Američka vojna industrija pokušava da reši jedan od najstarijih problema borbene avijacije: zavisnost od aerodroma. Savremeni lovci mogu da nose ogromnu količinu naoružanja i napadaju ciljeve udaljene hiljadama kilometara, ali su njihove operacije vezane za piste, hangare i infrastrukturu koju protivnik može da uništi raketnim udarima. Razvoj autonomnih borbenih letelica otvorio je mogućnost drugačijeg pristupa, u kojem veliki mlazni avioni više ne moraju da poleću sa klasičnih aerodroma.
Američka kompanija Shield AI već godinu dana razvija takvu letelicu, kombinujući tehnologiju smanjene radarske uočljivosti, motor borbenog aviona i autonomni sistem upravljanja. Projekat je privukao i američku Ratnu mornaricu, zainteresovanu za raspoređivanje udarnih dronova na brodovima i udaljenim ostrvima. Posle predstavljanja maketa i računarskih modela, konstruktori su sada pokazali prvi prototip u stvarnoj veličini.
X-BAT 001 izašao iz pogona, slede prva ispitivanja
Kompanija Shield AI predstavila je 3. novembra 2026. prvi potpuno izgrađeni razvojni prototip borbene bespilotne letelice X-BAT, označen kao X-BAT 001. Avion je završen u razvojnom centru u Frisku, u Teksasu, odakle se premešta u centar X-Forge 2 u Njutonu, u Kanzasu, radi zemaljskih i letnih ispitivanja.
Novi snimci otkrivaju letelicu bez repnih površina, sa velikim strelastim krilima, širokim centralnim trupom i karakterističnom izduvnom mlaznicom. U odnosu na ranije prikazane modele, mlaznica sada znatno više izlazi iza zadnje ivice krila, dok su na gornjem delu trupa vidljive nove izbočine i otvori čija namena još nije objašnjena.
Shield AI planira izgradnju dva prototipa u punoj veličini. Prvi je namenjen proveri osnovne konstrukcije, pogona i vertikalnog poletanja, dok će naredna faza obuhvatiti razvoj operativne konfiguracije sa kompletnom opremom.
Kako mlazni borbeni avion poleće bez piste?
Najneobičnija karakteristika X-BAT-a jeste način poletanja i sletanja. Letelica se na posebnoj mobilnoj platformi postavlja gotovo vertikalno, sa nosom okrenutim nagore. Motor je podiže potiskom, nakon čega prelazi u horizontalni let. Prilikom sletanja postupak se odvija obrnutim redosledom.
Za pogon je izabran turboventilatorski motor F110-GE-129E kompanije GE Aerospace, iz porodice motora koji pokreću američke borbene avione F-16 i F-15. Njegova najvažnija modifikacija jeste mlaznica AVEN, koja omogućava usmeravanje potiska i upravljanje položajem letelice.
Tehnologija AVEN razvijana je još tokom devedesetih godina i ispitivana na eksperimentalnom F-16. Za X-BAT je prilagođena zahtevima vertikalnog leta, u kojem mlaznica mora veoma brzo da menja pravac potiska kako bi održala stabilnost aviona.
Kompanije Shield AI i GE Aerospace uspešno su u julu 2026. završile ispitivanja paljenja motora, pomeranja mlaznice i zajedničkog rada upravljačkih sistema. Provere su izvedene u pogonu kompanije GE u Piblsu, u Ohaju.
Upravljanje naginjanjem oko uzdužne ose trebalo bi da obezbede posebni potisnici na krilima, koji koriste vazduh izdvojen iz motora. Takav raspored omogućava kontrolu položaja letelice i kada nema dovoljno horizontalne brzine da bi klasične aerodinamičke površine bile efikasne.
Dolet od 3.700 kilometara i bombe klase 900 kilograma
Prema deklarisanim karakteristikama proizvođača, X-BAT je projektovan za maksimalni dolet veći od 2.000 nautičkih milja, odnosno približno 3.700 kilometara. Planirani borbeni radijus iznosi oko 1.000 nautičkih milja, približno 1.850 kilometara, uz operativnu visinu veću od 15.000 metara.
Unutrašnji odeljci za naoružanje projektovani su za bombe klase 2.000 funti, odnosno približno 900 kilograma, dok spoljašnji nosači omogućavaju upotrebu dodatnog naoružanja i opreme. Dimenzije unutrašnjih odeljaka uporedive su sa onima na lovcu F-35.
Pored napada na kopnene i pomorske ciljeve, proizvođač predviđa vazdušnu borbu, izviđanje i elektronsko ratovanje. Električni sistem projektovan je za snagu od približno 80 kilovata, potrebnu za rad zahtevnijih senzora i uređaja za elektronsko ometanje.
Ove performanse predstavljaju projektne ciljeve. Prototip tek treba da pokaže da li istovremeno može da ostvari predviđeni dolet, nosivost i vertikalno poletanje, koje zahteva znatno više potiska i goriva nego konvencionalno poletanje sa piste.
Veštačka inteligencija umesto pilota
X-BAT koristi softver Hivemind kompanije Shield AI, razvijen za autonomno upravljanje bespilotnim letelicama. Sistem omogućava izvršavanje unapred određenih zadataka, prilagođavanje uslovima leta i nastavak operacija u okruženju u kojem su satelitska navigacija i komunikacione veze ometane.
Za razliku od manjih američkih bespilotnih borbenih aviona YFQ-42A i YFQ-44A Fury, X-BAT je zamišljen kao veća višenamenska platforma sposobna da samostalno izvršava udarne zadatke. Njegova konstrukcija približno je dvostruko veća od prvih američkih autonomnih borbenih pratilaca.
Time se uklapa u širi razvoj lovaca bez pilota, ali sa naglaskom na delovanje bez aerodromske infrastrukture.
Američka mornarica ulaže 200 miliona dolara
Za razvoj X-BAT-a američka Ratna mornarica već je izdvojila ukupno 200 miliona dolara kroz program RIMES i dodatne aranžmane, dok je Shield AI obezbedio još 200 miliona sopstvenog kapitala.
RIMES je namenjen razvoju udarnih letelica koje mogu da poleću sa brodova, ostrva i privremenih položaja bez izgrađenih pista. Takva sposobnost posebno je zanimljiva za operacije na Pacifiku, gde su udaljenost između baza i njihova izloženost raketnim napadima važna ograničenja.
Sledeći korak biće zemaljsko pokretanje motora u horizontalnom i vertikalnom položaju. Inženjeri zatim planiraju ispitivanja tokom kojih će prototip biti osiguran velikom dizalicom, kako bi se proverila stabilnost pri lebdenju i reagovanje sistema za upravljanje.
Tek nakon toga predviđeni su slobodni vertikalni letovi. Shield AI planira demonstraciju letelice sa kompletnom opremom tokom 2028. i početak serijske proizvodnje 2029. godine, dok bi proizvodni pogon trebalo da bude u De Mojnu, u saveznoj državi Vašington.
