Kada se 15. novembra 1915. godine ovo čudo pojavilo u bici na Somi, mora biti da je izazvalo šok, kao pojava Hanibalovih slonova pred rimskim legijama. Mnogi su mislili da će tenk zaseniti kraljicu bitaka – artiljeriju. Svakako nije, ali je kroz burnu i relativno kratku istoriju postigao mnogo. Odmah su nađena i protivsredstva. Po običaju, najbolji protivnik jednog tenka bio je drugi tenk. U Četvrtom arapsko-izraelskom ratu polovina izgubljenih tenkova (49%) stradala je od drugih tenkova. Danas, kako vidimo na stepama Ukrajine, najtežem ali i najpovoljnijem mestu za tenkovske bitke ( zavisi kako ko planira i deluje), tenk je izložen mnogo više drugim sredstvima, pa ipak – svi su saglasni: povrediv je, ubitačan za posadu, ali se bez njega ne može. Kako je i kada nastala ideja o tenku, kako je praktično realizovana? Ko je, simbolično rečeno, otac tenka?
I ovo oruđe, kao i mnoga druga, svoje daleke rođake imaju u antici. Grci, Asirci, Rimljani, Kinezi… Svi su oni pravili neku vrstu zaštitnih kula za strelce koje su pokretane ljudskom snagom. Rimljani su otišli korak dalje nadograđujući takve pokretne kule veoma efikasnim katapultovima, pretečom artiljerije. Čak se i genijalni Leonardo da Vinči uključio (kao inžinjer i svestrani pronalazač), u tu problematiku, konstruišući upotrebljivo borbeno vozilo na točkovima. Bila je to kupasta sprava koja nimalo ne liči na današnje tenkove; međutim, imala je sve atribute koje njeni naslednici imaju! Pokretna, oklopljena, zasićena naoružanjem, čak i antibalističkog oblika da bi s nje skliznuli, odnosno rikošetirali pogoci tada primitivnih ”ognjenih cevi”, odnosno artiljerije. Ideja je bila toliko primamljiva da su se njome bavili i umetnici. Herbert Džord Vels (Herbert George Wells), poznati pisac naučne fantastike, engleska verzija Žila Verna (Jules Verne), u svojoj priči ”Kopnene oklopnjače” (The Land Ironclads) opisuje vozilo koje bi moglo da se kreće svuda, a bilo bi naoružano topom i mitraljezima. Čak je napravio i skicu tog vozila. Časopis ”Strand” požurio je da objavi tu priču 1903. godine. Međutim, požurili su i drugi s ovim izumom. Francuski artiljerijski oficir Leon Rene Levavase (Léon René Levavasseur – 1860-1942) iste godine predstavlja svoj, ambiciozni projekat (Levavasseur project) nazvan ”samohodni top – Projet de canon autopropulseur ”,vozilo naoružano topom od 75 mm. Žurili su i Austrougari, pa je inžinjer natporučnik Ginter Burštin (Gunther Adolf Burstyn, 1879 – 1945) napravio projekt svog ”tenka” na bazi američkog traktora i nazvao ga Motorgeschütz – motorni top. Projekt je odbačen, ali je kasnije urađeni model neodoljivo svojim komponentama podsećao na savremene tenkove. Odbačen je u isto vreme i projekt građevinskog inžinjera Lanselota de Mola (Lancelot Eldin “Lance” de Mole 1880 – 1950). Ovaj inovativni Australijanac bezuspešno je pokušavao da dopre do konzervativnih krugova u britanskoj vladi i vojsci. Britanci ga ipak nisu zaboravili pa je posle Prvog svetskog rata bio nagrađen sa 965 funti i odlikovan.
Konačno, pojavljuje se prvi put i upotrebljiv tenk, najpre u Ujedinjenom Kraljevstvu, a zatim i u Francuskoj i Nemačkoj. Prototip je nazvan ”Mali Vili” (Little Willie) i napravljen je 1915. godine, da bi sledeće godine napravljen tenk težak 28 tona, nazvan ”Majka” (Mother). Prototip je dobio oznaku Mark I i neobično, konspirativno ime ”cisterna” (tank). Romboidnog izgleda, sa dva topa 57 mm i s četiri mitraljeza bio je odlično naoružan. Dugačak osam metara, širok pola od toga, visok 2,2 metra. Svakako je bio kabast i zastrašujući, a s motorom od samo 105 KS nije mogao da uradi mnogo…ali je postigao prvobitni efektat. Bio je opasnost i za posadu jer se nije razmišljalo o evakuaciji gasova, ali i svim drugim problemima (zaštiti prilikom nastupanja, evakuaciji, itd). Nemci su odmah napravili svoj model A7V u početnoj seriji od samo 15 primeraka. Ni Francuzi nisu kasnili i razvili su tenkove ”Šnajder SA1” (kasnija oznaka samo Schneider SA), ”Sen Šamon” (Saint-Chamond tank) i najpoznatiji Reno FT-17 (Renault FT), prvi tenk s rotirajućom kupolom, revolucionarnim rešenjem. Da je najbolje oružje protiv tenka drugi tenk potvrdila je i prva tenkovska bitka u istoriji 28. aprila 1918. godine kada su se kraj Vilers Bretona (Villers-Bretonneux) sukobila tri britanska Mark IV protiv tri nemačka A7V.
Na ovom mestu prestaćemo da testiramo radoznalost i strpljenje čitaoca. Spomenusmo Motorgeschütz i njegovog konstruktora, natporučnika Gintera Burština. On je svoj tenk, kako je navedeno, napravio na bazi – američkog traktora! Eto nas i kod preteče, oca svih tenkova ovog sveta.
Često se događalo i događa da jedan izum iz jedne oblasti neočekivano dovede do napretka u nekoj drugoj. Setimo se da je za razvoj automatskog oružja bilo veoma važan izum Singera koji je na svojoj šivaćoj mašini ostvario mogućnost cikličnog rada, što je bilo mehanički preduslov za rad automatskog oružja. Čamac za spasavanje izumela je jedna Amerikanka koja je živela daleko od mora i nikad nije doživela brodolom. Bendžamin Holt ( Benjamin Leroy Holt; 1849—1920) bio je američki inžinjer i preduzetnik, čovek koji je osmislio prvi traktor guseničar 1904. godine. S braćom je osnovao fabriku (Holt Manufacturing Comany), a mašinama čiju su proizvodnju osvojili dali su ime ”traktor”. Reč potiče iz engleskog vokabulara – track (glavni element gusenice). I ova reč nam dolazi iz novolatinskog trahere, što znači vući. Kažu da je ideja bila toliko jednostavna da se se svi pitali kako se toga niko nije ranije setio. Visoku prohodnost na vlažnoj oranici mogle su da ostvare samo gusenice, jer ni tadašnje gume, niti snaga motora nisu mogle da obezbede takav nivo prohodnosti koji bi obezbeđivao prinose (i profit), nezavisno od toga da li je farmer morao da gleda u nebo. Kad smo već kod načina kretanja, spomenimo da je danas gotovo 90% traktora u SAD konstruisano na bazi točkova.
Zahvaljujući transmisiji gusenični pogon je davao veću snagu i vučni momenat od točkova. Imao je naravno i svoje nedostatke: pre svega, uništavao bi puteve ukoliko bi se kretao bez gumenih zaštitnika koje je bilo teško i zamorno stalno skidati i vraćati; imao je malu putnu brzinu (od pet do 40 km/h, ali ona mu nije ni bila potrebna na oranici. Svi ti nedostaci padali su u vodu pred glavnom prednošću ove novotarije – zahvaljujući malom specifičnom pritisku na tle on je imao do tada neviđenu prohodnost. Trebalo je samo se setiti i povećati površinu gaznog dela, odnosno kontakta sa tlom. U odnosu na gumene točkove, gusenice su imale nekoliko stotina puta manji pritisak na tle i to je presudilo u svim daljim projektima. Posle Prvog svetskog rata američki inžinjer John Walter Christie konstruisao je posebno vešanje (Christie suspension) dovodeći gusenice do optimalne upotrebljivosti, no to zaslužuje poseban tekst.
Uspeh ovog projekta ohrabrio je Holta koji je patentirao preko 100 pronalazaka vezanih za funkcionisanje guseničnih traktora. Međutim, istine radi treba reći da je i Holt crpeo inspiraciju od drugih i to baš onih koji nisu videli šta imaju u rukama i kakvo im rešenje stoji pred nosom. Otišao je 1903. godine u Englesku koja je tada bila centar tehničkih inovacija. Vrativši se u Stokton (Kalifornija), nije mu trebalo mnogo da savlada probleme, jer je osnovno rešenje imao na dlanu. Dan 24. novembar 1904. godine mogli bi da slave svi tenkisti sveta jer je tada Holt na jednom polju kraj Stoktona demonstrirao prvo upotrebljivo gusenično vozilo na svetu.
Da je bila reč o punom pogotku svedoči osnivanje njegove kompanije. Ako vam je ime te kompanije malo poznato, podsetićemo vas da je najpoznatiji svetski brend katerpilar (Caterpillar) njegov registrovan brend. Konačno, izum je zaokružen izbacivanjem iz upotebe parnog pogona i uvođenjem benzinskih motora 1909. godine.
Za vreme Prvog svetskog rata Britanci su najpre koristili oko 500 Holtovih traktora, da bi do kraja rata sile Antante koristile preko 10.000 ovih primeraka. Ovi mašine radile su sve ono što konji nisu mogli: vuklе su sve teža artiljerijska oruđa, prevozilе materijal, služilе u inžinjeriji, izgradnji fortifikacija…
Gledajući kako im svakog dana neumorno, pred nosom, defiluju ti izdržljivi i univerzalni traktori, britanski i francuski, pa za njima i nemački inžinjeri, nisu morali mnogo da se dvoume i došlo je do modela koje smo već naveli.
Englezi, za koje se obično kaže da su konzervativni i kruti, umeli su da cene ovaj doprinos, pa je 22. aprila 1918. godine britanski pukovnik Ernest Svinton (kasnije general-major Sir Ernest Dunlop Swinton, 1868 – 1951) poznati pronalazač, posetio Bendžamina Holta u Stoktonu da bi se zahvalio na njegovom doprinosu u razvoju tenka i pobedi nad Nemačkom i njenim saveznicima.
Holt je ubrzo umro, petog decembra 1920. godine, i sahranjen je na gradskom groblju Stockton Rural Cemetery. Pet godina posle njegove smrti, kompanija Holt Caterpillar spojila se s kompanijom C. L. Best Tractor Company, da bi danas bila poznata kao ”Katerpilar” (Caterpillar Inc).
Da li treba da napišemo i to da na engleskom imenica Caterpillar znači gusenica?
