Severni tok je posle eksplozija u Baltičkom moru, sankcija i prekida energetskih veza Rusije i Nemačke trebalo da postane mrtva infrastruktura jednog završenog perioda. Četiri godine kasnije ponovo se nalazi na stolu, samo sa potpuno drugačijom vlasničkom konstrukcijom. Rojters je 8. oktobra objavio da su visoki američki i ruski predstavnici razgovarali o mogućnosti da američki investitor uđe u projekat i jednog dana zarađuje na ponovnom protoku ruskog gasa prema Evropi.
Najzanimljiviji deo priče, međutim, nije počeo ovog oktobra, niti sa Džaredom Kušnerom i Kirilom Dmitrijevim. Trag američkog interesa može se pratiti najmanje do početka 2024. U međuvremenu su se pojedinačni investitorski pokušaji pretvorili u razgovore Moskve i Vašingtona o energetici posle rata. Severni tok tako više nije samo pitanje popravljanja cevi. Pitanje je ko bi kontrolisao ruski gas ako se jednog dana ponovo vrati na veliko nemačko i evropsko tržište.
Prvi trag vodi do februara 2024.
Najraniji konkretan američki potez koji se može dokumentovati napravio je finansijer Stiven P. Linč. On je još u februaru 2024. zatražio dozvolu američkog Ministarstva finansija da pregovara sa sankcionisanim subjektima kako bi eventualno mogao da kupi kompaniju Nord Stream 2 AG ako ona završi na prodaji u okviru švajcarskog postupka restrukturiranja.
Javnost je za taj plan saznala tek 22. novembra 2024, kada je Volstrit žurnal objavio Linčovu inicijativu. Linč je otvoreno tvrdio da bi američka kontrola nad gasovodom Vašingtonu dala dugoročnu polugu u evropskoj energetici i budućim pregovorima sa Rusijom. To tada još nije bio američko-ruski državni projekat. Bio je to pokušaj privatnog investitora da kupi stratešku infrastrukturu po veoma niskoj ceni ako vlasnik bude primoran na prodaju.
Samo nekoliko nedelja kasnije priča je dobila političku dimenziju kada je prvi javno i vrlo precizno predvideo tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić baš ono što Rojters sada opisuje. Dana 13. decembra 2024. na televiziji je izneo vrlo konkretnu procenu: “Severni tok preuzeće Amerikanci” i zatim će “sa Rusima da trguju”.
Mart 2025: Sve prerasta u ozbiljniju priču
Početkom marta 2025. pojavio se drugi kanal. Britanski Fajnenšal Tajms je objavio da Matijas Varnig, dugogodišnji direktor Nord Stream 2 AG, pokušava da uz pomoć američkih investitora pronađe put do Trampovog tima i ponovo pokrene gasovod.
Prema tadašnjim informacijama, jedan konzorcijum predvođen američkim investitorima već je razrađivao okvir mogućeg sporazuma sa Gazpromom nakon ukidanja sankcija. Varnig je lično negirao da vodi takve razgovore, ali su izvori FT-a tvrdili da inicijativa postoji.
Tada je već postalo jasno da Linč nije jedini Amerikanac zainteresovan za ovu infrastrukturu. Ono što je nekoliko meseci ranije izgledalo kao neobičan pokušaj kupovine problematičnog ruskog aktiva počelo je da se uklapa u mnogo širu ideju – američki kapital kao posrednik između Rusije i evropskog tržišta.
Maj 2025: Vašington i Moskva već razgovaraju
Sledeći korak dogodio se mnogo brže. Rojters je 8. maja 2025, pozivajući se na osam izvora upoznatih sa razgovorima, objavio da američki i ruski predstavnici već razmatraju načine da se ruski gas vrati u Evropu uz učešće SAD.
Na stolu tada nije bio samo Severni tok. Razmatrane su američke investicije u gasovode, američko učešće u drugim delovima gasne infrastrukture, pa čak i model u kojem bi američke kompanije kupovale gas od Gazproma i zatim ga prodavale evropskim kupcima. Drugim rečima, upravo konstrukcija veoma slična onoj koju je Vučić opisao nekoliko meseci ranije.
Dan kasnije više nije bilo reči samo o anonimnim izvorima. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov potvrdio je da Moskva sa Amerikancima pokreće pitanje ponovnih isporuka ruskog gasa Evropi.
Tokom 2026. energetika ulazi direktno u pregovore dve sile
Do proleća 2026. priča je postala javna i na najvišem ruskom nivou. Sergej Lavrov je 27. marta rekao da SAD pokazuju interesovanje za preuzimanje kontrole nad Severnim tokom, prema Rojtersu.
Septembar je doneo još konkretniji pomak. Kiril Dmitrijev, Putinov izaslanik i direktor Ruskog fonda direktnih investicija, razgovarao je u Vašingtonu sa predstavnicima američkih ministarstava finansija i energetike. Američki zvaničnik potvrdio je da su teme bile rat u Ukrajini i mogući američko-ruski energetski projekti nakon njegovog završetka.
Dmitrijev istovremeno priprema razgovore sa rukovodstvom nemačke partije AfD o povratku ruskog gasa u Nemačku, pri čemu je Severni tok izričito pomenut kao jedna od tema.
Sada su se pojavila i imena: Kušner i Dmitrijev
Nova priča Rojtersa od 8. oktobra 2026. prvi put preciznije povezuje Severni tok sa kontaktima Džareda Kušnera i Kirila Dmitrijeva. Pet osoba upoznatih sa razgovorima navodi da je razmatrano uključivanje američkog investitora u gasovode, dok bi takva struktura američkom kapitalu omogućila prihod od budućih tokova ruskog gasa prema Evropi.
Kušner i Dmitrijev poslednjih nedelja sastajali su se u Moskvi i Njujorku. Nije utvrđeno koliko su detaljno baš na tim sastancima razgovarali o Severnom toku, ali dva izvora Rojtersa navode da je tema i dalje na dnevnom redu. Bela kuća istovremeno poručuje da bi eventualni poslovi Rusije morali da budu dogovarani sa američkom International Development Finance Corporation i Ministarstvom finansija i da donesu korist američkim kompanijama i poreskim obveznicima.
Formalnog sporazuma nema, a američki zvaničnik tvrdi da u poslednje vreme nije bilo konkretnih razgovora o samom Severnom toku. Ipak, više od dve godine tragova sada formira prilično jasnu liniju: privatna američka ponuda, ideja američke kontrole nad gasovodom, rusko-američki razgovori o povratku gasa, kontakti energetskih resora i konačno razgovori o ulasku američkog investitora.
Nije samo Severni tok – na stolu je i Lukoil
Energetika pritom više nije sporedna tema američko-ruskih kontakata. Nekoliko dana pre najnovijeg otkrića o Severnom toku pojavila se informacija da se u pregovorima razmatra i veliki paket međunarodne imovine Lukoila – od naftnih polja do rafinerija i benzinskih stanica.
Prema tim informacijama, posao bi uključivao američkog investitora Toda Bolija, investicione strukture sa Bliskog istoka i jednu američku državnu instituciju. Vladimir Putin je mogućnost takvog sporazuma navodno pokrenuo tokom sastanka sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Kremlju 5. septembra.
To već pokazuje širi obrazac. Mirovni pregovori i razgovori o budućim američko-ruskim ekonomskim odnosima sve više se prepliću sa energetikom, investicijama i pitanjem ko će kontrolisati tokove energenata nakon rata.
Problem se sada zove Brisel
Čak ni dogovor Moskve i Vašingtona ne bi jednostavno otvorio ventile. Tri od četiri cevi sistema Severni tok oštećene su eksplozijama u septembru 2022, dok je jedan krak Severnog toka 2 ostao neoštećen. Severni tok 2 nikada nije dobio nemačku dozvolu za početak rada.
Danas dodatnu prepreku predstavljaju američke i evropske sankcije. Nemačka vlada takođe se protivi ponovnom pokretanju gasovoda i naglašava da bi za njegov rad bila potrebna njena saglasnost. Rojters navodi da bi Donald Tramp mogao da ublaži američke sankcije, ali Vašington ne može sam da ukine evropska ograničenja niti da Berlinu naredi da primi ruski gas.
Politička slika u Nemačkoj ipak više nije potpuno jedinstvena. AfD otvoreno traži povratak jeftinijem ruskom gasu, dok vladajuće stranke i veliki deo političkog establišmenta takav povratak odbacuju. Severni tok je zato ponovo postao i unutrašnje nemačko političko pitanje.
