Rat u Ukrajini sve više pretvara pojedine delove fronta u područja kroz koja je izuzetno teško proći čak i oklopnim vozilima. Neprekidno izviđanje iz vazduha, FPV dronovi, artiljerijska vatra i minska polja ozbiljno otežavaju snabdevanje isturenih položaja, dok izvlačenje ranjenika postaje jedan od najopasnijih zadataka. Na pojedinim pravcima vojnici ostaju odsečeni od sopstvenih jedinica, a svaki pokušaj njihovog prebacivanja u pozadinu zahteva složenu operaciju.
Obe strane već koriste kopnene robotske platforme za dostavljanje municije, hrane i medicinskog materijala, ali ni takva vozila nisu uvek u stanju da savladaju prepreke i izbegnu protivničke udare. Poseban problem predstavljaju područja pod stalnim nadzorom bespilotnih letelica, gde se svako kretanje može brzo otkriti i napasti. Zbog toga konstruktori pokušavaju da zadatke koji su donedavno bili namenjeni sanitetskim vozilima i kopnenim robotima prebace na sasvim drugačije platforme.
Jedan nedavno objavljeni snimak pokazao je koliko daleko može da ode takva improvizacija, ali i kakvim se rizicima izlažu njeni učesnici. U pitanju nije demonstracija na poligonu niti reklamni prikaz novog vojnog proizvoda, već operacija izvedena na aktivnom delu fronta. Njeni detalji otkrivaju da je za spasavanje jednog čoveka bilo neophodno angažovanje više vojnih jedinica, konstruktora bespilotnih letelica i stručnjaka za elektronsko ratovanje.
Ranjenik izvučen heksakopterom sa kupjanskog pravca
Ukrajinske oružane snage objavile su 19. oktobra snimak evakuacije ranjenog pripadnika 30. odvojene mehanizovane brigade, izvedene pomoću teškog heksakoptera kompanije Gurzuf Defence. Operaciju su organizovali pripadnici čete bespilotnih kopnenih sistema 92. odvojene jurišne brigade, uz podršku 14. mehanizovane brigade i 10. armijskog korpusa. Prema informacijama koje je objavio harkovski vojni medicinski centar, vojnik je izvučen sa kupjanskog pravca, gde su prethodni pokušaji njegove evakuacije bili neuspešni.
Reč je o 49-godišnjem vojniku Konstantinu, koji je tokom borbi zadobio teške povrede obe noge, praćene amputacijama. Nakon pogibije saborca ostao je sam na osmatračkom položaju, dok su ruski dronovi i minirana okolina otežavali pristup ukrajinskim spasilačkim ekipama. Prema njegovom svedočenju, jedinica ga je tokom čekanja snabdevala vodom, hranom, antibioticima i sredstvima protiv bolova, dostavljanim bespilotnim letelicama.
Ukrajinska vojska navodi da je prethodno pokušala izvlačenje kopnenim robotizovanim vozilima, ali su misije osujećene zbog aktivnosti ruskih bespilotnih letelica i minskih prepreka. Posle neuspešnih pokušaja odlučeno je da se upotrebi teški dron sa šest rotora, prvobitno razvijen kao platforma za nošenje tereta i borbena dejstva. Proizvođač je za ovu operaciju besplatno ustupio letelicu, koju su vojni stručnjaci i inženjeri prethodno prilagodili transportu čoveka.
Prema rečima jednog od rukovodilaca kompanije Gurzuf Defence, heksakopter je tokom operacije morao da prenese ranjenika na udaljenost veću od 15 kilometara, kroz područje u kojem su stalno prisutni protivnički dronovi i sredstva elektronskog ometanja.
Kako je teško ranjeni vojnik transportovan ispod drona?
Za operaciju je korišćen heksakopter Ajudag-6 (Ayu-Dag 6), jedna od novih teških bespilotnih platformi kompanije Gurzuf Defence. Za razliku od posebno projektovanih sanitetskih dronova, ranjenik nije prevožen u zatvorenoj kapsuli niti na klasičnim nosilima. Bio je pričvršćen posebnim sistemom remenja i veza ispod trupa letelice, dok je operator upravljao dronom sa udaljenog položaja.
Takav način prevoza predstavlja ozbiljan tehnički izazov. Kada se teret nalazi ispod drona, njegovo njihanje može da izazove promene položaja težišta i poremeti stabilnost letelice, naročito tokom ubrzavanja, zaokreta i usporavanja. Zbog toga su konstruktori morali da prilagode sistem za pričvršćivanje i sprovedu prethodna ispitivanja kako bi smanjili opasnost od nekontrolisanog ljuljanja i prevrtanja.
Dodatnu teškoću predstavljalo je stanje samog ranjenika, koji je morao pravilno da se pričvrsti za letelicu uprkos ozbiljnim povredama. Operator 30. mehanizovane brigade, poznat pod pozivnim znakom Čorni, objasnio je da je Konstantinu prethodnog dana poslao video-uputstvo sa prikazom načina postavljanja opreme. Po dolasku heksakoptera, operator je pomoću ugrađene kamere pratio pričvršćivanje ranjenika i zatim započeo izvlačenje.
Vojnik je uspešno prebačen u pozadinu i smešten u harkovsku vojnu bolnicu, gde je podvrgnut operacijama i stabilizaciji zdravstvenog stanja. Prema saopštenju medicinskog centra, njegov život više nije ugrožen, ali predstoje dugotrajna rehabilitacija i izrada proteza.
Ajudag-6: Heksakopter sposoban da nosi teret težak gotovo koliko i sam dron
Kompanija Gurzuf Defence predstavila je Ajudag-6 još u martu 2026. godine, kao novu generaciju teških bespilotnih platformi namenjenih logistici i transportu tereta. Letelica ima šest elektromotora sa odgovarajućim rotorima i masu od približno 98 kilograma. Prema ranije objavljenim podacima proizvođača, može da prenosi od 70 do 90 kilograma korisnog tereta, u zavisnosti od konfiguracije i potrebnog doleta.
U standardnoj transportnoj konfiguraciji proizvođač je navodio mogućnost dostavljanja tereta na udaljenost do 25 kilometara uz povratak na polazni položaj. Međutim, takve karakteristike odnose se na određene konfiguracije baterija i mase tereta, pa se ne mogu automatski primeniti na let sa ranjenikom. Stvarna masa transportovanog vojnika, konfiguracija baterija i ostvarena brzina tokom ove operacije nisu objavljeni.
Ajudag-6 razvijen je kao višenamenska platforma koja može da doprema municiju, opremu i druge potrepštine jedinicama na teško dostupnim položajima. Njegova osnovna konstrukcija omogućava prevoz znatno većeg tereta od standardnih FPV dronova, ali po cenu povećane mase, dimenzija i potrošnje električne energije. Prilagođavanje za izvlačenje ranjenika pokazalo je da takva platforma može dobiti dodatnu ulogu bez razvoja potpuno novog vazduhoplova.
Posebno je zanimljivo što se ovde ne radi o autonomnom sanitetskom vozilu koje samostalno pronalazi ranjenika i vraća ga u pozadinu. Operacija je zahtevala neposredno upravljanje, izviđačke podatke, prethodnu pripremu i koordinaciju više vojnih jedinica.
SkyFall već razvija drugačiji sistem: StarGate nosi ranjenika u medicinskoj kapsuli
Gotovo istovremeno sa objavljivanjem snimka evakuacije, ukrajinska kompanija SkyFall, poznata po teškom dronu-bombarderu „Vampir“, predstavila je poseban bespilotni sistem StarGate, razvijen upravo za transport ranjenika. Za razliku od Ajudaga-6, StarGate poseduje zatvoreni medicinski modul sa nosilima, u kojem se vojnik nalazi tokom leta. Proizvođač navodi najveću nosivost od 150 kilograma, što omogućava prevoz ranjenika zajedno sa ličnom opremom.
StarGate može da dostigne brzinu od približno 105 kilometara na čas, dok mu je uobičajena brzina krstarenja oko 65 kilometara na čas. Deklarisani dolet iznosi do 15 kilometara u jednom pravcu, a za pripremu letelice za poletanje potrebno je približno deset minuta. Za komunikaciju se koriste različiti kanali, uključujući satelitsku vezu, dok proizvođač razvija mogućnosti navigacije u uslovima ometanja satelitskih signala.
SkyFall je prototip predao vojsci radi ispitivanja u uslovima fronta, a kompanija je 17. oktobra saopštila da je sistem započeo borbeno dežurstvo. Međutim, objavljena demonstracija StarGatea i stvarna evakuacija izvedena Ajudagom-6 predstavljaju dva odvojena događaja, sa različitim letelicama i drugačijim načinom transporta ranjenika.
Zatvorena kapsula može pružiti bolju fizičku zaštitu povređenom vojniku tokom leta, ali povećava ukupnu masu i aerodinamički otpor letelice. Kod oba sistema ostaje isti osnovni problem: teški višerotorski dron mora dovoljno dugo da održava potisak kako bi bezbedno preneo čoveka, a istovremeno mora da izbegne protivničko otkrivanje i napad.
Zašto je vazdušna evakuacija toliko rizična u zoni FPV dronova?
Uspešna operacija ne znači da teški heksakopter predstavlja bezbednu zamenu za sanitetska vozila ili kopnene robote. Letelica koja transportuje čoveka ima znatno veće dimenzije i opterećenje od običnog izviđačkog drona, dok joj je sposobnost naglih manevara ograničena masom tereta. Tokom leta može postati meta FPV dronova, bespilotnih presretača ili vatre sa zemlje, pri čemu bi oštećenje pogonskog sistema moglo imati neposredne posledice po ranjenika.
Dodatni rizik predstavljaju sistemi elektronskog ratovanja, koji mogu da ometaju upravljačku vezu ili navigaciju. Kod bespilotne letelice koja prenosi municiju gubitak kontrole znači materijalnu štetu i mogući gubitak tereta, dok kod medicinske evakuacije ista situacija može dovesti do pogibije čoveka. Zato su pouzdanost pogona, rezervni sistemi, stabilnost veze i bezbedno spuštanje jednako važni kao i sama nosivost.
Prema izjavama ukrajinskih učesnika, u pripremi konkretnog leta učestvovali su i artiljerijski, protivvazdušni i specijalizovani sastavi za elektronsko ratovanje. Komandant 10. armijskog korpusa Artem Bogomolov naveo je da je desetine ljudi radilo na planiranju evakuacije samo jednog ranjenika. Takav obim priprema pokazuje da je reč o izuzetnoj operaciji, a ne o postupku koji jedinice trenutno mogu rutinski da ponavljaju.
Najveća prednost vazdušnog transporta jeste zaobilaženje minskih polja, rovova, oštećenih puteva i prepreka koje zaustavljaju kopnena vozila. Međutim, izlaskom iz tih opasnosti ranjenik ulazi u drugačiju zonu rizika, gde njegov život neposredno zavisi od letelice izložene dejstvu protivničkih sredstava.
Kopnena logistika sve teže funkcioniše: I ruska vojska širi upotrebu robota
Ovakav razvoj događaja nije izdvojen slučaj, već posledica sve većih problema sa kretanjem ljudstva i vozila duž linije fronta. Još aprila 2026. analizirali smo prelazak ukrajinskih jedinica na snabdevanje i evakuaciju pomoću kopnenih robota, upravo zbog intenzivnog dejstva ruskih bespilotnih letelica. Najnoviji slučaj pokazuje da na pojedinim položajima čak ni takva rešenja više nisu dovoljna.
Ruska vojska istovremeno širi korišćenje sopstvenih kopnenih robotskih platformi. Njihove jedinice 18. kombinovane armije koriste robote Kurir za svakodnevno dopremanje municije, hrane, vode i medicinskog materijala na položaje u Hersonskoj oblasti. Takvi sistemi na pojedinim pravcima dnevno prevoze više od tone različitih zaliha, smanjujući potrebu za izlaganjem ljudstva protivničkoj vatri.
Mogućnost da heksakopter podigne i transportuje odraslog čoveka otvara i pitanje njegove eventualne upotrebe za prebacivanje vojnika na nepristupačne položaje. Tehnički, letelica koja može da izvuče ranjenika mogla bi da prenese i zdravog vojnika odgovarajuće mase, ali takva primena zahtevala bi drugačije planiranje i prihvatanje ozbiljnog rizika od otkrivanja. Za sada nema podataka da su ovakvi sistemi postali redovno sredstvo za prebacivanje pešadije.
Prva objavljena evakuacija na kupjanskom pravcu zato najviše govori o stanju savremenog bojišta. Da bi jednog teško ranjenog vojnika izvukla iz zone koju kontrolišu ruski dronovi i minske prepreke, ukrajinska vojska morala je da prilagodi teški bespilotni bombarder, angažuje više jedinica i organizuje složenu vazdušnu operaciju. Njegovo uspešno izvlačenje pokazalo je da je takav transport tehnički moguć, ali i koliko je daleko savremeni rat otišao u ograničavanju čak i najosnovnijeg zadatka — spasavanja ranjenika sa prve linije.
