Sjedinjene Države su prelomile jednu od najvećih odluka u vojnoj avijaciji poslednjih godina. Boeing je pobedio Northrop Grumman i dobio F/A-XX, budući palubni lovac šeste generacije američke mornarice. Ugovor za puni razvoj programa vredan je više od 20 milijardi dolara i uključuje izradu više probnih aviona.
Vest je posebno zanimljiva jer je Boeing samo godinu i po ranije dobio i F-47, lovac šeste generacije za američko ratno vazduhoplovstvo. Kompanija koja je pre nekoliko godina rizikovala da ostane bez velike buduće linije borbenih aviona sada kontroliše oba najvažnija američka programa sledeće generacije. Lockheed Martin, tvorac F-22 i F-35, ispao je iz obe trke, dok je Northrop Grumman izgubio poslednji duel za F/A-XX.
Odluka stiže samo nekoliko dana nakon što smo pisali o mnogo manje prijatnoj strani istih programa. Pentagon je otvoreno upozoravao da F-47 i F/A-XX istovremeno traže isti uzak krug inženjera, proizvodnih kapaciteta i dobavljača, pa je mornarički projekat jedno vreme praktično bio gurnut u stranu. Sada se taj problem nije izgubio, već je koncentrisan unutar jedne kompanije.
Više od 20 milijardi samo za razvoj
Ugovor koji je dobio Boeing ne predstavlja narudžbinu serijskih lovaca, već punu razvojnu fazu F/A-XX. Pentagon navodi da paket premašuje 20 milijardi dolara i obuhvata više probnih letelica za zemaljska ispitivanja, proveru plovidbenosti, integraciju sistema i testiranje naoružanja. Tehničke karakteristike, planirani broj razvojnih aviona i veliki deo rasporeda ostaju poverljivi.
F/A-XX treba da počne da ulazi u mornaričku avijaciju tokom 2030-ih, gde će prvo dopuniti, a kasnije zamenjivati F/A-18E/F Super Hornet i EA-18G Growler. F-35C ostaje deo palubnog vazduhoplovstva, što znači da novi avion nije zamišljen kao njegova direktna zamena. Američki nosač budućnosti trebalo bi da kombinuje F-35C, F/A-XX, avione za rano upozoravanje i kontrolu, tankere MQ-25 i sve veći broj bespilotnih borbenih platformi.
Boeing pritom već poznaje američku palubnu avijaciju bolje od većine potencijalnih konkurenata. F/A-18E/F, EA-18G i MQ-25 potiču iz njegovih pogona, dok se novi F/A-XX tako direktno nadovezuje na nekoliko decenija rada sa američkom mornaricom. Istog dana kada je objavljena pobeda F/A-XX, Boeing je dobio i poseban ugovor povezan sa gašenjem proizvodne linije Super Horneta i Growlera.
F/A-XX mora da leti mnogo dalje od današnjih palubnih lovaca
Domet je od početka jedan od centralnih zahteva programa. Još prošle godine smo pisali o Boeingovom konceptu i mornaričkim zahtevima prema kojima bi F/A-XX trebalo da ima približno 25 odsto veći borbeni radijus od F-35C. Za operacije u Pacifiku nekoliko stotina dodatnih kilometara može da odlučuje koliko blizu protivničkoj obali nosač aviona uopšte sme da priđe.
Današnji F/A-18 i F-35C zavise od dopune gorivom kada udarne misije zahtevaju veliki radijus. MQ-25 treba da rastereti lovce od tankerskih zadataka i produži domet palubnog krila, ali sama mornarica traži da sledeći lovac leti dalje bez stalnog oslanjanja na cisternu. Velike udaljenosti Pacifika i raketne zone oko potencijalnog protivnika pretvorile su gorivo i radijus dejstva u jednako važne osobine kao stelt ili maksimalna brzina.
F/A-XX će uz veći domet dobiti naprednije senzore, smanjene radarske i druge potpise, snažno mrežno povezivanje i otvorenu arhitekturu za kasnije modernizacije. Mornarica posebno ističe sposobnost rada sa bespilotnim letelicama koje će povećavati domet senzora i količinu naoružanja dostupnog pilotu. Novi avion sve manje liči na samostalnog lovca, a sve više na centralnu platformu čitave grupe vazdušnih sistema.
Pilot F/A-XX neće komandovati samo svojim avionom
Američka mornarica već testira tehnologiju za Collaborative Combat Aircraft, odnosno bespilotne borbene avione koji će raditi zajedno sa pilotiranim platformama. Januarska demonstracija 2026. obuhvatila je autonomnu koordinaciju više vazdušnih sistema, a NAVAIR otvoreno opisuje CCA kao sredstvo za povećavanje dometa i borbene mase palubnog vazduhoplovstva. F/A-XX treba da bude jedan od ključnih čvorova takve mreže.
U praktičnoj misiji pilot može da dobije izviđačke, ometačke ili naoružane bespilotne pratioce koji ulaze u opasniji prostor pre njega. Jedan CCA može nositi dodatne senzore, drugi rakete, treći opremu za elektronsko ratovanje, dok F/A-XX povezuje podatke i usmerava grupu prema cilju. Mornarica već godinama govori o budućem vazduhoplovnom krilu sa mnogo većim udelom bespilotnih sistema nego danas.
Takva koncepcija objašnjava zašto naziv “lovac” više ne opisuje čitavu ulogu F/A-XX. Od njega se istovremeno očekuju vazdušna borba, udari na velikim udaljenostima, izviđanje, elektronsko ratovanje, razmena podataka i komandovanje autonomnim platformama. Ranije poređenje sa “komandnim centrom sa krilima”, koje smo koristili kada je Kongres početkom godine vratio program među prioritete, sada postaje još konkretnije.
Pentagon je pre dve nedelje upozoravao da možda nema dovoljno ljudi
Odluka ima i neobičnu pozadinu. Pentagon je tokom pripreme budžeta za 2026. pokušao da uspori F/A-XX upravo uz obrazloženje da američka industrija možda ne može istovremeno da iznese razvoj mornaričkog lovca i prioritetnog F-47. Kongres je zatim vratio skoro milijardu dolara za razvoj i praktično naterao program da nastavi.
Već smo pisali da general Dejl Vajt kao prvo ograničenje nije naveo novac, već ljude. Stelt konstrukcija, napredna aerodinamika, motori, softver, senzori i integracija naoružanja zahtevaju mali broj veoma specijalizovanih inženjera koje nije moguće brzo stvoriti dodatnim milijardama. Sledeće pitanje bilo je da li postoje fabrike i dobavljači sposobni da dva aviona paralelno pređu iz razvoja u proizvodnju.
Pentagon je sada oba programa poverio Boeingu. Ta odluka može da omogući korišćenje zajedničkih tehnologija, digitalnog projektovanja, dobavljača i proizvodne infrastrukture, posebno ukoliko F-47 i F/A-XX dele više tehničkih rešenja nego što je javno poznato. Istovremeno povećava pritisak na istu kompaniju da dva ogromna programa vodi praktično paralelno.
Jedan kompleks treba da iznese F-47, F/A-XX, T-7 i F-15EX
Središte priče je Sent Luis. Boeing tamo gradi veliki zaštićeni proizvodni kompleks namenjen programima nove generacije, a kompanija ga opisuje kao najveći objekat te vrste u Sjedinjenim Državama. F-47 i F/A-XX sada treba da koriste upravo tu industrijsku bazu.
Problem je što se u istom industrijskom okruženju odvija još nekoliko velikih poslova. Boeing mora da ubrzava T-7A Red Hawk, povećava proizvodnju F-15EX, razvija F-47 i sada pokrene puni razvoj F/A-XX, dok se u Sent Luisu odvijaju i poslovi vezani za MQ-25. Analitičari već postavljaju pitanje gde će kompanija pronaći dovoljan broj ljudi da svi ti programi istovremeno dostignu visok tempo.
Boeing odbacuje tvrdnju da je preuzeo više nego što može da iznese. Šef Boeing Defense Steve Parker navodi da je paralelna realizacija dva nova lovca bila plan od početka i da su ulaganja u ljude, tehnologiju i nove pogone vršena upravo sa takvim scenarijem na umu. Pravi odgovor neće dati saopštenje kompanije, već rokovi F-47 i F/A-XX tokom narednih nekoliko godina.
Boeing se vratio iz gotovo izgubljene pozicije
Današnji položaj kompanije teško je zamisliti kada se pogleda samo nekoliko godina unazad. Boeing je dugo bio bez potpuno novog američkog lovačkog programa, dok je Lockheed Martin držao F-22 i F-35, a Northrop Grumman dominirao razvojem bombardera B-21. Postojao je realan scenario u kojem bi završetak proizvodnje Super Horneta ostavio Boeing sa sve manjim mestom u budućnosti američkih borbenih aviona.
Mart 2025. sve je promenio izborom Boeinga za F-47. Septembar 2026. donosi i F/A-XX, pa ista kompanija sada vodi oba američka programa pilotiranih lovaca šeste generacije. Breaking Defense taj preokret opisuje kao prelazak od proizvođača čije stare borbene linije odlaze prema gašenju do kompanije koja praktično drži budućnost američke lovačke avijacije.
Ironija je još veća jer su Boeingovi drugi veliki vojni programi poslednjih godina prolazili kroz ozbiljne probleme. KC-46 pratile su tehničke greške i dodatni troškovi, T-7A je prolazio kroz odlaganja i razvojne probleme, dok je kompanija istovremeno imala duboku krizu u civilnom sektoru. Pentagon je uprkos toj istoriji zaključio da Boeing treba da vodi dva tehnološki najambicioznija američka borbena aviona narednih decenija.
Northrop ostao bez najveće nagrade
Northrop Grumman bio je poslednji Boeingov konkurent nakon ranijeg ispadanja Lockheed Martina. Kompanija je mornarici ponudila sopstveni stelt koncept sa naglaskom na preživljavanje u snažno branjenom vazdušnom prostoru i digitalnu arhitekturu, ali Pentagon nije objavio detalje zbog kojih je izabrao Boeing. Northrop je nakon odluke saopštio da očekuje dodatne informacije o rezultatima konkurencije.
Poraz ima veću težinu od gubitka jednog ugovora. Northrop razvija B-21 Raider i poseduje veliko iskustvo sa stelt konstrukcijama, ali nije uspeo da se vrati kao glavni proizvođač američkog lovca. Boeing je sa druge strane u manje od dve godine osvojio oba posla koja će oblikovati američku pilotiranu borbenu avijaciju posle F-35.
Lockheed Martin se nalazi u još neobičnijoj situaciji. Kompanija koja je proizvela poslednja dva američka operativna stelt lovca nije izabrana ni za F-47 ni za F/A-XX, iako F-35 ostaje ogroman međunarodni program koji će trajati još decenijama. Američka šesta generacija trenutno je, barem među pilotiranim lovcima, postala Boeingova teritorija.
F/A-XX treba da sačuva smisao nosača aviona
Iza industrijske priče nalazi se mnogo ozbiljnije pitanje budućnosti nosača aviona. F/A-18E/F ima ograničen borbeni radijus za scenario u kojem nosač mora da ostane daleko od protivničkih obala, dok F-35C donosi stelt i senzore, ali ne rešava potpuno problem ogromnih udaljenosti u Pacifiku. F/A-XX treba da pomeri udarnu zonu nosačke grupe stotinama kilometara dalje.
Admiral Deril Kodl upozorio je ove godine da kašnjenje sledeće generacije palubnih aviona direktno ugrožava vazdušnu nadmoć, domet udara i sposobnost nosača da rade u snažno branjenom prostoru. Mornarica pritom ne planira samo novi lovac, već čitavo novo vazduhoplovno krilo u kojem će pilotirane i bespilotne platforme deliti senzore, gorivo, elektronsko ratovanje i naoružanje. Zvanični mornarički planovi već definišu veći domet, brzinu, naprednije senzore i saradnju sa autonomnim sistemima kao osnovne karakteristike F/A-XX.
Pre nekoliko meseci pitanje je bilo hoće li Pentagon uopšte dozvoliti da F/A-XX napreduje istovremeno sa F-47. U avgustu je trebalo samo da saznamo ko je pobedio, ali je rok prošao bez odluke, dok su upozorenja o nedostatku ljudi i proizvodnih kapaciteta postajala sve glasnija. Krajem septembra odgovor je konačno stigao: Pentagon neće birati između dva lovca, već će pokušati da napravi oba, a Boeing je dobio zadatak da dokaže da američka industrija to još može.
