KF-21 Boramae – Prvi samostalni lovac Južne Koreje
Područje Koreje doživelo je sudbinu mnogih država čije su teritorije poslužile za posredno (a ponekad i neposredno) odmeravanje snaga velikih sila. Primera za to ima mnogo. U slučaju Koreje 38. paralela podelila je ovu teritoriju na dve države – Severnu i Južnu. U Korejskom ratu (1950-1953) Južna Koreja pretrpela je ogromne štete i gotovo sva privreda je bila uništena.
Međutim, za razliku od drugih podeljenih država, ova je uspela da se oporavi i postane industrijski prestižna. Kako je to postigla, to je druga priča, ali sasvim je izvesno da nam odatle stižu svetski oznate marke kao što su KIA, Samsung, LG, Hyundai, Hankook, Daewoo, (sada interkontinentalna korporacija), kao i drugi brendovi. Njima se priključuje i KAI, korporacija koja se bavi avio-kosmičkim i odbrambenim programom. A mnogo toga je počelo u ”Aleji migova”, koja se nalazila u zapadnom delu Koreje, južno od reke Jalu. U avionima s severnokorejanskim oznakama sedeli su, najčešće, piloti 64. lovačkog korpusa RV SSSR. Tada je bilo jasno ko, gde i u čemu greši i kakve pouke treba da izvuče. Južnokorejanci i njihovi saveznici svakako jesu.
Da podsetimo: trenutno u svetu lovce-presretače samostalno proizvode samo SAD, Ruska Federacija, Francuska, Kina i Švedska. Mnoge druge države proizvode licencno ili u kooperaciji razne vrste letelica, počevši od lovaca, preko pomoćne avijacije i helikoptera, pa do bespilotnih letelica. Velika Britanija i ostatak Evrope mogu da deluju samo u konzocijumima, pa nijedna od tih država ne može sama da stvori lovca nove generacije. Britanci pokušavaju da ”ožive” projekat ”Tempest” (”BAE Systems Tempest”) u pokušaju da stvore lovac šeste generacije, ali, za sada, sami mogu da naprave samo neke komponente. Japan takođe može da napravi samostalno avion, ali najveću prepreku ima u tome što je izolovan od svetskog tržišta naoružanja i ne može da obezbedi kontinuiranu proizvodnju, pa su japanski avioni veoma skupi. Osim aviona ”Micubiši F-2” razvijenog na bazi ”F-16” oni nemaju svoje avione. Indija pokušava da stvori svoj lovac na bazi projekta ”Tejas” (HAL Tejas), jednomotorni lovac bez posebno značajnih karakteristika. Njegov glavni argument je – brojnost i želja vlade da održi u životu svoju avioindustriju. U Pakistanu montaža ”JF-17” (CAC/PAC JF-17 Thunder -”Žestoki zmaj”) ne može se smatrati sopstvenom proizvodnjom, jer se avion sklapa od komponenti kineske ”Chengdu Aircraft Industry Group” (CAIG), odnosno ”Chengdu Aerospace Corporation” (CAC), uz učešće AVIC (”Aviation Industry Corporation of China” -Kineske korporacije avionske industrije).
U ovu veliku petorku definitivno definitivno se uključila i Južna Koreja upravo preko ”KAI”. Pogledajmo, najpre, čime se sve to bavila i bavi ova korporacija, a zatim ćemo se upoznati i s proizvodom koji je kvalifikuje da svojoj državi donese status samostalnog proizvođača elitnih borbenih aviona.
Korejska vazdušno-svemirska industrija (”Korea Aerospace Industries” -한국항공우주산업) bavi se izradom i kompletiranjem proizvoda za avionsku i kosmičku industriju. Najpre je bila u sastavu zajedničke kompanije koju su sačinjavali ”Samsung Aerospace”, ”Daewoo Heavy industries” (odeljenje za vazduhoplovstvo) i ”Hyundai Space and Aircraft Company”. Ona je osnovana 1999. godine po nalogu vlade nakon finansijske krize 1997. godine. Sedište i glavni pogoni nalaze se u gradu Sačhonu (Sacheon) u provinciji Južni Gajeongsang.
Čime se bavila i bavi ova kompanija?
- Licencna proizvodnja
- ”MBB/Kawasaki BK 117”; dvomotorni helikopter opšte namene, od 1987. sklapan kao ”BK 117”, originalno projektovan od strane korporacija ”Messerschmitt-Bölkow-Blohm – MBB” i ”Kawasaki Heavy Industries Ltd”.
- ”MBB Bo-105 KLH”. Višenamenski, dvomotorni laki helikopter. Od 1989. proizvođen u napadačkoj verziji kao ”CBS-5”.
- ”KF-16”, lovac-presretač bloka ”F-16 C/D”, po licenci ”Lokid-Martin”; od 1991. proizvedeno 140 primeraka.
- ”Airbus H155 KAI-LCA” i ”LAH” (Light Civil Helicopter and Light Armed Helikopter -laki građanski i lako naoružani helikopter). U putničkoj verziji namenjen dužim letovima.
- Osavremenjavanja i modifikacije
- ”P-3CK Orion”, SAD, patrolni protipodmornički avion kompanije ”Lokid”.
- ”Lokid C-130 Herkules” (SAD, transportni avion).
- ”Westland Lynx” (Westland Lynx helikopteri, Velika Britanija).
- ”Boeing 737 AEW&C ” (SAD, avion za PED i kontrolu VaP).
- Avioni nepromenjive strele krila
- ”KAI KT 1 Woongbi” (školski avion, prvi koji je Južna Koreja sama proizvela!).
- ”KAI T-50 Golden Eagle” (supersonični školsko-borbeni avion, razvijen s korporacijom ”Lokid Martin”).
- ”KAI KT-100” (laki građanski avion u verziji za osnovnu obuku).
- Helikopteri
- ”KAI KUH-1 Surion” (razvijen zajedničkim snagama ”KAI”, ”Agencije za razvoj odbrane -ADD”, ”Korejskog aerokosmičkog istraživačkog instituta -KARI” i ”Eurocopter -Airbus Helicopters SAS ”).
- UAV – bespilotne letelice
- ”KAI RQ-101 Songgolmae” (za strano tržište – ”Night Intruder-noćni uljez”).
- Zajednički razvoj i projektovanje
- ”Bell 427”, univerzalni helikopter razvijen u saradnji s kompanijom ”Bell – SAD” i ”HYSA” (Samsung, Daewoo, Hyundai).
- ”Bell 429” – ”Bell 429 GlobalRanger”, razvijen sa ”Samsung Aerospace Industries”.
- Sateliti
- ”KMS”, višenamenski sateliti serije 1, 2, 3 i 5.
- Rakete za lansiranje satelita raznih kosmičkih programa
- ”KSLV-II”-ova raketa razvijena je sa institutom ”KARI”, trostepenog je tipa. Prvi model je koristio ruski prvi stepen za lansiranje.
Budućnost koja je tu
Spomenuli smo ”KAI T-50” (”Zlatni orao”) za koga je veoma zaniteresovana Poljska. Da bi, pored nadzvučne brzine od 1,4 maha (što je sasvim dovoljno za dobru platformu) bio konkurentan i na drugim tržištima, ostaje da se opremi raketama AA ”AIM-9 Sidewinder”, ”AIM-120 AMRAAM”, AS ”AGM-65 Maverick”, bombama sa satelitskim navođenjem ”JDAM” (Joint Direct Attack Munition) i kasetnim bombama sa korekcijom vazdušne struje ”WCMD” (Wind Corrected Munitions Dispenser). RV Južne Koreje koristi u raznim verzijama ukupno 77 ovih aparata.
Dolazimo i do zvezde ovog teksta – aviona ”KF-21 Boramae” (”Mladi jastreb” ili ”Borbeni jastreb”). On je Južnu Koreju na svetsko tržište aviona uveo kao samostalnog proizvođača, pa je ona tako postala član ovog malobrojnog kluba koji smo naveli na početku teksta. Projektovanje je počelo još 2001. godine, a 2010. kada su se pojavili i prvi crteži i umetničke impresije, u projekt se uključila Indonezija. Već 2010. godine, 15. jula, Južna Koreja i Indonezija dogovorile su se o saradnji u proizvodnji ovog aviona. Na prvi pogled to i nije bilo toliko važno, jer Indonezija ne poseduje ništa posebno kada je reč o naprednim tehnologijma. Međutim, ulaskom u ovaj program to će se promeniti. Najvažnije za ove dve zemlje je to što one neće dobiti najprestižnije, senzacionalno napredne avione, ali će to biti sasvim dobri avioni za njihove potrebe, kao i za potrebe svetskog tržišta koje ne može da plati izuzetno skupe i složene avione kakve prave zemlje velike petorke. To nije avion koji treba porediti s ”Su-57” ili ”F-35”, upravo stoga svedoci smo procesa koji će imati uticaj i posledice na sve velike proizvođače aviona, uzimajući značajan deo ”kolača” sa svetske ‘pijace’.
Kakav je to avion? Reč je o dvomotornom lovcu sa značajnim konstrukcionim zahvatima na poboljšanju stelt osobina. Podseća izgledom na kineski ”J-31”, ali i na američki ”F-35”. To nije avion pete generacije jer je tehnološki baziran na četvrtoj generaciji, ali sa veoma malom radarskom uočljivošću. Koreja se rešila za proverena rešenja koja su značajno unapređena stelt konfiguracijom. Ovaj avion, kako potvrđuju mnogi analitičari, nije gotovo ništa lošiji od lovaca pete generacije i svrstava se u lovce 4++ generacije. Može da nosi najširi spekat raznog oružja, uključujući i MBDA ”Meteor” (BVRAAM – beyond visual range air-to-air missile, razvijenu u MBDA -konglomerat francuskih, italijanskih i britanskih korporacija), raketu konstruisanu za vazdušnu borbu van vizuelnog dometa. Sve korejske rakete takođe će biti kompatibilne s avionikom ovog aparata. Za razliku od mnogih zapadnih modela, ovaj avion može da nosi i protivbrodske rakete; za sada samo ”Harpun” (američku raketu koju je razvio ”Mekdonel Daglas” za protivbrodsku borbu preko zone horizonta). Brzina je relativno mala – 1,8 maha i podseća na ”F-18”. Nije ni čudo, jer oba ova aviona su modifikacije iste porodice. Uostalom, avionima nove generacije sa naprednim raketama brzina nije najvažniji faktor, pa se oni tretiraju kao lansirne platforme. Ono što ovaj avion izdvaja jeste napredna radio-elektronska oprema veoma visoke klase koja je na nivou aviona pete generacije. To podrazumeva radar s faznom rešetkom, optičkim ništanskim sistemima, kao i opremom za trenutnu razmenu informacija i umrežavanje sa ostalim snagama u vazduhu i na zemlji. Ovi lovci će imati i optoelektronske nišanske stanice.
Ukoliko Korejci uspeju da celovito i bez grešaka osmisle i završno konstruišu ovaj aparat, on će svakako biti inferiorniji u odnosu na lovce sa boljim odnosom potiska i težine, a posebno na one sa kontrolisanim vektorom potiska u bliskoj borbi. Međutim, pošto u ovoj oblasti promene ne nastaju preko noći ( još dugo će na nebu biti protivnika koji će imati bolje letne karakteristike i manevrabilnost), korejski avion će biti u prednosti zbog svojih vrhunskih elektronskih osobina i komponenti, s čim se veoma ozbiljno računa. Prvi planovi ovaj avion predstavljali su kao izrazit aparat za prevlast u vazduhu, no savremeni sukobi pokazuju da su višenamenski avioni mnogo korisniji, jer mogu uništavati i ciljeve na zemlji. S obzirom na to da je na svetskom tržištu dostupna velika ponuda relativno jevtinih pogonskih grupa, a da će Koreja proizvoditi elektronske komponente (za koje se specijalizovala i koje mnogi ugrađuju), manevrabilnost ovog aviona nije u prvom planu niti se smatra nedostatkom.
Zašto je pojava ovog aviona na svetskom tržištu značajna? Većina zemalja na svetu ne može sebi da priušti avione kao što su ”Su-35” ili ”F-22”, ili im jednostavno nisu potrebni. Ono što im treba – to je ”radni konj”, jednostavan avion, pouzdan, da može izvršavati razne zadatke i – biti što jevtiniji kako u proizvodnji, tako i u održavanju i eksploataciji. O čemu je reč? Svedoci smo da već od devedesetih godina ekonomisti i planeri uporno dokazuju da se svetsko tržište oružja smanjuje iz mnogo razloga (skupi avioni, efikasni PVO sistemi, globalna svetska ekonomska i politička situacija, produžen vek remonta i korišćenja, itd). U isto vreme Turska je osetila poslovnu šansu pa je počela da nudi tržištu bespilotne letelice i rakete raznih vrsta. Južna Koreja svoju oružarsku industriju značajno je unapredila izvozeći kopnene ”radne konje” – artiljerijske sisteme i oklopnu tehniku. Ranije veliki kupac, sada je Južna Koreja sve veći prodavac i snabdevač. Sve u svemu, za vratom velike petorke dišu uporno novi ”igrači” nudeći tržištu, koje sve manje mari za političke podele i suspenzije, primamljivo jevtinu i solidnu robu. Što je najvažnije – Koreja je napravila prvi korak i nesumnjivo će ih napraviti još, pri tom motivišući zemlje kakve su Južna Afrika, Brazil, Indija i druge, da stvore svoju, originalnu proizvodnju i jednim udarcem ”ubiju dve muve” – opreme svoje oružane snage pouzdanim i dostupnim sistemima i zaposle svoju industriju naoružanja, a za tim ide i ekonomsko-politička simbioza. Kako to izgleda kada se pretoči u ekonomski rat, svedoci smo ovih meseci.
U februaru 2019. ”KAI” je počeo rad na prototipovima. Napravljeno je osam, od kojih dva služe za zemaljska ispitivanja. Prvi prototip je javno predstavljen devetog aprila 2021. godine, a prvi probni let izvršen je prošlog meseca, 19. jula 2022. godine, čime je Južna Koreja postala osma zemlja na svetu koja je razvila nadzvučni borbeni avion. Avion je nosio zastave Južne Koreje i Indonezije i poleteo je iz baze Sačeon, letevši 33 minuta. Do početka masovne proizvodnje, 2026. godine, obaviće 2.200 letova. ”Blok 1” imaće sposobnost delovanja samo po vazdušnim ciljevima, a sledeći blok (čija se pojava očekuje 2028. godine), moći će da dejstvuje i po ciljevima na zemlji. Kasniji razvoj predviđa opremanje krilatim (krstarećim) raketama i hipersoničnim projektilom domaće proizvodnje.
Kakvu korist, osim vojne očekuje Južna Koreja? Vlada je saopštila da je 719 preduzeća do sada učestvovalo u razvoju, a preko 65% delova proizvedeno je u Koreji. Otvoreno je 12.000 novih radnih mesta, a kad krene serijska proizvodnja, biće otvoreno još 100.000!
Evo i osnovnih karakteristika lovca koji će, kako rekosmo, svakako poremetiti planove velikih, a možda ih i promeniti:
- -Posada: jedan ili dva člana.
- -Dužina: 16,9 metara.
- -Raspon krila: 11,2 metra.
- -Visina 4,7 metara.
- -Površina krila: 45,7 kvadratnih metara.
- -Težina praznog aviona: 11.800 kilograma.
- -Puno opterećenje: 17.200 kilograma.
- -Maksimalna poletna težina: 25.400 kilograma.
- -Pogonska grupa: dva motora ”General Electric F414K”, turbofan, sa 57,8 kN potiska (svaki motor), odnosno 97,9kN sa dopunskim sagorevanjem.
- -Maksimalna brzina: Mah 1,81.
- -Dolet: 2.900 km.
- -Deset podvesnih tačaka (šest pod krilima i četiri na telu).
Uz već spomenuto naoružanje, treba dodati da Koreja samostalno razvija sledeće rakete:
- AA raketu kratkog dometa za blisku borbu.
- AA raketu srednjeg i dalekog dometa.
- AS (vazduh -zemlja) raketu dugog dometa.
- HS (vrlo brzu) antiradarsku raketu.
- Supesoničnu protivbrodsku raketu.
- Bombe koje su već testirane za ovaj avion (gravitacione): ”Mk 81/82/83/84”, ”GBU-39/B SDB”, ”CBU-105 WCMD”, kao i precizne, vođene bombe ”JDAM”, ”GBU-54/56 LJDAM”, ”GBU-12 LGB” i ”KGGB”.
Avionika ove letelice je ono što bi trebalo da joj bude glavni adut na svetskom tržištu:
- ”Active Electronically Scanned Array” (AESA), radar sa faznom rešetkom ”Hanwha Systems, deo Hanwha Group, Južna Koreja).
- ”Infra-red Search and Track” (IRST) istog proizođača (Hanwha Systems).
- Elektronsko-optički nišanski sistemi (EO TGP) istog proizvođača.
- Datalink sa naprednim mogućnostima, proizvodnje ”LIG Nex1” (ranije ”Goldstar Precision”, Severna Koreja).
- ”Radio Frequency Jammer” (RF Jammer) ”ALQ-200K”, istog proizvođača.
- Mission Computer (MC), proizvodnje ”Hanwha Systems”.
- Stores Management Computer (SMC) by ”LIG Nex1” and ”Hanwha Systems”.
- Multi-Function Display (MFD) by ”Hanwha Systems”.
- Flight Control Computer (FLCC) by ”LIG Nex1”.
- Communications, Navigation and Identification (CNI) system by ”LIG Nex1”.
Sve u svemu, ovaj projekat još jednom pokazuje da ne treba potcenjivati mudrost Istoka, s koga su nam došla četiri najznačajnija izuma čovečanstva: papir, barut, kompas i štampa.