Jedan od najmoćnijih ljudi nemačkog obaveštajnog aparata završio je u pritvoru pod sumnjom za špijunažu, pokušaj izdaje i pribavljanje državnih tajni. August Haning nije bio običan službenik BND, već njegov direktor od 1998. do 2005. godine, a potom i državni sekretar u nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sada istražitelji pokušavaju da utvrde šta se dogodilo sa približno 2.000 poverljivih dokumenata koji su, prema tužilaštvu, godinama završavali kod njega i nakon što je napustio državnu službu.
Prosto neverovatno, slučaj se ne odnosi na Rusiju. S obzirom na rusofobiju koja je bez presedana na Zapadu trenutno, za ovakav naslov čovek danas bi gotovo automatski pretpostavio da je reč o Moskvi. Nemačko tužilaštvo nije imenovalo državu za koju je Haning navodno radio, dok Der Spiegel kao vezu pominje Azerbejdžan, što je Baku odbacio.
Problem se, međutim, više ne završava u Berlinu. Među dokumentima do kojih je Haning navodno dolazio nalazili su se i podaci koji su poticali od partnerskih službi, pa su britanski MI6 i GCHQ pokrenuli sistematsku proveru osetljivog materijala deljenog sa evropskim partnerima, dok prema istim izveštajima slične provere obavljaju i američke službe. Pitanje više nije samo šta je bivši šef BND znao, već da li su zajedno sa nemačkim informacijama mogli biti kompromitovani strani izvori, agenti i metode prikupljanja podataka.
Tajni kanal iz samog vrha BND
Haning je uhapšen 6. oktobra, a istražni sudija Saveznog suda narednog dana odredio mu je pritvor. Zajedno sa njim uhapšen je Manfred D, nekadašnji Haningov šef kabineta koji je i posle promene rukovodstva ostao na visokim položajima u BND i radio za njegove naslednike sve do marta 2026. godine. Upravo njega nemačko tužilaštvo smatra čovekom koji je bivšem direktoru godinama otvarao vrata službe koju je ovaj odavno napustio.
Prema dosadašnjoj istrazi, dvojica muškaraca su još 2010. postigla dogovor da Manfred D. uz novčanu naknadu redovno dostavlja Haningu vredne informacije BND. Do juna 2022. tako je navodno prosleđeno približno 2.000 dokumenata, od kojih su mnogi bili klasifikovani i namenjeni isključivo internoj upotrebi nemačke spoljne obaveštajne službe. Deo materijala korišćen je za pripremu rukovodstva BND za redovne obaveštajne sastanke najviših državnih struktura.
Tajne pretvorene u privatni posao
Haning je nakon odlaska iz državne službe prešao u privatni sektor i bavio se bezbednosnim i poslovnim konsultacijama. Tužilaštvo sumnja da mu je stalni priliv poverljivih informacija omogućavao da klijentima ponudi nešto što konkurencija nije mogla – znanje koje je dolazilo direktno iz nemačkog obaveštajnog aparata. Nemački istražitelji zato ovaj slučaj ne posmatraju kao gomilanje starih papira u privatnoj arhivi, već kao moguću komercijalnu upotrebu državnih tajni.
U jednom slučaju Haning je, prema Saveznom tužilaštvu, koristio poverljive podatke za izradu analize namenjene pripadniku strane obaveštajne službe. U drugom slučaju sumnja se da je posle opsežne komunikacije informacije prosledio još jednom pripadniku stranog obaveštajnog aparata, mada nemačke vlasti nisu objavile identitet tih osoba niti država za koje su radile. Za prvu analizu još nije utvrđeno ni da li je na kraju stigla do predviđenog primaoca.
Kako je čitava priča slučajno otkrivena
Posebno neobičan deo slučaja jeste način na koji su istražitelji uopšte stigli do obaveštajnih dokumenata. Haning se već nalazio pod istragom u potpuno drugom slučaju povezanom sa Kristinom Blok, naslednicom poznatog nemačkog ugostiteljskog lanca Block House, i sporom oko otmice njene dece iz Danske. Pretresi sprovedeni u toj istrazi doveli su do materijala koji je zatim otvorio mnogo ozbiljniji slučaj špijunaže.
Haning i još jedan bivši policijski zvaničnik prethodno su se našli pod sumnjom da su kao rukovodioci privatne bezbednosne kompanije prihvatili posao povezan sa vraćanjem dece. Upravo tokom te istrage pojavili su se tragovi poverljivih dokumenata BND koje bivši direktor više nije imao pravo da poseduje. Ono što je počelo kao istraga privatne porodične afere tako se pretvorilo u jedan od najtežih bezbednosnih slučajeva u savremenoj istoriji nemačke službe.
Britanci i Amerikanci sada proveravaju šta su dali Nemcima
BND je godinama primao podatke od partnerskih zapadnih službi, zbog čega sadržaj 2.000 dokumenata nije samo nemački problem. Prema izveštajima britanskih medija, MI6 i GCHQ sada pregledaju osetljive informacije koje su delili sa evropskim partnerima i pokušavaju da utvrde da li je nešto od toga moglo završiti među materijalima koje je Haning dobijao. Američke službe sprovode sličnu proveru, dok nemački bezbednosni krugovi priznaju da su pojedini dokumenti sadržali informacije poreklom od stranih partnera.
Najveći strah nije da je neko pročitao nekoliko diplomatskih analiza, već da se iz dokumenata mogu rekonstruisati izvori i načini rada službi. Obaveštajni izveštaj može da otkrije mnogo više nego što na njemu direktno piše – ko je imao pristup određenom sastanku, odakle je stigla neka informacija ili kakve tehničke mogućnosti partner poseduje. Za sada nema potvrde da je konkretan britanski ili američki agent razotkriven, pa upravo to interne provere sada treba da ustanove.
Azerbejdžanski trag i poricanje Bakua
Der Spiegel je objavio da se u istrazi proverava Haningov mogući kontakt sa pripadnikom azerbejdžanske obaveštajne službe. Azerbejdžanski Savet za medije i emitovanje odgovorio je da su navodi neosnovani i da predstavljaju pokušaj narušavanja odnosa Bakua i Berlina, dok nemačko Savezno tužilaštvo nije potvrdilo identitet strane službe. Zbog toga azerbejdžanska veza za sada ostaje predmet medijskih izveštaja i istrage.
Haningov advokat takođe odbacuje ključni deo optužbi. Odbrana priznaje da je bivši direktor BND posedovao poverljiva dokumenta, ali tvrdi da njima nije naneo štetu Nemačkoj niti ih je prodavao stranim službama. Istražitelji sada moraju da utvrde gde je završio svaki relevantan dokument, ko ga je video i koliko je informacija iz nemačkog i savezničkog sistema zaista napustilo krug ljudi kojima su bile namenjene.
