Na zapadnom Pacifiku nalazi se američko ostrvo bez kojeg bi operacije bombardera, transportne avijacije i ratne mornarice prema istočnoj Aziji bile znatno složenije. Guam je hiljadama kilometara udaljen od američkog kopna, ali je dovoljno blizu kineskim i severnokorejskim raketnim snagama da Pentagon već godinama priprema njegovu odbranu od velikog napada. Dosadašnji oslonac zaštite bio je protivraketni sistem THAAD, ali sada se menja čitava koncepcija odbrane.
U vazduhoplovnoj bazi Andersen mogu da deluju strateški bombarderi, dok pomorski objekti u luci Apra pružaju podršku američkim brodovima i podmornicama. Oštećenje pista, skladišta goriva ili pristaništa moglo bi ozbiljno da oteža američke operacije čak i bez uništenja tamošnjih vojnih snaga. Zbog toga Guam nije samo teritorija koju Vašington namerava da zaštiti, već i moguća početna meta u sukobu oko Tajvana.
Odbrana od pojedinačnih balističkih raketa znatno se razlikuje od zaštite pred istovremenim dolaskom krstarećih raketa, dronova i projektila koji menjaju putanju. Sjedinjene Države zato uvode više slojeva presretanja i povezuju radare, komandne sisteme i lansere. Najnovija promena pokazuje da se taj posao pretvara u trajnu vojnu misiju.
Novi bataljon umesto rotacionih jedinica
Američka vojska aktivirala je 16. oktobra u bazi Andersen 3. bataljon 43. artiljerijskog puka protivvazdušne odbrane, koji preuzima zadatke operativne grupe Talon. Ta grupa je od 2013. upravljala sistemom THAAD, prvobitno raspoređenim zbog severnokorejskih balističkih raketa. Njeno gašenje i stvaranje stalnog bataljona povezani su sa planom da se na ostrvu istovremeno koriste različiti sistemi PVO.
THAAD presreće balističke rakete u završnoj fazi leta, na velikim visinama, ali nije namenjen zaustavljanju svih tipova vazdušnih ciljeva. Patriot treba da dopuni zaštitu od balističkih raketa i aerodinamičkih ciljeva, a budući sistem IFPC prvenstveno od krstarećih raketa i dronova. Američka vojska je za Guam planirala 20 lansera IFPC, sa početkom isporuka tokom fiskalne 2027. godine.
Šta čini novi protivraketni štit?
Plan protivraketne odbrane predviđa raspoređivanje povezanih sistema na 16 lokacija, umesto oslanjanja na jednu bateriju. Deo mreže čine radar AN/TPY-6, kopneni sistem Aegis i vertikalni lanseri raketa SM-3, uz planirano korišćenje sposobnosti raketa SM-6. Namena je otkrivanje i gađanje ciljeva iz različitih pravaca, uključujući pokrivanje punog kruga oko ostrva.
U decembru 2024. Amerikanci su sa Guama prvi put uspešno presreli probni balistički cilj raketom SM-3 Block IIA, koristeći radar AN/TPY-6. To je potvrdilo funkcionalnost pojedinih elemenata mreže, ali ne i njene sposobnosti protiv masovnog napada. Izgradnja i postepeno uvođenje kompletne infrastrukture planirani su tokom približno deset godina.
Kineski DF-26 i severnokorejski Hvasong-16B menjaju računicu
Kineska balistička raketa DF-26, dometa oko 4.000 kilometara, može da pogodi Guam konvencionalnom ili nuklearnom bojevom glavom. Peking raspolaže i projektilima većeg dometa, poput DF-27 sa dometom procenjenim na 5.000 do 8.000 kilometara. Severna Koreja razvila je Hvasong-16B na čvrsto raketno gorivo, testiran sa hipersoničnom kliznom letelicom, čije bi manevarske sposobnosti mogle dodatno da otežaju presretanje.
Problem predstavlja i broj projektila koje bi protivnik mogao istovremeno da lansira. Kako pokazuju analize rastućih troškova protivraketne odbrane, presretači su skupi, njihove zalihe ograničene, a uspeh pojedinačnog testa ne pokazuje koliko bi raketa prošlo tokom zasićenja odbrane napadom iz više pravaca. Zaštita Guama zato će zahtevati ne samo nove lansere već i velike zalihe raketa, rezervne senzore i sposobnost brzog obnavljanja borbene gotovosti posle prvog talasa udara.
