USS Abraham Linkoln uplovio je u sredu u tajlandsku luku Laem Čabang posle 286 dana gotovo neprekidnog raspoređivanja, a fotografije nosača aviona teško se uklapaju u sliku koju američka mornarica decenijama gradi o sebi.
Trup broda prekriven je velikim površinama rđe, duž vodene linije formirao se debeo sloj algi i drugih morskih organizama, dok spoljašnjost nosača jasno pokazuje koliko je dugo proveo bez ozbiljnog održavanja.
Američka publikacija The War Zone opisala je izgled broda kao da je „prošao kroz pakao“. Teško je pronaći bolji opis za nosač aviona vredan više milijardi dolara koji je gotovo deset meseci držan u visokom operativnom tempu.
Problem nije estetski. Ratni brod nije jahta i niko ne očekuje savršeno ofarban trup usred borbenih operacija, ali ovakav stepen zapuštenosti pokazuje koliko su redovni ciklusi održavanja potisnuti da bi nosač ostao na moru.
USS Abraham Linkoln prvobitno nije ni krenuo na raspoređivanje koje je trebalo da traje toliko dugo. Udarna grupa napustila je bazu u novembru 2025. sa Pacifikom kao glavnim pravcem, da bi ubrzo bila preusmerena na Bliski istok.
Tamo je ušla u rat protiv Irana i operaciju „Epic Fury“, tokom koje je održavan visok tempo letova i borbenih zadataka. Od tog trenutka kalendar održavanja, odmora i normalne rotacije posade praktično je podređen operativnim zahtevima Pentagona.
Posle 286 dana račun je stigao zajedno sa nosačem u Tajland.
USS Abraham Linkoln nije imao “odmor”
Tokom višemesečnog raspoređivanja nosač je zaustavljan na Guamu i u jednoj neimenovanoj luci na Bliskom istoku, ali su ta zaustavljanja služila prvenstveno logistici.
Posadi nije omogućen normalan izlazak sa broda, a veliki deo snabdevanja obavljan je na moru. Nosač je time ostao u režimu stalne pripravnosti čak i kada formalno nije izvodio borbene zadatke.
Takav tempo posebno pogađa brod veličine Abraham Linkolna. Na njemu istovremeno rade nuklearni pogon, katapulti, sistemi za zaustavljanje aviona, radari, elektronika, liftovi za naoružanje, sistemi za gorivo, desetine radionica i čitav plutajući aerodrom sa hiljadama ljudi.
Svaki dodatni mesec raspoređivanja znači još letova, još ciklusa poletanja i sletanja, više rada mašina i manje vremena za intervencije koje se u normalnim okolnostima obavljaju u luci.
Rđa se ne skida između dva borbena zadatka
Bivši američki mornarički oficir Karl Šuster objasnio je da stanje vidljivo na fotografijama nije nešto što posada može jednostavno da reši četkama i kantama farbe dok brod plovi.
Ozbiljna korozija zahteva peskarenje, pripremu površine, prajmer i nove zaštitne premaze. Šuster procenjuje da bi samo osnovna sanacija spoljašnjosti mogla zahtevati najmanje 30 dana intenzivnih radova.
Debeli sloj morskog života oko vodene linije takođe pokazuje koliko dugo brod nije prošao kroz normalan ciklus čišćenja trupa.
Kod nosača aviona problem ne završava na onome što se vidi spolja. Posle gotovo deset meseci visokog opterećenja mnogo važnije pitanje biće stanje sistema koji se ne vide na fotografijama, od pogonskih i električnih komponenti do opreme letačke palube.
Tramp je već bio besan zbog zarđalih američkih brodova
Izgled američke flote već je stigao do političkog vrha u Vašingtonu.
Bivši sekretar mornarice Džon Felan govorio je o pritisku Donalda Trampa zbog sve češćih fotografija zarđalih američkih ratnih brodova. Predsednik je takav izgled smatrao problemom za nacionalni ugled države koja troši stotine milijardi dolara godišnje na odbranu.
USS Abraham Linkoln sada je možda najupadljiviji primer. Teško zarđali nosač nije posledica nedostatka farbe u skladištu. On pokazuje da raspored broda nije ostavio dovoljno vremena da se urade poslovi koji bi u normalnom ciklusu bili rutinski.
Pentagon može da zahteva prisustvo nosača na Bliskom istoku, Pacifiku i drugim kriznim tačkama, ali ne može istovremeno ukinuti habanje broda.
Posada je cenu platila pre trupa
Mnogo ozbiljniji problem nalazi se iza čelika i zaštitnih premaza. Porodice članova posade prijavljivale su probleme sa svežom hranom i rastućim umorom tokom produženog raspoređivanja. Meseci bez normalnog izlaska na kopno pretvorili su boravak na nosaču u zatvoren ciklus smena, letova, održavanja i pripravnosti.
Tokom misije jedan pripadnik posade skočio je u more, zbog čega je pokrenuta spasilačka operacija. Još dvojica su, prema dostupnim informacijama, zaustavljena pre nego što su pokušala nešto slično.
Centralna komanda SAD i pomorsko rukovodstvo priznali su ozbiljan psihološki pritisak kojem je posada bila izložena.
To objašnjenje ne briše pitanje ko je odlučio da više hiljada ljudi toliko dugo drži na moru. Psihička izdržljivost mornara nije neograničeni resurs koji se može dodavati na operativni plan kad god nedostaje drugi nosač.
Sedam meseci postoji samo na papiru
Šef američkih pomorskih operacija ranije je govorio da raspoređivanja treba ograničiti na najviše sedam meseci.
Abraham Linkoln je proveo više od devet. Razlika od dva i po meseca na nosaču aviona predstavlja desetine hiljada dodatnih radnih sati, ogroman broj operacija vazduhoplovnog krila i produženo opterećenje posade i tehnike.
Američka mornarica godinama ima isti problem: želi da održava globalno prisustvo većeg obima nego što joj broj raspoloživih nosača i ciklusi održavanja komotno dozvoljavaju.
Kada jedan nosač ostane duže na remontu, drugi mora duže na more. Kada izbije rat ili nova kriza, planirane rotacije prestaju da važe. USS Abraham Linkoln je sada fizički dokaz tog sistema.
Ko će platiti 286 dana rata protiv Irana
Produžavanje misije omogućilo je Pentagonu da mesecima zadrži udarnu grupu u borbenom području, ali vreme provedeno na moru nije nestalo kada je brod napustio Bliski istok.
Sada mora da bude vraćeno kroz održavanje. Nosaču će biti potrebni ozbiljni radovi na trupu, pregled sistema i period tokom kojeg posada neće biti spremna za novo veliko raspoređivanje. Što je održavanje više odlagano tokom rata, veći deo tog posla sada mora da bude obavljen odjednom.
Takva odluka može kratkoročno povećati broj nosača dostupnih komandantima na terenu, ali kasnije proizvodi upravo suprotan rezultat: brod koji je predugo držan na moru mora duže da ostane van operativne upotrebe.
Fotografije iz Laem Čabanga zato nisu samo neprijatna reklama za američku mornaricu. One pokazuju cenu odluke da se nosač aviona, njegova tehnika i nekoliko hiljada ljudi tretiraju kao da mogu beskonačno da produžavaju misiju jer trenutna strategija zahteva još jedan mesec prisustva.
Abraham Linkoln je iz rata protiv Irana izašao na sopstveni pogon. Po izgledu broda i stanju posade, Pentagon ga je iz tog rata izvukao tek kada je već ozbiljno počeo da troši i ljude i čelik.
U tekstu smo preneli primedbe američkih publikacija, koje gledaju rđu na trupu, a nisu postavile ni osnovno pitanje: koliko je aviona preostalo stvarno sposobno za let, a koliko ih je na palubi zašto što hangarski prostor mora da se oslobodi za održavanje?
