Rad snajperista je uvek bio cenjen na posebnom nivou. Specijalna obuka gađanja i besprekorna upotreba oružja učinili su snajperske jedinice elitnim.
Svaki snajperista mora imati skup jedinstvenih kvaliteta koji im omogućavaju da savršeno izvršavaju vatrene misije: preciznost, kamuflaža, pogodak mete iz prvog hica. Istorija nam donosi mnoga dostignuća snajperista.
Mnogi od njih ostali su upamćeni po posebnoj taktici, neki sa posebnim ili jedinstvenim ciljevima. Navešćemo Vam danas pet snajperista koji su prepoznati kao vrhunski majstori svog zanata.
- Carlos Hathcock, Alijas: The White Feather (Belo Pero), SAD
Tokom Vijetnamskog rata (1964-1975), bio je legenda u vojsci Sjedinjenih Država. Pridružio se marincima 1959. godine. Uprkos sumnjama u njegove sposobnosti od strane njegovih saboraca, uspeo je da se dokaže već u prvom gađanju. U nastavku je pobedio na svim takmičenjima u streljaštvu.
Poslat je u Vijetnam 1966 godine. Tu se pokazao na najvišem nivou, zvanično eliminišući 93 mete (prema legendi, ubio je 300 neprijateljskih vojnika i oficira). Kao rezultat toga, za njegovu glavu je raspisana nagrada od nekoliko hiljada dolara.
Uz sav svoj profesionalizam, zanemario je pravila prikrivanja i uvek je nosio pero u šeširu, otud i nadimak. U istoriju je ušao njegov čuveni snajperski duel sa vijetnamskim snajperom, u kojem je prvi povukao obarač i pogodio protivnika sa udaljenosti od oko 300 metara. Među njegovim dostignućima je i pogodak sa udaljenosti od 2250 m. Hetkok je služio u marincima do 1979. Posle službe bolovao je od multiple skleroze i preminuo u 56. godini života.
Pročitajte još: DXL-5 – Snajper koji pogađa ciljeve na 7 kilometara!?
- Людми́ла Павличе́нко, Alijas: Lady Death (Dama Smrti), Ukrajina
Žena snajperista koja je postala legenda tokom Drugog svetskog rata. Na svom spisku ima 309 eliminisanih protivnika. Američki novinari dali su joj popularan nadimak „Lady Death“.
Kao student, volela je da puca, što joj je kasnije omogućilo da završi kurseve snajperskog gađanja. Boraveći u Odesi 1941. godine, postala je učesnik vojnih operacija i za 17 meseci pogodila je 179 neprijateljskih vojnika. Godinu dana kasnije, teško je ranjena i nije se vratila na ratište.
Sa delegacijom sovjetske omladine poslata je u Ameriku i Kanadu, gde je sve impresionirala svojom direktnošću i otpornošću. Ljudmila je umrla u 58. godini 27. oktobra 1974. od moždanog udara.
- Chris Kyle, Alijas: The Devil of Ramadi (Ramadijev đavo), USA
Američki Navy Seal, koji je postao najpoznatiji novokomponovani strelac u Sjedinjenim Državama. Kada je imao 8 godina, otac mu je poklonio pušku, koja mu je poslužila kao podsticaj za dalju karijeru.
Dok je služio u američkoj mornarici, nekoliko puta je išao u Irak da učestvuje u vojnim operacijama. Tamo se pojavio u gradu Ramadiju, a nazvan je „Ramadijev đavo“. Nagrada za njegovu smrt bila je 180.000 dolara.
Na udaljenosti od oko 2.000 metara Kajl je eliminisao naoružanog borca koji je ometao napredovanje američkih tenkova. Dao je otkaz 2009. godine a stradao je 2013. godine od takođe iračkog ratnog veterana koji je bolovao od PTSP-a.
Možda vas interesuje: 5 dokazano dobrih snajperskih pušaka
- Васи́лий За́йцев, Alijas: Vasja, Rusija
Sovjetski snajperista koji je takođe ulivao strah u kosti naprijatelju. Tokom Staljingradske bitke 1942. godine, eliminisao je 225 protivnika, uključujući 11 snajperista.
Već u prvim borbama pokazao je svoje kvalitete besprekornog strelca, pucajući iz puške na udaljenosti od 800 metara, eliminisao je tri protivnika. Proslavio se snajperskim duelom sa nemačkim vrhunskim strelcem majorom Kenigom. Vasilij Zajcev je uspeo da utvrdi Kenigovu lokaciju kroz odraz optičkog nišana, što mu je omogućilo pogodak.
Tokom celog rata, Zajcev je vodio školu snajpera. Istovremeno, napisao je dve knjige o obuci veštih strelaca i uveo nove tehnike za lov na snajperiste. Ovekovečen je i u mnogim filmovima. Preminuo je 76. godini života, decembra 1991. godine.
Finski strelac koji je postao i simbol cele zemlje. Tokom vojnog sukoba između SSSR-a i Finske od 1939. do 1940. godine, prema zvaničnim podacima, ubio je 219 sovjetskih vojnika, a prema nekim izvorima, broj vojnika Crvene armije koje je ubio dostigao je 542.
Posebnost njegovog delovanja kao snajperista bila je i pucanje bez optičkog nišana. Verovao je da ga sunčev odblesak može odati pa ga neprijatelj tako može lakše locirati. Pored toga, u jakoj hladnoći, staklo na optici se maglilo. Nizak rast (152 cm) mu je takođe davao prednost u kamuflaži. Držao je i sneg u ustima da mu ne bi para izlazila dok diše. Trudio se da utaba sneg oko sebe tako da mu nanosi usled vetra ne kvare vidno polje.
U martu 1940. je ranjen, u vilicu. Urađena mu je rekonstrukcija lica uz pomoć njegove butine kosti. Preminuo je u 96. godini.
