MQ-1 Predator, jedan od simbola američkih ratova početkom 21. veka, ponovo se pojavljuje u operativnoj upotrebi više od osam godina nakon zvaničnog povlačenja. Povratak nije rezultat iznenadne tehnološke vrednosti starog drona, već problema koji se pojavio sa njegovim mnogo sposobnijim naslednikom MQ-9 Reaper.
Američka flota Ripera tokom sukoba sa Iranom i napada snaga Huta pretrpela je gubitke koji su počeli da utiču na raspoloživost letelica za druge zadatke. Prema navodima iz dostavljenih izveštaja, gotovo 60 MQ-9 oboreno je ili uništeno na zemlji, pri čemu je najveći deo gubitaka zabeležen posle februara 2026. godine. Istovremeno Pentagon planira da deo preostalih Ripera preusmeri prema Latinskoj Americi, gde administracija Donalda Trampa povećava pritisak na narko-kartele i gradi novo vojno prisustvo.
Rezultat je neuobičajena situacija: američko Ratno vazduhoplovstvo ponovo koristi avion koji je još 2018. proglasilo prevaziđenim, dok njegov naslednik postaje previše vredan da bi se bez ograničenja slao u svaku zonu dejstva. Predator pritom ne može da zameni MQ-9 po nosivosti, brzini ili senzorima. Može, međutim, da preuzme deo dugotrajnog nadzora i jednostavnijih zadataka za koje nije neophodno angažovati mnogo skuplju platformu.
Povratak MQ-1, koji smo još ranije najavili, zato govori manje o renesansi samog Predatora, a mnogo više o promeni ekonomije ratovanja bespilotnim letelicama.
Predator se vraća tamo gde je MQ-9 postao preskup
MQ-1 je prvobitno razvijen kao relativno jednostavna letelica za višesatno izviđanje. Kasnije je dobio mogućnost nošenja raketa AGM-114 Hellfire i postao prvi široko korišćeni američki naoružani dron.
Njegov naslednik MQ-9 Reaper napravljen je kao mnogo veća i sposobnija platforma. Veća brzina, snažniji motor, znatno veća nosivost i napredniji senzori omogućili su mu da pored izviđanja nosi širi spektar naoružanja i obavlja zadatke koje MQ-1 nije mogao.
Takva prednost ima cenu. U sukobu u kojem protivnik raspolaže ozbiljnom protivvazdušnom odbranom svaki gubitak MQ-9 predstavlja i gubitak skupog senzorskog paketa, komunikacione opreme i platforme koja je godinama građena za operacije u znatno manje opasnom vazdušnom prostoru.
Iran je tokom septembra tvrdio da je oborio i MQ-1 iznad Ormuskog moreuza. Korpus garde islamske revolucije 21. septembra saopštio je da je Predator presretnut novim sistemom protivvazdušne odbrane.
Tačan broj izgubljenih MQ-1 ipak nije jasan. Deo letelica koje su u prvim izveštajima označavane kao Predator mogao je zapravo da pripada mnogo novijoj porodici MQ-1C Gray Eagle, koja sa originalnim MQ-1 deli ime, ali predstavlja znatno moderniji sistem.
Stari dron postaje potrošnija platforma
Najveća prednost Predatora danas nije njegova borbena sposobnost, već činjenica da je američko vazduhoplovstvo već jednom odlučilo da može bez njega.
Platforma koja je povučena iz prve linije nema istu vrednost kao aktivni MQ-9. Zbog toga se stariji dron može koristiti za nadzor, izviđanje, obuku ili zadatke kod kojih postoji veći rizik od gubitka, bez trošenja najvrednijeg dela flote Ripera.
To ne pretvara MQ-1 u ravnopravnog nasledniku. Predator je sporiji, nosi manje tereta i raspolaže starijom elektronikom. Njegov glavni adut sada postaje broj dostupnih letelica i niža vrednost pojedinačnog gubitka.
Takva logika dobija na značaju kada se skupe bespilotne platforme koriste protiv protivnika koji ih može redovno obarati.
MQ-9 istovremeno odlazi prema Latinskoj Americi
Dok se deo starijih platformi vraća u upotrebu, Pentagon razmatra potpuno drugačiji raspored preostalih MQ-9.
Prema dostavljenim informacijama koje iznosi CNN, deo Ripera koji je do sada korišćen u Africi mogao bi da bude prebačen u zonu odgovornosti Južne komande SAD, SOUTHCOM, odnosno prema Latinskoj Americi.
Administracija Donalda Trampa namerava da pojača operacije protiv narko-kartela i organizacija koje Vašington povezuje sa trgovinom drogom i terorizmom. Pominju se moguće operacije u Ekvadoru i drugim državama regiona.
Takav plan oslanja se i na poverljivo pravno mišljenje američkog Ministarstva pravde kojim bi direktni napadi na članove određenih narko-organizacija mogli da budu pravno omogućeni.
Kolumbija je u međuvremenu pristala da pozajmi tri MQ-9A od SAD, dok je Panama dobila više od šest miliona dolara za nabavku bespilotnih sistema za kontrolu granica.
MQ-9 bi u Latinskoj Americi radio u znatno drugačijem okruženju od onog u kojem je poslednjih meseci korišćen protiv Irana i Huta. Velika autonomija leta i snažni elektrooptički senzori čine ga posebno pogodnim za praćenje udaljenih područja, pomorskih pravaca i prekograničnih kretanja.
Afrika ostaje bez dela najvrednijih senzora
Premeštanje Ripera otvara drugi problem. Američki vojni zvaničnici upozoravaju da više naoružanih grupa u Africi nastavlja da širi prostor delovanja upravo u trenutku kada SAD smanjuju deo prisustva i preusmeravaju sredstva prema drugim regionima.
MQ-9 se u Africi nije koristio samo za napade. Mnogo važnija bila je njegova sposobnost da satima ostane iznad određenog prostora, prati kretanje jedinica i dostavlja snimke i druge podatke gotovo u realnom vremenu.
Američke operacije protiv naoružanih grupa na kontinentu trebalo bi da se nastave, ali će manji broj raspoloživih Ripera otežati održavanje istog obima izviđanja.
Tako se na dva kraja američkog sistema bespilotne avijacije istovremeno pojavljuje isti problem: nema dovoljno najskupljih platformi za sve zadatke koji im se dodeljuju.
Od naslednika Predatora do platforme koju treba čuvati
MQ-9 je prvobitno trebalo da reši ograničenja Predatora. Dobio je veći motor, veću brzinu, više naoružanja i znatno sposobnije senzore, a vremenom je postao osnovna američka bespilotna platforma za izviđanje i udare velikog dometa.
Godinama je takav koncept funkcionisao u vazdušnom prostoru u kojem je pretnja dronovima bila ograničena.
Situacija se promenila kada su MQ-9 počeli redovno da ulaze u prostor pokriven nešto savremenijim sistemima protivvazdušne odbrane. Gubitak velikog broja letelica tokom sukoba sa Iranom i Hutima učinio je pitanje cene pojedinačnog leta i pojedinačnog gubitka mnogo važnijim nego tokom prethodnih američkih operacija.
Nova strategija američkog Ministarstva rata predstavlja možda najveći zaokret još od kraja Hladnog rata. Umesto fokusiranja na male količine ultra-skupe tehnologije, Pentagon sada traži masovno proizvedeno oružje koje je dovoljno jeftino da može da se izgubi. General Atomics već je prikazao dron koji bi mogao da zauzme mesto MQ-9, Wildfire.
