Američka vojska priprema novu generaciju oklopnih vozila u kojoj posada više neće morati svaku funkciju da traži preko prekidača, menija i ekrana. General Dynamics Land Systems i Primordial Labs postigli su sporazum o integraciji glasovnog interfejsa Anura u buduće američke borbene platforme. Među njima su novi tenk M1E3 Abrams i borbeno vozilo pešadije XM30, namenjeno zameni Bredlija.
Ideja nije da vozač glasom “vozi” Abrams kao automobil, već da posada prirodnim govorom upravlja delom sistema koji joj danas oduzimaju pažnju i vreme. Anura bi trebalo da poveže senzore, radio-uređaje, bespilotne letelice i druge digitalne funkcije vozila, pri čemu se obrada komandi obavlja lokalno, na računarima samog vozila. To je posebno važno u borbi, gde oslanjanje na udaljene servere ili stabilnu internet vezu nije realna opcija.
Za posadu zatvorenu u oklopljenom prostoru takav sistem može imati mnogo veću vrednost nego što na prvi pogled izgleda. Komandir koji istovremeno prati teren, taktičku mrežu, senzore, radio-saobraćaj i bespilotnu letelicu dobija još jedan način da brzo dođe do informacije ili pokrene određenu funkciju bez napuštanja glavnog prikaza. Upravo smanjenje tog opterećenja predstavlja glavni razlog zbog kojeg General Dynamics želi Anuru u svojim budućim vozilima.
Anura sluša posadu, ali komande izvršava računar vozila
Anura je interfejs čovek-mašina kompanije Primordial Labs napravljen za rad sa komandama na prirodnom jeziku. Umesto unapred definisanih kratkih šifara, član posade može na engleskom da zatraži određenu funkciju, dok softver prevodi zahtev u komandu koju razume vozilo ili povezani sistem.
U praksi bi komandir mogao glasom da zatraži promenu prikaza senzora, pristup određenom radio-kanalu ili angažovanje bespilotne letelice. Sistem bi mogao da pomogne i pri pretraživanju informacija koje već postoje u mreži vozila, bez potrebe da se prolazi kroz više menija tokom borbene situacije.
Džef Norman, direktor strategije u General Dynamics Land Systemsu, opisao je projekat kao način da se ubrza izvršavanje zadataka i smanji radno opterećenje posade. Prema njegovim rečima, ovo je prvi pokušaj da se takav glasovni interfejs uvede u borbena vozila američke vojske na ovoj skali.
M1E3 Abrams biće digitalni
Glavna platforma na kojoj bi Anura trebalo da se pojavi jeste M1E3 Abrams, duboko redizajnirani naslednik današnjeg M1A2 SEP v3. Američka vojska je odustala od ranije planirane verzije SEP v4 i odlučila da napravi lakši, digitalno otvoreniji tenk sa arhitekturom koja će mnogo lakše prihvatati nove senzore, aktivnu zaštitu, bespilotne sisteme i softverske nadogradnje.
Upravo takva arhitektura pogoduje glasovnom upravljanju. Današnji Abrams nastao je u vreme kada su funkcije tenka bile vezane za fizičke prekidače i zasebne elektronske uređaje, dok M1E3 treba da poveže veliki broj sistema u zajedničku digitalnu mrežu.
Anura zato nije zamišljena kao dodatak koji će se naknadno “zalepiti” za staru elektroniku. Sistem treba da bude deo šireg prelaska američkih oklopnih vozila na softverski definisane funkcije, gde se nove sposobnosti mogu dodavati kroz pakete nadogradnje bez potpune rekonstrukcije vozila.
XM30 menja Bredli posle više od četiri decenije
Druga važna platforma je XM30 Mechanized Infantry Combat Vehicle, buduće borbeno vozilo pešadije američke vojske koje treba da zameni M2 Bredli. Program je ranije bio poznat kao Optionally Manned Fighting Vehicle, a jedan od njegovih osnovnih zahteva jeste mogućnost rada sa znatno većim nivoom automatizacije nego kod sadašnje generacije vozila.
XM30 treba da povezuje sopstvene senzore sa izviđačkim dronovima, drugim vozilima i komandnim mrežama. Glasovni interfejs u takvom okruženju može da omogući komandiru da, na primer, zatraži sliku sa drona, prebaci senzor na određeni sektor ili promeni način rada komunikacionog sistema bez sklanjanja pogleda sa taktičke slike.
Posebno je zanimljiva veza sa bespilotnim sistemima. Američka vojska želi da buduće oklopne jedinice ne koriste dron samo kao dodatak, već kao sastavni deo borbene grupe, pa bi posada jednog vozila mogla istovremeno da upravlja sopstvenim naoružanjem i jednom ili više bespilotnih platformi.
Sledeći korak je glasovno komandovanje kretanjem i kupolom
Američka vojska paralelno istražuje još ambiciozniju primenu prirodnog jezika kroz programe SBIR. Cilj je da autonomna ili poluautonomna vozila razumeju naredbe poput kretanja do određene tačke, promene položaja nakon dejstva, usmeravanja kupole ili koordinacije sa drugim vozilima.
Razlika je velika. Kod Anure glas trenutno služi prvenstveno kao interfejs između čoveka i postojećih elektronskih sistema, dok bi buduća primena omogućila da sama platforma određeni manevar izvrši na osnovu verbalnog zadatka.
Takav sistem posebno dobija smisao kod vozila sa smanjenom posadom ili kod bespilotnih pratilaca tenkova i borbenih vozila pešadije. Komandir tada više ne bi morao ručno da upravlja svakim robotizovanim vozilom, već bi mogao da mu zada cilj ili pravac kretanja, dok bi automatika izvršavala pojedinačne radnje.
Glasovna komanda mora da radi i usred buke i ometanja
Najveći problem nije naučiti računar da razume engleski jezik u mirnoj prostoriji. Unutrašnjost tenka ispunjena je bukom motora, ventilacije, radio-saobraćaja, pucnjave i razgovora nekoliko članova posade, dok protivnik istovremeno pokušava da ometa komunikacione i navigacione sisteme.
Zbog toga glasovna kontrola mora da razlikuje člana posade od okolne buke, potvrdi da je komanda pravilno protumačena i spreči izvršavanje pogrešne ili neovlašćene naredbe. Poseban problem predstavljaju funkcije koje napuštaju samo vozilo, poput komunikacije sa dronom ili drugim platformama, jer se tada pojavljuju rizici ometanja, presretanja i lažnog saobraćaja.
Američka vojska već godinama razvija zaštitu taktičkih mreža od elektronskog ratovanja, uključujući rad sa promenljivim nivoima snage, raspodelom spektra i različitim načinima prenosa signala. Kod glasovnog interfejsa bezbednost zato neće zavisiti samo od prepoznavanja glasa, već od čitavog sistema autentifikacije i zaštite komandnog lanca.
Glas neće zameniti posadu, već joj skinuti deo posla
M1E3 i XM30 treba da nose više senzora, kamera, komunikacionih uređaja i bespilotnih sistema nego njihovi prethodnici. Bez drugačijeg interfejsa, svaki novi uređaj istovremeno znači još jedan ekran, meni ili kontrolu koju neko unutar vozila mora da prati.
Anura pokušava da taj problem rešava tako što prirodni govor pretvara u još jedan kanal upravljanja. Prve verzije neće komandiru Abramsa omogućiti da jednostavno izgovori “napadni cilj” i prepusti sve računaru, ali mogu da uklone čitav niz sitnih radnji koje mu danas odvlače pažnju sa bojišta.
General Dynamics i Primordial Labs planiraju da sposobnosti uvode postepeno, kroz buduće pakete modernizacije i nakon terenskih ispitivanja. M1E3 Abrams i XM30 tako bi mogli da postanu prva američka borbena vozila u kojima razgovor sa sopstvenim računarom više neće biti demonstracija tehnologije, već deo svakodnevnog rada posade.
