je neverovatnih 39 procenata ukupne globalne vojne potrošnje.
Povećanje je uglavnom izazvano „ do sada neviđenim nivoom finansijske vojne pomoći koju je pružila Ukrajini“. Dakle ako uporedimo procentualno SAD koja nije zvanično u sukobu ima 3% veći rast ulaganja od Rusije koja sprovodi SVO.
Američka finansijska vojna pomoć Ukrajini iznosila je 19,9 milijardi dolara u 2022. godini, prema ovom istraživačkom centru.
Kina
Kina je ostala drugi najveći vojni potrošač u svetu, izdvajajući 292 milijarde dolara u 2022. To je 4,2 odsto više nego 2021. godine i predstavlja 28. uzastopni godišnji porast.
Japan
Nekada brutalno poraženi u Drugom svetskom ratu, Nemačka i Japan, kojima je bilo zabranjeno ofanzivno naoružavanje, sada na vojsku troše više nego ikada.
Primera radi, Japan je potrošio 46 milijardi dolara na vojsku 2022. godine, što je porast od 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. SIPRI je saopštio da je to najviši nivo japanske vojne potrošnje od 1960. godine.
Nemačka
Nemačka je treći najveći vojni potrošač u centralnoj i zapadnoj Evropi. Potrošnja im je dostigla 55,8 milijardi dolara u 2022. godini, što je 2,3% više nego 2021. i 33% više nego 2013.
Nemačka je čak osnovala vanbudžetski fond od 105 milijardi dolara, koji će se od 2023. koristiti za unapređenje vojnih sposobnosti nemačkih oružanih snaga. Očekuje se da će to dovesti do značajnog povećanja nemačke vojne potrošnje u narednim godinama.
Nemačka je takođe drugi najveći evropski donator vojne pomoći Ukrajini posle Velike Britanije.
Finska i Švedska
Finska vojna potrošnja porasla je za 36% u 2022. godini i dostigla 4,8 milijardi dolara ili 1,7% BDP-a. Ovo je bilo najveće godišnje povećanje vojne potrošnje Finske od 1962.
U maju 2022. godine, Finska i Švedska su započele proces za članstvo u NATO-u, čime je formalno okončana politika vojnog nesvrstavanja. Finska je zvanično ušla u NATO 4.4.2023. godine.
Podsetimo, 1 bilijarda na srpskom je trilion na engleskom, dakle prefiks tetra, 1012, 1 000 000 000 000
